Град Бор је град у источној Србији, у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште града је градско насеље Бор. Са својих 856 km² спада у пространије градове у Србији. Према подацима са последњег пописа 2022. године на територији града је живело 40.845 становника (према попису из 2011. било је 48.615 становника). Бор је имао статус општине до 20. јуна 2018. године када је добио статус града.
Географија Географски положај Град Бор се налази у Тимочкој Крајини у источној Србији и припада Борском управном округу. На североистоку природну границу округа чини планина Дели Јован, а на западу Кучајске планине и Црни врх. Северни део града припада географској области Пореч, а јужни Црноречју (Црна река). Административне границе града Бора су следеће: На северу - општина Мајданпек На североистоку - општина Неготин На истоку - град Зајечар На југу - општина Бољевац На западу - општина Деспотовац и Жагубица
Рељеф Рељеф града Бора је брдско-планински. Планински делови града се налазе на западу, северозападу и североистоку. На западу се налазе Кучајске планине са Дубашничком површи и Црни врх, а на северу Мали крш, Велики крш, Голи крш са Столом и Дели Јован. Највиши врх на територији града је Велика Треста (1.284 m) на Кучају, а најнижи део је долина Црног Тимока код села Метовница.
Поред ових планина могу се издвојити и бројне палеовулканске купе Тимочког андезитског масива које је Јован Цвијић груписао у три низа: низ Првулове чуке, низ Страхинове чуке и низ Тилва Њагре.
Усецањем река у пределе града Бора настале су клисуре и кањони од којих је најпознатији Лазарев кањон.
Највиши врхови Врх Надморска висина (m) ПланинаВелика Треста 1.284 Кучај Стобор 1.050 Кучај Микуљ 1.023 Кучај Оштри камен 1.213 Кучај Курматура 979 Кучај Црни Врх 1.043 Црни Врх Стрелник 1.065 Велики Крш Велики Крш 1.148 Велики Крш Голи Крш 778 Голи Крш Стол 1.155 Голи Крш Кулмеа Маре 554 Кулмеа Маре Црни врх 1.141 Дели Јован Велики Голи врх 1.037 Дели Јован Тилва Њагра 770 Тилва Њагра
Хидрологија Целокупна територија града припада сливу Дунава односно црноморском сливу и богата је водом. Најзначајније реке су Црни Тимок са притокама Злотска, Шарбановачка и Брестовачка река, затим Борска, Кривељска, Равна река, Црнајка, Лозовица и Љубова река. У крашким пределима Кучаја јављају се и реке понорнице.
У подножју Црног врха и Тилва Њагре, 17 километара од Бора, налази се Борско језеро, вештачко језеро површине 30 хектара насталог 1959. преграђивањем Брестовачке реке. Главна намена језера јесте снабдевање водом рударско-индустријских погона у Бору, али је данас и веома значајна туристичка дестинација.
Месне заједнице Градске месне заједнице (Бор): Месна заједница Брезоник (Козарачка улица 3) Месна заједница Север (улица Војске Југославије 19) Месна заједница Стари Центар (улица Божина Јовановића 3) Месна заједница Старо Селиште (улица Албанске Споменице 13) Месна заједница Ново Селиште (улица Његошева 5а) Месна заједница Бакар (улица Моша Пијаде 76а) Месна заједница Рудар (улица Моша Пијаде 76) Месна заједница Младост (улица Црновршке бригаде 2) Месна заједница Напредак (улица Црновршке бригаде 36) Месна заједница Металург (улица Љубе Нешића 23) Месна заједница Нови Центар (улица Добривоја Радосављевића Бобија 15) Месна заједница Слога (улица Ђорђа Симеоновића 2)
Сеоске месне заједнице: Месна заједница Брестовац (Трг омладине 10, Брестовац) Месна заједница Брестовачка бања (улица Војводе Радомира Путника 4, Брестовац) Месна заједница Злот (Трг Петра Радовановића 2, Злот) Месна заједница Оштрељ Месна заједница Кривељ Месна заједница Шарбановац Месна заједница Шарбановац Тимок Месна заједница Метовница Месна заједница Горњане Месна заједница Бучје Месна заједница Слатина Месна заједница Доња Бела Река Месна заједница Танда Месна заједница Лука
Демографија
Етнички састав Према последњем попису из 2022. године, већину становништва чинили су Срби (71,79%), а од мањина највише је било Влаха (10,98%), Рома (3,53%), Румуна (0,87%) и Македонаца (0,53%).
