алт=Милисав Антонијевић - Дримколски|мини|Милисав Антонијевић - Дримколски
Милисав Антонијевић - Дримколски (Лабуништа, 1913) — Београд, 2001) био је учитељ и просветни инспектор. По доласку у Београд био је заменик генералног секретара „Борбе”, функционер у Савезу синдиката, главни и одговорни уредник часописа „Родитељ” и „Дом и школа”, као и сарадник многих листова и часописа и писац.
Живот Рођен је у селу Лабуништа 1913. године. Основну школу завршио је у родном Лабуништу (нижа гимназија), гимназију (виша гимназија) у Охриду, а учитељску школу у Београду. По завршетку учитељске школе враћа се у родни крај. Ради као учитељ у оближњим селима.
Са почетком фашистичке окупације, Милисав је један од оснивача Општинске организације Комунистичке партије за Лабуниште и околна села. Активан је учесник народноослободилачке борбе од првих дана устанка 1941. године.
У мају 1943. године, пада у руке италијанским фашистима и бива пребачен у злогласни логор „Порто Романо” у Албанији, у политички затвор „Бурт политик” у Тирани, где остаје до капитулације Италије, септембра 1943. године. По повратку из затвора, поново се враћа у народноослободилачки рат.
У септембру 1944. године, од стране народне владе Македоније, постављен је за просветног инспектора за охридско-струшко подручје.
О његовој улози говори и садржај наредбе Просветног одељења Битољ, у којој се каже: „Сви НОО, општински и сеоски, као и месне команде, да укажу просветном инспектору потребну помоћ при вршењу његове функције”.
Као срески просветни инспектор, Дримколски је био одговоран за спровођење просветне политике у поменутом региону који је био ослобођен од фашиста. На слободној територији у области Дебарца, у присуству учитеља-партизана, Милисав Антонијевић - Дримколски одржао је предавање на тему: „Васпитни циљ – наставни принципи у младој македонској држави”.
После рата, известан период је радио у Министарству народне просвете у Скопљу, био је сарадник листа „Борба” из Македоније.
Умро је у Београду 2001 године.
Дела Ватре са Дримкола (1956) „Ватре са Дримкола” је прва књига Милисава Антонијевића-Дримколског. Сам наслов казује где се догађа радња, а њени јунаци су деца, чију душу, стремљења и фантазију аутор изванредно познаје. Он воли у детету дете и са уважавањем и озбиљно се односи према његовом свету, проблемима, маштању, игри и несташлуцима, не труди се да „исправља” његова осећања, већ тражи сиже у најобичнијем, у свакодневном животу. Књига „Ватре са Дримкола” 1958. преведена је на албански језик.
Међа смрти (1958) За роман Дримколског „Међа смрти” један критичар је рекао да је у њему „пређена међа просечности” и да се њиме он уврстио у наше најзначајније послератне писце. Ово дело је, иначе, наишло на изванредан одјек код књижевне критике и читалачке публике, како у земљи тако и у иностранству. Водећи књижевни лист у СССР, „Литературнаја газета” објавио је о њему текст на првој страни.
„Међа смрти” је вишеслојни роман са две основне сижетне линије: борба за земљу, тачније за међу и мржња која се на фону тих сукоба распламсава у патријархалној свести Торбеша, Македонаца исламске религије у једном забитом селу Дримкола. Земља даје живот и због земље људи губе животе у вечитој стихијској борби за њу и око ње, не само са страним освајачима, насилницима, агама и беговима, већ и са својим најближим – земљацима и рођацима.
Гнев (1963) Роман „Гнев” у уметничком погледу представља највећи домет у стваралаштву Дримколског. То је повест о судару два света – окрутног спахије и трговца Дејана Беличанина и његовог најмлађег сина Горана, који се најпре стихијски, а потом и свесно супроставља оцу, његовим немилосрдним и поткупљивим сеизима и читавом устројству и филозофији богаташа у овом поднебљу.
Из језера изрониле муње (1979) Роман „Из језера изрониле муње” представља нов квалитет и нову тематику у његовом стваралаштву. Радња се одиграва у Маврову, где је у првим послератним годинама створено вештачко језеро и саграђена велика хидроцентрала. Тачније, позорница збивања је изградња вештачке бране и подземне дворане за електрану у крају који је до тада дремао у вековној летаргији ситносопственичког менталитета и печалбарских туга и жудњи.
Референце
Литература
Бранко Китановић: Књижевно дело М. А. Дримколског, на крају књиге “Из језера изронише муње”, Милисав Антонијевић Дримколски, Привредна штампа, Београд, 1979. година
Спољашње везе Ватре са Дримкола, превод на албански језик Из језера изронише муње, превод на руски језик
Категорија:Рођени 1913. Категорија:Умрли 2001. Категорија:Стружани Категорија:Срби у Северној Македонији Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски новинари