Битка код Слатине 1562. била је део хрватско-турских ратова.
Позадина Дознавши преко ухода да се будимски паша спрема да нападне хабсбуршки део Угарске, краљ Рудолф је 5. фебруара 1562. наредио хрватском бану Петру Ердедију, крајишком врховном капетану Ивану Ленковићу и сигетском капетану Николи Зринском да са расположивим снагама што пре провале у турски део Угарске, како би осујетили турске припреме. У том циљу бан Ердеди и Ленковић су већ 26. фебруара започели прикупљање војске у Крижевцима и позвали Зринског да прикупи своје трупе. Ленковић је од сталежа Штајерске затражио да пошаље трупе (300-400 коњаника и неколико стотина мускетара под командом капетана Гашпара Раба) и новац за исплату крајишких трупа, како би се 20. марта 1662. војска скупила у Крижевцима и кренула на турску Пожегу. У међувремену, крајишки поручник Вид Халек и Зрински су од заробљених Турака 10. марта сазнали да пожешки санџак Арслан-бег подиже тврђаве у Подравској Мославини и Светом Ђурђу, надомак Сигета. По савету Зринског, одлучено је да се истовремено покрене офанзива са две стране, из Крижеваца и Сигета.
Хришћанска офанзива Тако је 20. марта 1562. бан Петар Ердеди са копривничким капетаном Гашпаром Рабом и славонским поручником Видом Халеком упао у турску Славонију. Уз крајишке трупе окупило се и много наоружаних сељака из Славоније, у свему око 5.000 људи. Бан је напао славонску Подравину, како се претходно договорио са кнезом Зринским. Прво је бан напао села око Воћина, Слатине и Миклеуша, чији су становници (Власи) до тада непрестано узнемиравали славонску границу. Спаливши преко 1.000 кућа у том крају и гонећи непријатеље пред собом, коначно се зауставио пред утврђеним градом Слатином, где се налазио турски гарнизон од 370 бораца и много турских избеглица. Турци су се бранили, али је капетан Гашпар освојио град на јуриш, а посебно су се истакли мускетари и харамије. Током јуриша су погинула само четири хришћанска војника, од којих је рањен капетан Петар Фаркашић. Јуриш на град Слатину догодио се баш на дан када је Зрински из Сигета прешао Драву, тако да Аслан-бег није могао ни помислити да притекне граду у помоћ, иако је био удаљен само пет миља. Хришћанска војска је већ била у Крижевцима 30. марта, тако да је цео поход трајао само 10 дана.
Споразумно с Ердедијем провалио је истовремено (25. марта 1562) са севера у турску Подравину Никола Зрински са Фрањом Тахијем (капетаном Каниже), капетаном Бобовца и 50 коњаника које му је послао угарски палатин Фрањо Надажди. Пожешки санџак Арслан-бег је у то време утврђивао Свети Ђурађ и Мославину на Драви са око 3.000 војника и радника. Зрински је изненадио Турке у табору код Мославине 26. марта, али Арслан-бег није примио битку већ се са коњицом измакао у Валпово, док је остатак Турака у повлачењу претрпео знатне губитке од хришћанске коњице. Зрински је заробио две турске заставе, два фалконета, два мерзера и 16 пушака, а на повратку је уништио започету тврђаву, затрпао ровове и спалио скупљену грађу.
Последице Разваливши још утврде код Мославине и спаливши дрвену грађу, вратио се Зрински у Сигет, одакле је 31. марта успех свог похода јавио краљевићу Максимилијану. Три месеца иза тога дође у турску Подравину мостарски санџак Малкоч-бег с великом војском, у којој су били и Арслан-бег и Ферхат-бег, па даде утврдити Мославину.
Цар Фердинанд је 1. јуна 1562. од султана Сулејмана измолио осмогодишњи мир, обећавши Турској годишњи данак од 30.000 дуката.
Референце
Литература
Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом Категорија:1562.