Нишки саланџици (арх. „ниш’лиˮ с’л’нџициˮ) су врста љуљашке,С’л’нџик (саланџик), У: Речник мање познатих речи и израза, Бранислав Лазић, Стари вакат, приповетке из старог Ниша, Ниш, 2016. стр. 148 које су се везивале и користиле свуда по старом Нишу у време Покладне недеље.
О обичају Током покладне недеље на нишаљкама су се љуљале старе и младе Нишлије по устаљеном обичају (арх. „ниш’лиˮ и стари и млади „поради адетˮ), и певали до касно у ноћ. Како је ових саланџика у Покладној недељи било безброј по целом Нишу, то се имао утисак да је цео град у данима Поклада био у некаквом свечаном и „распеваном” расположењу.„С’л’нџици и ниш’љикеˮ У: Бранислав Лазић, Стари вакат, приповетке из старог Ниша, Ниш, 2016. стр. 25.
Иако су обичне љуљашке постојале и у другим крајевима Србије, оно што је била особеност старог Ниша у 19. и спочетка 20. века били су саланџици, који су израђивани и коришћени на један специфичан начин.
Конструкција и начин израде Саланџици или нишаљке су се у време Покладне недеље везивали свуда у старом Нишу, али најчешће на раскрсници или на неком празном плацу.Нишаљке – нишки саланџици: распевана љуљашка из старог града
Израда је почињала тако што би се прво укопала у земљу два дрвена стуба, висине четири-пет метара, па се одозго клафнама за њих учвршћивала јака попречна греда. Преко попречне греде пребацивала су се два конопца, која су се након спуштања везивала на метар висине од земље. Потом се између конопаца провлачила једна јача даска, дужине метар до метар и по, а ширине 25 цм. Преко даске се стављао обично неки ћилим домаће израде.
Намена и обичаји Саланџик је био намењен да на његову даску седну момак и девојка, обично они међу којима постоји узајамна симпатија. Док је сам чин љуљања био не само прилика за забаву, већ и за међусобно упознавање и гледање између момака и девојака. Током љуљања су певане посебне љуљашке песме у којима преовлађују љубавни мотиви.
Током љуљања пар би се рукама хватао за оба конопца, и то момак са оне задње, а девојка са оне предње стране. Њима иза леђа стајао је момак, а испред њих девојка. Онај мушкарац што је стајао иза њихових леђа ухватио би конопце и прво протрчао уназад неколико корака, а онда би пар на саланџику јако одгурнуо пут напред. Када се саланџик зањише, девојка испред дочека га и снажно га одгурне. Тим уједначеним одбацивањем, саланџик би се довео у равномерно кретање напред-назад − љуљање.ЛАЗИЋ, Бранислав Стари вакат : приповетке из нишког живота, Београд, 1946. - XXVII, [75,14]
Након успостављања правилног ритма љуљања, пар на саланџику запевао би у дуету, а окупљени момци и девојке око саланџика прихватале су песму која се ширила на све стране. Ево како Лазић, Бранислав, један од хроничара Ниша, у свом делу Чешљареви : приповетка из нишког живота, описује ову традиционалну забаву:
Етнолошка обрада У српској традицији љуљање на саланџицима представља магијско-обредну радњу тесно повезану са идејом раста плодности, као и да се снага вегетације пренесе на човека. Секундарно, али у вези са овом својом примарном обредном функцијом, љуљање саланџицима је сматрано и лустративном и апотропејском радњом (заштита од вештица, од уједа бесног пса), као и катарзичким средством којим се тело ослобађа од зимске обамрлости (да би били чили и јаки у послу).Бела недеља“, „Благовести“, „Ђурђевдан“, „Младенци“, „Чисти понедељак“ у Миле Недељковић. Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић, 1990: 21‒23, 28‒29, 72‒81, 159‒161, 262‒263
Види још Покладе Бранислав Д. Лазић
Референце
Литература
ЛАЗИЋ, Бранислав. Миле Вртиреп : прича из нишког живота, Велико Градиште, 1944. ЛАЗИЋ, Бранислав. Било и битисало : роман из нишког живота, [Б.м., 1950]. ЛАЗИЋ, Бранислав. Стари вакат : приповетке из старог Ниша, Ниш, 2016.
Категорија:Историја Ниша Категорија:Српски народни обичаји Категорија:Религија у Нишу Категорија:Историја Српске православне цркве Категорија:Култура у Нишу