Улица Његошева налази се у средишњем делу општине Врачар, у Београду. Од Улице краља Милана и Цветног трга до Каленић пијаце и Улице Максима Горког, сече улице: Светозара Марковића, Краља Милутина, Београдску, Проте Матеје, Алексе Ненадовића, Смиљанићева, Кнегиње Зорке, Молерову, Коче Капетана, Баба Вишњину и Курсулину. Име улице Име је добила по Петру II Петровићу Његошу (1813–1851)), духовном и световном владару Црне Горе. Био је највећи црногорски и српски писац и филозоф. Стари назив улице био је Пријепољска и пружала се од улице Кнеза Милоша до Невесињске улице (1872—1896). Потоњи називи: Његошева – Његушева (1896-1921), мењао је два пута називи Масарикова (1907-1943)- део улице од улице Кнеза Милоша до улице Краља Милана Вазнесењска (1943.-1946)- део улице од улице Кнеза Милоша до улице Краља Милана Садашњи називи: Масарикова од 1946 до данас –део улице од Улице кнеза Милоша до Ресавске улице. Његошева од 1921. до данас од Улице краља Милана до Улице Максима Горког.
Историја
Крајем 19. века донет је први урбанистички план Београда (1887.године) а развој Врачара кренуо је у два правца, дуж Улице краља Милана према Славији и бившим Цариградским друмом (Булевар краља Александра). Изнад Славије, која је тада била ловиште, мочварно земљиште обрасло трском, службеник британске амбасаде Франсис Макензи купује од министра Симића велики део земље, парцелише и уз обавезу тврде градње продаје је заинтересованим грађанима Београда. Овај кварт добија име Енглезовац иако је Макензи био Шкот. Поред њега, развија се и кварт Грантовац између Његошеве, Београдске и Крунске улице, све до Каленић пијаце. Кварт Грантовац је добио име по власнику земљишта, Едварду Гранту, америчком конзулу који је овде изградио своју резиденцију а затим је око њега почео да се формира нови крај. Његошевом улицом
Његошева улица на Врачару данас је позната и по називу улица липа и кафића. На самом почетку, од Улице краља Милана до Улице Светозара Марковића, налази се пешачка зона.
Споменик Бориславу Пекићу У марту месецу 2016. године, на Цветном тргу, откривен је споменик Бориславу Пекићу, једном од најзначајнијих књижевника 20.века. (Главни чланак :Борислав Пекић)
Цветни трг Некада пијаца а сада уређен простор са цвећарама, налази се између Улица краља Милана, Његошеве и Светозара Марковића. Основан је 1885. године и раније се звао Врачарски трг.
(Главни чланак: Цветни трг)
Дом друштва за улепшавање Врачара Његошева 1. Зграду је 1902. године подигло Друштво за улепшавање Врачара, основано 1884. године, са циљем да се стара о уређењу и улепшавању источног и западног Врачара. Служила је као његово седиште до укидања истог 1941. године. Ова зграда представља непокретно културно добро као споменик културе.
(Главни чланак: Друштво за улепшавање Врачара)
Кућа браће Николић Његошева 11.
Ова двоспратница зидана у српско-византијском стилу, између 1912 и 1914. године, по пројекту архитекте Бранка Таназевића. Власници зграде били су Јован и Максим Николић, па се објекат и зове по њима. Зграда је споменик културе. (Главни чланак:Кућа браће Николић)
Зграда државне хемијске лабораторије Његошева 11 и улица Краља Милутина 25
Зграда државне хемијске лабораторије подигнута је 1882. године за потребе већ основане Државне хемијске лабораторије. Представља непокретно културно добро као споменик културе.
Трећа београдска гимназија Његошева 15
Трећа београдска гимназија добија своју зграду 1906. године, саграђену према пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Душана Живановића.Објекат је складних пропорција, велике површине основе и са једним спратом. (Главни чланак: Трећа београдска гимназија
Кућа пуковника Елезовића Његошева 20
Кућа је саграђена 1927. године према пројекту архитекте Александра Дерока, као стамбени објекат за рентирање. Представља непокретно културно добро као споменик културе.
(Главни чланак:Кућа пуковника Елезовића у Београду)
Петоспратница на углу са Београдском, тада Народне Републике, грађена је 1948.„Нове станбене зграде у Београду”, Борба, 4. септ. 1948, стр. 3 (фото)
Природњачки музеј Његошева 51 Музеј је једна од најстаријих музеолошких институција у Србији. Основан је у Београду 1895. као Јестаственички музеј Српске земље.
(Главни чланак:Природњачки музеј)
Референце
Његошева Категорија:Петар II Петровић Његош