мини|407x407пиксел|Распрострањеност модерног ропства по земљама Савремено ропство, познато као и модерно ропство или нео-ропство, односи се на институционално ропство које наставља да постоји у данашњем друштву. Процене броја робова данас крећу се од око 21 милиона до 70 милиона, у зависности од начина коришћен за процену и дефиниције ропства који је коришћен.Where the World’s Slaves Live, The Atlantic
Дефиниција Канцеларија за надзор и борбу против трговине људима, агенција америчког државног одељења, каже да се модерно ропство и трговина људима користе као кровни термини за чин регрутовања, скривања, транспоротвања, обезбеђивања или прибављања особе за принудан рад или рекламне сексуалне радње кроз употребу силе, преваре или принуде. Поред ових, различити други термини су коришћени у Америчком федералном Закону заштити жртава трговине људима и насиља из 2000. године и Протоколу о спречавању, сузбијању и кажњавању трговине људима,посебно женама и децом, укључујући невољно служење, ропство, праксе сличне ропству, дужничко ропство и присиљен рад.
Према америчком пофесору Кевину Балесу, суоснивачу и бившем председнику организације Ослободити робове, модерно ропство се јавља када је особа под контролом друге особе која примењује насиље и силу да одржава ту контролу, и циљ те контроле је експлоатација. Према овој дефиницији, истраживања из Темељ слободног хода базираног на Глобалном индексу ропства 2016 процењује да је било око 70 милиона робова широм света у 2016. години са 58% њих који живе у топ пет земаља - Индија, Пакистан, Кина, Бангладеш и Узбекистан. Од ових 45,8 милиона, процењује се да су око 10 милиона ових савремених робова деца. Балес упозорава да, пошто је ропство званично укинуто свуда, је пракса илегална, и тако више скривена од јавности и власти. Овим се чини немогућим добити тачне личности из примарних извора. Најбоље што се може добити је процена базирана на секундарним изворима, као што су УН истраживања, новински чланци, владини извештаји, и личности невладиних организација.
Узроци У робовском раду, робовласник само треба да плаћа за одржавање и спровођење. Ово је понекад ниже од трошка плата слободних радника, као слободни радници зараћују више од издржавања; у овим случајевима, робови имају позитивну цену. Када цена одржавања и спровођења прекорачи износ плате, робовласник неће више бити профитабилан, и власници ће једноставно ослободити своје робове. Робови су тако пожељнија инвестиција у високо платном окружењу, и окружењу где је спровођење јефтино, и мање атрактивно, у окружењу где је трошак плате нижи а спровођење скупље.
Слободни радници такође зарађују надокнадну разлику, при чему су плаћени више за обављање непријатних ствари. Ни цена одржавања ни спровођења се не подиже са непријатношћу посла, међутим, трошак робова се не диже по истом износу. Као такви, робови су много пожељнији за непријатан посао, а мање за пријатан посао. Зато што непријатност послом није интернализован, бити ношен од стране роба радије него власника, то је негативна екстернализација и доводи до прекомерне употребе робова у оваквим ситуацијама. Робови такође могу бити присиљени на илегалне послове, као што су џепарење и производња канабиса.
Модерно ропство може бити прилично профитабилно и корумпиране владе прећутно допуштају то упркос што је то забрањено међународним уговорима као што је Допунска конвенција о укидању ропства и локални закони. Укупни годишњи приходи трговца људима је процењена у 2004. години у домету од 5 билиона америчких долара до 9 билиона америчких долара. Ипак профит је суштински нижи. Амерички робови у 1809. години су били продавани за око еквивалентно 40.000 америчких долара данас. Данас се роб може купити за 90 америчких долара. Регрутовање деце војника од стране неких влада се често виђена као облик владиног одобреног ропства.
Модерно ропство је често виђено као продукт сиромаштва. Земље које немају образовање, економске слободе, владавину закона и имају сиромашну социјалну структуру могу да створе окружење које гаји прихватање и ширење ропства.
Професор Ремингтон Крафорд III са универзитета Торонто је рекао:
''Ропство је нешто што је увек са нама. Морамо да га држимо на погледу и размишљамо о томе кад купујемо нашу одећу, да преисптујемо одакле долазе. Владе и извршни директори морају пажљивије да размишљају о томе шта раде и шта нехотице подржавају.''
Типови
Ропство по пореклу и покретно ропство Ропство по пореклу, познато и као покретно ропство, је облик најчешће повезиван са речју ''ропство''. У покретном ропству, поробљена особа се сматра личним власништвом неког другог, и обично може бити купљена и продана. Историјски извире или из освајања, где је освојена особа поробљена као у Римском царству или Османском царству, или из ропских рација, као у Атлантској трговини робљем или Арапској трговини робљем. У 21. веку скоро свака земља има легално укинуто покретно ропство.
