Цесарград (, ), срушени замак у теснацу Сутле, 2 км северозападно од Клањеца у Крапинско-загорској жупанији у Републици Хрватској. Историја Први пут се помиње 1399. у власништву Хермана Цељског. Уочи сељачке буне 1573. био је у власништву грофице Барбаре Алапић-Ердеди, удовице бана Петра Ердедија. 29. јануара 1573. замак је заузео Илија Грегорић уз помоћ локалних кметова.

Опис мини|План рушевина Цесарграда. Мапа није добро оријентисана: север је десно, а исток према доле. мини|center|Цесарград (лево) и Куншперк (десно), раздвојени теснацем реке Сутле (око 1681) Цесарград се састоји из полукружне цитаделе подигнуте на врху брега и зидина са кулама које се пружају источно од ње, у облику издуженог трапеза дужине око 200, а ширине од 30 до 70 метара, које затварају горњи град и подграђе. Цитадела је пространа грађевина (око 30x60 м) на југозападном темену тврђаве, полукружног облика, са равном страном окренутом према северу, где се налазила и капија која је водила у мало унутрашње двориште (око 10x15 м) са бунаром на западној страни. Унутрашње двориште је са јужне и источне стране окруживала двоспратна палата, са јужним крилом дужине око 15 м и источним крилом дужине око 10 м, спојеним под правим углом. Јужно крило палате било је очито намењено становању и имало је велике прозоре и један улаз из дворишта, док је источно крило било заштићено дебелим бедемом, са три засвођене приземне просторије са излазом на двориште (у једној су остаци спиралног степеништа) и две просторије на спрату, од којих је северна била капела. Палата је са југа и запада била окружена покривеним лучним ходником који се на северозападном углу завршавао малом четвртастом кулом (димензија око 5x7 м), у којој је била кухиња. Источни зид цитаделе био је изузетно дебео (до 7 м и више). На средину јужног (полукружног) зида цитаделе се споља ослањао велики (око 15x10 м) полукружни бастион са отворима за топове, од кога је према истоку ишао јужни зид тврђаве, ојачан са једном округлом кулом (ширине око 8 м) удаљеном око 60 м, од које се према северу пружао широки јарак, одвајајући горњи град од подграђа. Око 15-20 м североисточно од цитаделе нађени су остаци простране четвртасте камене зграде (око 10x15 м) и још једне округле куле северно од ње, која чини северозападно теме тврђаве. Од округле куле јужни бедем се настављао према истоку око 50 м до четвртасте улазне куле са капијом. Од улазне куле бедем се настављао укосо према североистоку (око 60 м) до полукружног бастиона на југоисточном темену тврђаве, а затим је завијао под оштрим углом на северозапад још око 60 м до полукружног бастиона на североисточном темену тврђаве. Од бастиона бедем је савијао укосо према југозападу око 70 м, а затим се ломио на запад још око 50 м до северозападне округле куле. Округле куле и јарак источно од цитаделе браниле су горњи град у западном делу тврђаве, док се источно од јарка налазило подграђе заштићено са два полукружна бастиона на угловима и улазном кулом на јужном зиду.

Властелинство По пореском регистру Вараждинске жупаније из 1507. године, тврђава Цесарград () имала је чак 1.200 пореских димњака. По попису из 1513, број димова спао је на 900. По истом попису, читава краљевина Славонија (Загребачка, Вараждинска, Крижевачка и Вировитичка жупанија) имала је 26.066,5 димова. Године 1517. у Цесарграду је пописано само 380 димова: 32 су била напуштена, а 11 је припадало слободњацима. По попису из 1533. током грађанског рата Фердинанда и Запоље, властелинство је имало 325 димњака у поседу господара Штурмбергера, који је био присталица краља Фердинанда. Већ 1543, властелинство је нарасло на 428 димова, и даље у Штурмбергеровом поседу. По попису из 1554, имање је имало 400 димова у поседу грофа Ердедија. Попис из 1560. наводи 300 димова у поседу бана Петра Ердедија. Број димова спао је 1566. на 240, а 1568. на 235. Попис из 1570. наводи Цесарград као имање Барбаре Алапић, удовице грофа Петра Ердедија, са 230 димова. Попис из 1576, после Сељачке буне (1573), наводи свега 140 димова у поседу породице Ердеди. Пошто је један дим имао 2-8 сељачких домаћинстава (у просеку више од 4), губитак од 90 димова износи најмање 360 породица - бар 720 сељака, а вероватно и више.

