Улица кнегиње Зорке је улица на Врачару у Београду. Простире се од Булевара ослобођења 27, па до Булевара краља Александра (Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"). Улица је добила назив по Кнегињи Љубици - Зорки Карађорђевић (девојачко Петровић), која је била најстарија ћерка црногорског књаза, а касније краља Црне Горе Николе I Петровића и супруга Петра I Карађорђевића (био је краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.). На крштењу је добила име Љубица, по мајци кнеза Михаила Обреновића, који је био кум. Од милошти је названа Зорка - симбол љубави и Зоре новог времена.
Ранији назив улице био је Ивана Милутиновића, истакнути југословенски комуниста и револуционар.
Улица је дугачка 800 метара.
Име улице
Ова улица је више пута током историје мењала име. Део улице: Македонска (1886–1896) Део улице: Зорина (1886–1896) Зорина (1896–1930) Ивана Милутиновића (1946–1997)
Име је добила 1997. године
Улицом кнегиње Зорке
Значајне институције у Улици кнегиње Зорке од Булевара ослобођења ка Булевару краља Александра : Амбасада Свете Столице – Апостолска нунцијатура (са десне стране угао улице Кнегиње Зорке и Светог Саве) Природњачки музеј (са леве стране угао улице Кнегиње Зорке и Његошеве) Амбасада Мађарске (са десне стране угао улице Кнегиње Зорке и Крунске) Удружење банака Србије (са десне стране угао улице Кнегиње Зорке и Булевара краља Александра)
Историја Приликом припреме плаца за нову зграду на углу са Кичевском 1937, пронађен је турски водовод."Политика", 28. мај 1937
У броју 11 се 1920-25. налазио Градски суд.„Последњи дани Градског суда”, Политика, 5. дец. 1925, стр. 6
Суседне улице
Улицу пресецају следеће улице, или се уливају у њу, по редоследу од Булевара ослобођења ка Булевару краља Александра : Светог Саве Николаја Краснова Макензијева - на углу се налази Спомен-биста Нади Пурић у Београду Његошева Крунска Кичевска
Галерија
Референце
кнегиње Зорке