Цивилна одбрана (Систем цивилне одбране; скр. СЦО) дефинисана у оквиру међународног права представља нужно спровођење одређених хуманитарних задатака чији је циљ да се заштити цивилно становништво, да се омогући да се оно опорави од непредвидивих дејстава рата, непријатељства или катастрофа и да му обезбеди неопходне услове за опстанак. У савременим условима, цивилна одбрана се такође дефинише и као "свеукупност превентивних и спасилачких акција, чији је циљ отклањање последица разарања у областима (рејонима) ратних операција и смањење губитака цивилног становништва, који се углавном јављају као последица ваздушних напада на територију зараћених држава. Осим тога цивилна одбрана је одговорна за организацију и извођење ефикасних акција спасавања за време елементарних непогода и катастрофа у време мира."
Најобухватнија дефиниција која би се могла извести из свих приступа цивилној одбрани јесте да је она "део одбрамбено—заштитног система земље који представља облик цивилног организовања државе и друштва, који претпоставља максимално ангажовање свих потенцијала цивилног сектора друштва у циљу заштите, одбране и спасавања становништва, материјалних и културних добара, привреде, органа власти и екосистема од свих катастрофичних угрожавања у миру и рату, и стварање што повољнијих услова за заштиту и одбрану и за не-оружано супротстављање нападачу (агресору у рату)."
Општеприхваћено је данас да је цивилна одбрана неопходни део безбедносне политике државе, да је део свеобухватне и флексибилне безбедносне сарадње, а да је изван националних граница заснована на билатералној и мултилатералној сарадњу како би се инструменти цивилне одбране могли користити широм света. Овај систем мора да функционише на свим нивоима друштва, од нивоа локалне самоуправе па све до републичког нивоа. Такође, овај систем јесте устројен тако да највиши државни органи доносе свеобухватну нормативно-правну регулативу која се потом спроводи на нижим нивоима друштвене организованости. Наравно, један од кључних фактора за успешност система цивилне одбране јесте и цивилно-војна сарадња.
Цивилна одбрана и цивилна заштита мини|Међународни симбол цивилне заштите успостављен Међународним хуманитарним правом
У светској литератури, појмови цивилне одбране и цивилне заштите се користе као синоними, којима би се обухватила иста група послова. Међутим, иако јако слични, ти појмови нису исти. Цивилна одбрана је пре свега, суштински по природи делатности које обухвата, шири концепт од цивилне заштите. Наиме, као што је већ написано цивилна одбрана је део одбрамбено—заштитног система земље који представља облик цивилног организовања државе и друштва са главним циљем заштите и одбране становништва, док цивилна заштита представља основу система заштите и спасавања људи, материјалних, културних и других добара и животне средине, али и отклањање насталих последица. Цивилна заштита као таква произашла је из ефекта који елементарне непогоде, природне, техничко-технолошке и друге катастрофе или ратна разарања имају или могу имати на становништво, материјална и културна добра као и животну средину.
Дакле на основу ове кратке дефиниције цивилне заштите види се да она иако има сличан задатак као и цивилна одбрана, ипак преузима на себе и једну другу јако битну функцију, а то је октлањање насталих последица након ратних дејстава или елементарних непогода и природних или других катастрофа. Цивилна заштита је због тога начелно везана за мирнодопски период, те и сама као таква бива припремана у мирнодопским условима. Ово наравно не искључује коришћење и током ратних дејстава.
Када би требало повући паралелу и извући разлику између појмова цивилне одбране и цивилне заштите, међу тим разликама налазило би се најпре то да су основни задаци ових области деловања различити. То значи да је цивилна одбрана најпре везана за одбрамбену функцију државе и као таква односи се на брањење цивила током ратних дејстава или елементарних и других непогода. Цивилна заштита са друге стране има функцију заштите цивила, кроз друге механизме деловања, али и помоћ цивилима у отклањању штетних последица ратних дејстава или елементарних и других непогода. Једна од битних разлика између ових појмова и делатности које они обухватају јесте и чињеница да цивилна заштита у суштини не познаје границе, па је тако Међународним хуманитарним правом успостављен и јединствени знак цивилне заштите (наранџасти круг са плавим троуглом у средини), који су сви учесници тог система дужни да носе, како би могли неометано да врше своје дужности. Ово није случај са цивилном одбраном, она је везана за појединачну државу и начин на који та држава жели да устроји тај систем.
Иако се, као што је већ споменуто, ти појмови у страној литератури користе као синоними они то нису. Питање разликовања ових појмова круцијално је како због формирања институција и других органа тако и да би се јасно одредиле надлежности. Поред тога у већини (поготово западних) држава области одбране и заштите цивила су обједињене па тако питања која се тичу те сфере раде исте институција.
Циљеви и задаци
Када се говори о циљевима и задацима система цивилне одбране потребно је посветити им мало већу пажњу, управо зато што ти циљеви и задаци разликују цивилну одбрану од других области истраживања. Цивилна одбрана као таква, је кроз историју гледана као нужност у случају оружане агресије, међутим у данашњем свету измењених безбедносних изазова, ризика и претњи и услед проширења концепта безбедности као таквог дошло је и до промене схватања цивилне одбране.