Након 1598, порез је у Хрватској и Славонији наплаћиван по кућама (домаћинствима), уместо дотадашњих димова. По попису из 1600, Цесарград је имао 220 домаћинстава.

Сељачка буна (1573)

Наоружање замка Из сведочења Илије Грегорића и других заробљених устаника на суђењу у Љубљани после буне, сазнајемо да је Цесарград био главни извор ватреног оружја којим су устаници располагали, при чему се помињу двопушке и топови на точковима. Пошто није сачуван инвентар из тог времена (као у Суседграду), врсту и количину оружја можемо само процењивати. Тако је у Суседграду, тврђави на поседу приближно исте величине, било 1566. године 25 пушака, 3 топа и 250 фунти барута. Количина оружја у Суседграду била је пре велика него мала, судећи по сачуваним списковима оружја у тврђавама Славонске војне крајине из 1577. Тако је најслабије наоружана Иванићка капетанија у 7 тврђава имала свега 28 двопушака, 17 ручних пушака и 9 лаких топова, просечно 6-7 пушака и 1-2 топа по тврђави. Са друге стране, 6 тврђава Копривничке капетаније имало је 118 двопушака, 20 ручних пушака и 30 лаких топова, просечно 20 двопушака, 3-4 пушке и 5 топова по тврђави. Вараждинска капетанија, најближа Цесарграду, имала је 5 тврђава са 122 двопушке и 18 топова, просечно 24 двопушке и 3-4 топа по тврђави. Обзиром да Цесарград није био на граници, и да није био царска, него приватна тврђава, његово наоружање вероватно је било негде између ове две крајности: 10-20 двопушака и 2-4 топа.

Пад Цесарграда

Цесарградски кметови били су међу најодлучнијим и најборбенијим устаницима током Сељачке буне у јануару 1573. године. Једна од првих устаничких акција било је заузимање Цесарграда 29. јануара 1573. и заробљавање топова и оружја у граду. Град је очигледно заузет на јуриш, а извори помињу да је убијен само градски каштелан, који се одупро побуњеницима, не наводећи значајније губитке устаника. Ово не треба да чуди, с обзиром да су посаде властелинских градова у Хрватској и Славонији у 16. веку биле необично мале, углавном састављене од каштелана и свега неколико војника - трабаната. Тако је Сисак, на граници према Турцима, имао 1552. свега 5-9 војника, а 1561. свега 15-22 војника, док је главну снагу одбране чинило 80 наоружаних кметова. Са друге стране, сачувани хрватски урбари од 15. до 17. века наводе да су на многим властелинствима и сами трабанти били кметови, који су вршили војничку службу у замковима уместо работе. Уз то, издржавање професионалних војника било је веома скупо: месечна плата каштелана износила је 5 форинти, пешадинаца 2-3 форинте, а коњаника 5-8 форинти, док је приход властелинства варирао од 5-10 форинти годишње по сваком диму. Плата за каштелана и само 10 трабаната или харамија износила је 300-420 златника годишње, што је био читав приход осредњег властелинства.

Са друге стране, Цесарград је 1570. имао 230 пореских димова, са 2-8 сељачких домаћинстава по сваком диму. Узевши просечно само 4 домаћинства по једном диму, на властелинству је било најмање 1.000 одраслих кметова, а могуће и двоструко више. Уз то, Цесарграђанима је дошао у помоћ и Илија Грегорић са одредом устаника из Доње Стубице.

Узевши у обзир све ове процене, најмање 1.000 устаника напало је замак који је бранио каштелан са свега неколико војника, од којих су вероватно бар неки и сами били кметови. Колико је отпор био слаб сведочи чињеница да је погинуо само каштелан, док се посада или разбежала или приступила устаницима.

Референце

Литература

Категорија:Тврђаве у Хрватској Категорија:Клањец