Централна Србија (средишња Србија или ужа Србија) је колоквијални назив за део територије Републике Србије који се налази изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Није део службене административне поделе Србије и нема никакав облик посебне управе.
Назив је био у званичној употреби од 1945. (време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) до 2009—2010. године, када је подручје централне Србије подељено на три нова статистичка региона: Београд, Шумадију и западну Србију и јужну и источну Србију.
Назив Првобитни назив овог подручја коришћен у време СФРЈ био је ужа Србија, да би се у време распада Југославије почео користити назив централна Србија.
Статус Централна Србија није представљала посебну административну управну јединицу и била је директно подређена републичким властима. Њен статус није био дефинисан ни у једном законском документу и овај појам је уведен искључиво због статистичког разликовања појединих делова Србије.
У Просторном плану Републике Србије користио се назив средишња Србија.
Административна подела
Централна Србија обухвата 17 управних округа и Град Београд, као и три статистичка региона: Београдски регион, Регион Шумадије и Западне Србије и Регион Јужне и Источне Србије.
Управни округ Површина (km2) Становништво(2022) Админ. центар Београдски регион 3.227 1.681.405 Београд 3.227 1.681.405 Београд Регион Јужне и Источне Србије 26.255 1.406.050 Борски 3.510 101.100 Бор Браничевски 3.865 156.367 Пожаревац Зајечарски 3.623 96.715 Зајечар Јабланички 2.770 184.502 Лесковац Нишавски 2.727 343.950 Ниш Пиротски 2.761 76.700 Пирот Подунавски 1.250 175.573 Смедерево Пчињски 3.520 193.802 Врање Топлички 2.229 77.341 Прокупље Регион Шумадије и Западне Србије 26.483 1.819.318 Златиборски 6.142 254.659 Ужице Колубарски 2.474 154.497 Ваљево Мачвански 3.264 265.377 Шабац Моравички 3.016 189.281 Чачак Поморавски 2.614 182.047 Јагодина Расински 2.664 207.197 Крушевац Рашки 3.922 296.532 Краљево Шумадијски 2.387 269.728 Крагујевац 55.965 4.906.773
Демографија
Етницитет Већина општина централне Србије има је већину етничких Срба, у три општине Бошњаци чине већину (Нови Пазар, Тутин и Сјеница), две општине имају Албанце као већину (Бујановац и Прешево), док у две општине Бугари чине већину (Босилеград и Димитровград). Етничке групе у централној Србији према попису из 2022. чине:
+ЕтницитетСтановништво (2022)ПроценатСрби4.169.45485%Бошњаци153.0833,1%Роми90.9981,8%Албанци59.7521,2%Остали119.0472,4%Неизјашњени65.8591,3%Непознати248.5805%
Највећа насеља Највећа насеља у централној Србији према попису из 2022.Ранг НасељеПопулацијаРангНасељеПопулација1.Београд 1.197.71411.Борча 51.8622.Ниш 178.97612.Шабац 51.1633.Крагујевац 146.31513.Врање 50.9544.Нови Пазар 71.46214.Ужице 48.5395.Чачак 69.59815.Пожаревац 42.5306.Смедерево 59.26116.Пирот 34.9427.Краљево 57.43217.Јагодина 34.8928.Ваљево 56.05918.Зајечар 32.4489.Лесковац 54.09119.Бор 28.82210.Крушевац 53.74620.Калуђерица 28.483
Види још Административна подела Србије
Референце
Категорија:Бивша административна подела Србије Категорија:Социјалистичка Република Србија