Крајем осамдесетих година 20. века и кулминацијом догађаја као што су пад Берлинског зида 1989. године и распад Совјетског Савеза, концепт безбедности прелази из стриктно војне сфере у друге сфере, те долази до развоја секторске анализе безбедности. У складу са тиме, увидело се да је потребно мењати и неке ствари у концепту цивилне одбране. Једна од првих ствари која се променила била је управо оријентација циљева. Наиме од тада је дошло до промоције два сасвим нова циља цивилне одбране:
јачање способности друштва да се успешно носи са озбиљним ванредним ситуацијама у време мира стварање услова за употребу ресурса цивилне одбране у међународним хуманитарним задацима и задацима промоције мира.
Имајући дакле у виду да се Хладни рат завршио, те да војне претње више нису толико превалентне у пост-модерном свету, дошло је до спознаје неопходности изградње мира и стабилности у свету, али такође и да претње не морају да долазе само од спољашњег агресора, већ да могу потицати и од природе или различитих техничко-технолошких система. Те природне и техничко-технолошке катастрофе могу бити изузетно великих размера због тога се фокус, конкретно цивилне одбране, морао померити са војних претњи на решавање кризних ситуација у мирнодопским условима.
Оно што би се могло представити као главни циљеви цивилне одбране може се представити у осам ставки:
заштита цивилног становништва у случају рата и у ванредним ситуацијама у миру очување виталног снабдевања становништва и оружаних снага неопходним производима у време катастрофа и рата обезбеђење континуираног функционисања власти и друштва у време рата и у мирнодопским кризним ситуацијама обезбеђење континуираног функционисања служби јавних делатности умањење штетних ефеката катастрофа и рата снижење рањивости, односно повредљивости инфраструктуре и витално важне индустрије у свим облицима претњи и угрожености заштиту и унапређење квалитета животне средине доприношење миру и безбедности у свету.
Дакле, из ових осам циљева потврђује се теза да је цивилна одбрана највише везана за државу, с обзиром на то да се понајвише говори о заштити становништва, снабдевању становништва, одржавању ефективне, легитимне политичке власти на одређеној територији или делу територије, као и старању о функционисању служби јавних делатности и слично.
Циљеви се такође могу разврстати према неколико параметара који садрже себи својствене подциљеве:
према извору угрожености и опасности: допринос очувању мира допринос искорењивању и неутралисању извора угрожености и опасности у погледу безбедности: повећање отпорности људи и друштва на угрожавања и опасности поништавати и одржавати безбедност људи, материјалних и културних добара, државе и друштва у погледу одбрамбено-заштитних припрема: створити најповољније услове за заштиту од потенцијалних опасности постићи максималне ефекте у савладавању испољених опасности.
Задаци цивилне заштите садрже се у реализацији превентивних и оперативних мера и активности. Они су обимни и разноврсни и произилазе из процене обима могућих последица евентуалног ратног разарања и процене последица које би могле да наступе у случају елементарних непогода и техничко-технолошких катастрофа, али и других већих опасности у миру. Према времену у којем се реализују задаци цивилне одбране могу да се разврстају у две велике групе: задаци који се реализују у периоду припрема за одбрану и заштиту (циљ је довођење система цивилне одбране у стање организационе, стручне и функционалне припремљености за обављање сложених и значајних активности): нормативноправно регулисање цивилне одбране развијање укупне превентивно-заштитне способности истраживање и процена угрожености припрема, оспособљавање и опремање становништва за превентивну и непосредну заштиту организовање, опремање и оспособљавање органа цивилне одбране и заштите организовање, опремање и оспособљавање адекватног система осматрања и обавештавања припремање и стварање услова за предузимање мера заштите и спасавања спровођење припрема становништва и организационих структура цивилне одбране планирање, усмеравање и финансирање развоја цивилне одбране бављење научно-истраживачким радом у циљу даљег развоја система цивилне одбране успостављање међународне сарадње задаци који се реализују у случају рата или елементарних непогода: благовремено откривање угрожености и опасности и брзо реаговање у случају приближавања и наступања катастрофалних појава и обавештавање становништва и свих органа цивилне одбране и политичких органа правовремено активирање организованих снага цивилне одбране у циљу супротстављања претњи спровођење мера евакуације и склањања збрињавање настрадалог и угроженог становништва обезбеђење функционисања власти, привреде и јавних служби спровођење здравствене и социјалне заштите и указивање прве помоћи спровођење хигијенско-профилактичких мера заштита воде и хране биљног и животињског порекла обезбеђивање јавног реда и мира спровођење различитих облика не-оружаног отпора асанација угроженог простора.
Усмереност
Цивилна одбрана као таква била је првобитно замишљена као систем чији је основни задатак да заштити становништво од ваздушних напада током Другог светског рата, имајући у виду да је то био период у коме је дошло до нагле експанзије и јачања ратног ваздухопловства. Са усавршавањем бомбардера, дошло је и до све већег простора који је могао бити бомбардован у једном полету.
Са завршетком Другог светског рата, фокус се са ваздушних напада премешта на поље нуклеарних претњи Хладног рата, а потреба за заштитом од нуклеарних претњи, навела је државе да успоставе одређени систем који би био задужен само за цивилну одбрану. У том периоду цивилна одбрана се у већини земаља у Европи, како у функционалном, тако и у институционалном смислу организовала као одговор на: светски политичко-војни развој проузрокован хладним ратом замашан и брз развој средстава за масовно уништење.
Концепција цивилне одбране, знатно се мења након турбулентних догађаја с краја осамдесетих и почетка деведесетих. Почиње да се увиђа да претње не морају бити само војног карактера, већ да могу долазити и из других области. Свим тим претњама дат је подједнак значај, а улоге цивилне одбране у рату бивају изједначени са улогама у ванредним ситуацијама у време мира.