На територији града Бора живи највише Влаха у Србији, али према уделу у укупном становништву налази се на петом месту (после општина Кучево, Бољевац, Жагубица и Петровац на Млави).
Од 14 насеља града Бора, у 12 већину чине Срби и то у 10 апсолутну (Бор, Брестовац, Доња Бела Река, Злот, Метовница, Оштрељ, Слатина, Танда, Топла и Шарбановац), а у 2 релативну већину (Бучје и Кривељ). Само у два насеља већинско становништво чине Власи, у Горњану и Луки.
Верски састав
Језички састав
Насеља Град Бор чини 14 насеља од којих је једно градско (Бор), а 13 остала.
Насеље Бр. становника (2011) Бр. становника (2022) Промена (%) Површина (-{km}-²) Густина насељености (2022) Бор 34.160 28.822 -15,63% 47,62 605,24 Брестовац 2.690 2.594 -3,57% 69,11 37,53 Бучје 579 467 -19,34% 30,63 15,25Горњане 930 731 -21,40% 90,35 8,09Доња Бела Река 741 633 -14,57% 40,67 15,56Злот 3.299 2.675 -18,91% 229,87 11,64Кривељ 1.052 754 -28,33% 99,21 7,60Лука 537 430 -19,93% 45,00 9,56Метовница 1.111 775 -30,24% 44,13 17,56 Оштрељ 586 523 -10,75% 19,60 26,68Слатина 890 774 -13,03% 38,58 20,06Танда 319 263 -17,55% 40,76 6,45 Топла 97 93 -4,12% 10,40 8,94Шарбановац 1.624 1.311 -19,27% 50,42 26,00
Образовање мини|220п|Зграда Техничког факултета На територији града Бора налази се 9 основних школа, једна средња и основна школа, 6 средњих школа (једна приватна и 5 државних) и један факултет.
Основне школе:Основне школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јануара 2022. Основна школа "3. октобар" Бор Основна школа „Бранко Радичевић" Бор Основна школа „Душан Радовић“ Бор Основна школа „Свети Сава” Бор Основна школа „Вук Караџић" Бор Основна школа „Петар Радовановић" Злот Основна школа „Станоје Миљковић" Брестовац Основна школа „Ђура Јакшић" Кривељ Основна музичка школа „Миодраг Васиљевић" Бор
Основна и средња школа: Школа за основно и средње образовање „Видовдан” Бор
Средње школе:Државне средње школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јануара 2022. Гимназија „Бора Станковић” Бор Машинско-електротехничка школа Бор Економско-трговинска школа Бор Техничка школа Бор Издвојено одељење средње медицинске школе академије „Доситеј" Бор (приватна)Издвојено одељење средње медицинске школе у Бору Средња медицинска школа - Академија Доситеј Приступљено 14. јануара 2022.
Факултет у Бору који припада Београдском универзитету: Технички факултет у Бору
Заштита природе мини|Лазарев кањон је једино заштићено природно добро на територији града Бора Најважније природне вредности на територији града су остаци богате геолошке историје у виду бројних ексклузивних крашких појава и облика, термоминералних вода и крашких биогеографских појава. Најизразитији и најбогатији крас заступљен је на источном делу Кучаја у геоморфолошким целинама крашке површи Дубашница, клисуре Злотске реке, Лазаревог кањона (са кањонима Микуљске реке, Демижлока и Појенске реке) и планине Малиник, са бројним пећинама и јамама, међу којима су најзначајније Лазарева пећина и Верњикица, уз Водену пећину, Хајдучицу, Мандину пећину, Стојкову леденицу и др. Другу, дисперзовану групацију, представљају крашки облици Великог и Малог Крша, Голог Крша са Столом, као и обухваћеног дела Дели Јована, са мањим пећинама, јамама и другим крашким облицима. Такође су значајне бројне палеовулканске купе, пре свега Тилва Њагра, затим Тилва Мика, Страхинова и Првулова чука и др. Термоминералне воде заступљене су у Брестовачкој бањи, а термоминерални извори непознатих карактеристика и издашности јављају се и у Шарбановцу. Укупан живи свет у ближој околини Бора (домет директног аерозагађења и хидрозагађења од рудника) готово је уништен или озбиљно угрожен и постоје озбиљни проблеми да се он санира. Са удаљењем од басена стање се побољшава.
