Акустичко-ритмичко васпитање је облик педагошког рада који се примењује у образовним установама а заснива се на физиолошким и психолошким реакцијама организма на музику и вибрационе надражаје. Њиме се изграђује музичка осетљивост и реаговање субјекта на заокружене музичке целине или на поједине изражајне елементе у музици: тонове и њихова физичка својства, као и на вибрације различитог интензитета.М. Мишков: Музика у симулацији и терапији развојних сметњи, Норма, XV, 2/2010. p. 244 Коришћење музике, уз примену и других реедукативних и стимулативних вежби, у овој области педагошког рада са ученицима који имају извесне развојне проблеме, било у учењу или понашању, има и елементе музикотерапије. Овај специфичних облика васпитања временом доприноси да ученици са мање напора и тешкоћа усвајају и друге васпитно-образовне садржаје на часовима редовне наставе.
Утицај музика на ритмичке покрете и психу Музика и покрет као интегрални део музичке едукације јавља се код деце у најранијем узрасту. Рано, у животу, деца реагују разноврсним сензацијама тела и мимичким и гласовним покретима, одговорјући тако на музику коју чују. То не треба да нас изненађује, јер створена музичка основе, настају у раном детињсту, како би касније омогућиле деци да се „синхронизују” са музиком коју слушају или изводе.
Изгледа да је музика у нашим животима присутан веома рано, јер се то уочава код деце још док су новорођенчад.Winkler, I., Háden, G. P., Ladinig, O., Sziller, I., & Honing, H. (2009). Newborn infants detect the beat in music. Proceedings of the National Academy of Sciences, 106, 2468–2471. Наиме, према истраживањима бебе показују реакције на музику и ритам померајући своје тело и удове, често на „квазипериодичан” начин,Zentner, M., & Eerola, T. (2010). Rhythmic engagement with music in infancy. Proceedings of the National Academy of Sciences, 107, 5568–5573. од првих дана живота, што је доказано у лабораторијским условима. Осим у истраживачким лабораторијама, наставници и родитељи најчешће су сведоци музичког богатства деце и њихових спонтаних покрета на њу, укључујући и „ненамерне" покушаје да се синхронизују са музичком и њеним ритмом од врло раног детињства.
Музика и покрети тела Музика и покрет су нераскидиво повезани.(3), 293–314. Људска бића синхронизују своје кретање тела уз музику у процесу који се често описује као координисани ритмички покрет,Phillips-Silver, J., Aktipis, C. A., & Bryant, G. A. (2010). The ecology of entrainment: Foundations of coordinated rhythmic movement. Music Perception, 28, 3–14 или ритмичко узбуђење.Merker, B. H., Madison, G. S., & Eckerdal, P. (2009). On the role and origin of isochrony in human rhythmic entrainment. Cortex, 45, 4–17. Уопштено говорећи, уживање у музици и њеном ритму је Ритмички утицај музике односи се на координацију временски структурираних догађаја кроз њихову интеракцију,Clayton, M., Sager, R., & Will, U. (2004). In time with the music: The concept of entrainment and its significance for ethnomusicology. ESEM Counterpoint, 1, 1–84. која се нпр. дешава, када особа пева и плеше док слуша омиљену песму или када две или више особа свирају камерну музике или певају заједно у хору. У сваком случају, музика и тело су координисани, усклађени и синхронизовани са уобичајеним ритмичким пулсом. Музика и психа Још од давнина познат је утицај музике (ритма, мелодије, хармоније) на тело и психу човека. Неурофизиолошка истраживања, спроведена последњих деценија дају бројна тумачења о њеном утицају на централни и периферни нервни систем, односно да се музикотерапијом може успешно деловати на висцералне функције, стимулацију рецептивних и изражајних могућности пацијента (покрет, плес, говор, графика)..
Циљеви акустичко-ритмичког васпитање Акустичко-ритмичко васпитање иако је пре свега је усмерено на личност у целини, оно посебно утиче на: Стварање нове индивидуалне и социјалне динамике путем активирања ритмичког потенцијала Психомоторно активирања (сензорике, неуромускулатурних функција, естетике покрета, симболизације и говора), а Емоционалног активирања и овладавања неуротски условљеним комуникативно-социјалним поремећаја. Хармонизације психомоторних активности. Успостављање или поновно успостављања интерперсоналних односа и активирања личности до нивоа катарзе и интенционалног самоостварења.
Елементи музикотерапије у акустичко-ритмичком васпитању У акустичко-ритмичко васпитању могу се примењивати следећи облици музикотерапије:Јурић–Шимунчић (1982): Деца с тешкоћама у учењу и владању, Загреб: Школска књига. ритмизација, певање, рекреацијско и функционално лечење, сценско-музичка терапија и музичка психодрама. Ови облици музикотерапије могу се примењивати појединачно или групно, самостално или у вези с другим рехабилитацијским облицима (кинезитерапијом, терапијом говорних и слушних поремећаја, психомоторном реедукацијом, облицима терапије понашања), ради уклањања или ублажавања појединих функционалних тешкоћа и мењања става особа.Педагошка енциклопедија 2, 76, М. ПР..
Референце
Литература
. Urbana-Champaign: University of Illinois Press. Wiltermuth, S. S., & Heath, C. (2009). Synchrony and cooperation. Psychological Science, 20, 1–5. Gerry, D., Faux, A., & Trainor, L. J. (2010). Effects of Kindermusik training on infants’ rhythmic enculturation. Developmental Science, 13, 545–551. Hannon, E. E., & Trehub, S. E. (2005). Metrical categories in infancy and adulthood. Psychological Science, 16, 48–55. Provasi, J., & Bobin-Bègue, A. (2003). Spontaneous motor tempo and rhythmical synchronisa-tion in 2½- and 4-year-old children. International Journal of Behavioral Development, 27, 220–231.
Види још Музикотерапија Музикотерапија у педијатрији
Категорија:Образовање Категорија:Музикотерапија