-{Peziza succosa}- је аскомицетна врста из фамилије -{Pezizaceae}-. До сада је научно идентификован 31 род и 230 различитих врста из ове фамилије а род -{Peziza}- броји око 100 различитих врста. -{P. succosa}- је космополитска и веома честа врста. Плодна тела су апотеције малих димензија. Карактеристична је по томе што на притисак испушта жуто млеко, али за врсте из рода -{Peziza}- неопходна је микроскопска анализа како би се идентификовала тачна врста.
Макроскопски опис
Апотеција: млада плодна тела дубоко купулатне, касније отвореније и неправилно пехарасте, пречника 1-5(10) cm, сесилне (у основи немају дршку); маргина валовита, обично уврнута према унутрашњости. Ексципулум (спољашна страна плодног тела): бледожута до сивкаста или жућкастоокер, ка основи и на маргинама тамнија, гранулозна. Хименијум (унутрашњи део плодног тела): гладак, бледожућкаст до окер или боје слоноваче, увек је маслинасто-зелене нијансе и са жуто-наранџастим мрљама (остаци исушеног жутог млека), често слабо наборана посебно у средини пл. тела. Месо: танко, бледожуто, на притисак испушта жуто млеко, без посебног мириса и укуса.
Микроскопски опис Аскуси 200-330 x 12-15 μm, цилиндричне, са 8 спора, унисеријатне, оперкулатне, јако амилоидне на врху, у основи без крозијера. Парафизе 230-350 x 3-5 μm цилиндричне, филиформне, септиране (са преградама), апекс задебљен и декстриноидан. Споре 19-22 x 10-12 μm, елипсовидне, хијалинске, са 1 великом или 2 мање уљане капи најбоље видљиве у Луголовом раствору, површински имају истакнуту орнаментацију састављену од истакнутих брадавица, некада се додирују и спајају формирајући мале гребене, највидљивија у Памучно плавом. Медуларни ексципулум састављен је од глобозне ћелије пречника 20-50 μm формирајући тип хифалног ткива textura globulosa. Ектални ексципулум састављен је од густо испреплетених цилиндричних ћелија формирајући textura intricata. мини|Peziza succosa - микроморфолошки карактери
Екологија и хабитат Териколна врста, расте на голом тлу на влажним местима. Раније сматрана за хумусни сапротроф али новија молекуларна истраживања сврставају ову врсту у ектомикоризни симбионт. Расте у групама, у листопадним и/или мешовитим шумама, шумским путевима, јаругама, поред потока, по ободу шума и углавном у сеновитим местима. Време раста: од пролећа до касне јесени.
Сличне врсте Плодна тела многих врста из овог рода имају жуто-окер боје и тешко је разликовати их без микроскопске анализе. Peziza succosella и P.michelii су врсте које такође испуштају жуто млеко када се плодно тело притисне или исече. -{P.michelii}- разликује се по томе што има хименијум са љубичастом нијансом, али -{P. succosella}- се према макро-морфолошким карактеристикама тешко разликује од -{P. succosa}-; микроскопија указује разлике у димензији спора и парафиза; -{P. succosella}- има мање споре, обично са 1. уљаном капи и шири апекс парафиза.
Јестивост Јестивост врсте из рода -{Peziza}- је мало истражена, а код -{P. succosa}- води се углавном као непознат. Оскудни писани подаци наводе неколике пезизе међу којима и -{P. succosa}- које се у неким земљама, углавном на истоку, конзумирају за јело. Али плодна тела код већина врста из овог рода су крхка и имају мале димензије да би представљале изворе хране.
Референце
Спољашње везе
Peziza succosa at GBIF
Категорија:Pezizaceae