Једино заштићено природно добро на простору града Бора је споменик природе „Лазарев кањон”, на површини од 1.755 -{hа}- (од чега 1.176 -{hа}- на територији општине Бор) где је успостављен једностепени режим заштите II степена.
Од 2022. године у поступку заштите је национални парк Кучај-Бељаница који ће се поред општина Деспотовац, Жагубица и Бољевац, делом простирати и на територији града Бора, тачније на територији села Злот.
Култура
Непокретна културна добра На територији града Бора налази се 16 непокретних културних добара од којих су 11 споменици културе, 4 археолошка налазишта и једно просторна културно-историјска целина.
Споменици културе мини|Турско купатило у Брестовачкој бањи је најстарији очувани објекат на територији града Бора Конак кнеза Милоша у Брестовачкој бањи изграђен је у периоду 1835—1836 године и сазидан је у стилу традиционалне архитектуре прве половине 19. века. Кнез Милош Обреновић је повремено са породицом боравио у овом здању јер се конак налази у непосредној близини кнежевог купатила тј. хамама. То је зграда од око 100 квадратних метара, а у њој је данас смештена историјско-етнолошка поставка Музеја рударства и металургије. За споменик културе проглашен је 1949. године. Кнежев дворац се налази у Брестовачкој бањи и изграђен је 1856. године по налогу кнеза Александра Карађорђевића. Дворац је у основи правоугаоног облика на спрат, изграђен на једном брежуљку који доминира бањом. Зграда оставља солидан и складан утисак и указује на утицај градске архитектуре. За споменик културе проглашен је 1949. године. Амам кнеза Милоша Обреновића највероватнија датира из 18. века, у архитектонском смислу припада оријенталном типу градње. Историјски значај добија доласком кнеза Милоша у Брестовачку бању, као и нови назив - Кнежево купатило. Хамам је у основи квадратна грађевина, а централним простором доминира базен изграђен од камена у који је протицала топла и лековита бањска вода. За споменик културе проглашен је 1949. године. Зграда Техничког факултета у Бору налази се у улици Војске Југославије број 12. Подигнута је 1928. године као Француска касина. Зграда је успешно градитељско остварење са очуваним постојећим просторним карактеристикама, стилски вредном фасадном композицијом, пропорцијама и детаљима, како спољним тако и унутрашњим. Такође, репрезентативни је пример француске архитектуре настале у Бору између Првог и Другог светског рата, а која данас представља јединствено културно наслеђе у Србији и део је амбијенталне средине старог дела града. У њој се налази Технички факултет, чији је првобитни назив био Рударско-металуршки факултет. За споменик културе проглашен је 1988. године. Зграда Дома културе се налази у улици Моше Пијаде и представља модерни архитектонски вишеспратни објекат у натур бетону и стаклу, са прилазом у два нивоа. Данас, зграда Дома културе у Бору служи за обављање музејске, библиотечке, васпитно образовне, организационо-политичке и информативне делатности. За споменик културе проглашен је 1988. године. Споменик српским и француским војницима 1912—1918 обележава смрт 94 бораца палих у балканским ратовима и у Првом светском рату, међу којима је и 15 Француза. Подигнут је 1928. године. Споменик је висок 4 метра. За споменик културе проглашен је 1988. године. Споменик Петру Радовановићу, једном од истакнутих југословенских револуционара, налази се у ширем центру града, на кружном току који спаја улице Ђорђа Вајферта, Николе Пашића и Моше Пијаде. Откривен је 1982. године поводом обележавања стогодишњице од рођења овог истакнутог радничког борца. Споменик је бронзана статуа висине 2,30 метара која је рад академског вајара Николе Вукосављевића из Београда. За споменик културе проглашен је 1988. године. Споменик Миклошу Раднотију се налази на платоу испред Дома здравља у Бору и постављен је 8. новембра 2004. године. Првобитни споменик се налазио код Борског језера, на месту некадашњег немачког логора где је Радноти радио четири месеца и писао стихове преточене у књигу Бележница. Споменик је нестао 2001. године, а крадљивац као и споменик до данас није пронађен. Нови споменик је дар мађарске владе. За споменик културе проглашен је 1988.