Од Цивилног рата 2014. годину у Либији, и накнадног прекида реда и закона, било је извештаја о поробљеним мигрантима продаваних у јавности, отвореним тржиштима робова у земљи.
Мауританија има дугачку историју ропства. Покретно ропство је формално створено илегално у земљи али је закон против тога био у великој мери не извршен. Процењује се да су око 90.000 људи ( преко 2% мауританске популације) робови. Додатно, присиљени бракови и дечија проституција нису криминализовани.
Дужничко ропство такође може бити пренето на на потомке, као покретно ропство. Погледај одељак о дужничком ропству испод за више информација о томе. Сексуални робови у модерном свету су уобичајно ефективно покретни, посебно када су присиљени на проституцију. Погледај одељак о сексуалном ропству за више информација.
Присилни рад владе и регрутација У Северној Кореји влада присиљава многе људе да раде за државу, споља и унутар Кореје саме, понекад на много година. Глобални индекс ропства 2018 процењује да су 2,8 милиона људи били робови у земљи. Вредност свог обављеног посла у Северној Кореји за владу је процењен на 975 милиона америчких долара, са dulgyeokdae (младим радницима) присиљене да раде опасне коструктивне послове, и inminban( жене и девојчице раднице) присиљене да праве одећу у sweatshops. Радници често нису плаћени. Додатно, армија Северне Кореје од 1,2 милиона војника се тера да ради конструктивне пројекте не везано за одбрану.
У Еритреји се проценило да је 300 хиљада до 400 хиљада људи у неограниченом војном року што представља масовно ропство, према УН истраживачима. Њихови извештаји такође проналзе и сексуално ропство и друге присилне радње.
Око 35- 40 земаља тренутно спроводи војну регрутацију неке врсте, чак и привремени рок.
Затворски рад У кинеском систему затворског рада ( раније зван laogai ), милиони затвореника су били под присилним, неплаћеним радом. Laogai систем се процењује да је тренутно кућа између 500 хиљада и 2 милиона затвореника, и да су проузроковали 10 милиона смрти. Паралелно са laogai, Кина је управљала са мањим поновним школовањем кроз радни систем затвора све до 2013. године. Као додатак на оба, наводи се да је Кина такође управљала принудним радним логорима у Ксињиангу, хапшење стотину хиљада( могуће чак и милион), Муслимана, Ујгура и других етничких мањина и политичких протестаната.
У почетку Кина је порицала ово, тврдећи да није било потискивања етничких мањина, ни произвољног притвора или центара поновног школовања у Ксињиангу. Кина се вратила на ово, док је влада Ксињианга формално легализовала затвор.
У 1865. години Сједињене Америчке Државе су усвојиле 13. амандман на устав Сједињених Америчких Држава, који забрањује ропство и присилно служење, изузев као казна за злочине, чиме је странка уредно осуђена, пружањем правне основе за наставак ропства у земљи. Од 2018. године многи затвореници обављају посао. У Тексасу, Џорџији, Алабами и Арканзасу нису уопште плаћени за свој посао. У другим државама, од 2011. године, затвореници су били плаћени између 0,23 и 1,5 долара по сату. Федералне затворске индустрије су плаћале затворенике просечно 0,90 долара по сату у 2017. години. У многим случајевима казнени посао је принуђен, са затвореницима кажњаваним самицом, ако одбију да раде. Од 2010. до 2015. године, и поново у 2016. и 2018. години, неки затвореници у САД су одбили да раде, протестујући за бољу плату, услове, и за окончање присилног рада. Вође штрајка су тренутно кажњене са неограниченим војним затвором. Присилни затворски рад се јавља у оба, и јавно/ владино водећим затворим и у приватним затворима. Индустрије присиљеног затворског рада зарађује 1 билион америчких долара по години продајући производе које затвореници праве, док су затвореници врло мало плаћени или нису уопште. У Калифорнији 2,500 затворених радника се бори против пожара за само 1 долар по сату, што спашава државу чак 100 милиона долара годишње.
У Северној Кореји, стотину хиљада затвореника може бити држано у присилним радним логорима. Затвореници пате у окрутним условима и приморани су да копају сопствене гробове, и да бацају камење на мртво тело другог затвореника. У Јодок концетрационом логору, деца и политички затвореници су били подвргнуту присилном раду. Јодок је затворен 2014. године и његови затвореници су били пребачени у други затвор.
Обвезан рад Милиони људи данас раде као обвезни радници. Циклус почиње када људи узимају екстремне кредите испод услова за који они раде за дуг. Кредит је дизајниран да никад не може да се исплати и обично се преноси генерацијама. Овај облик ропства је претежан у јужној Азији. Људи постају заробљени у том систему рада наизглед према отплати, иако су често присиљени да раде далеко више од првобитног износа који дугују. Раде под присилом претњи и злостављања, њихова беспомоћност је појачана због велике разлике у моћи између повериоца и дужника.
Присилан мигрантски рад Људи могу бити примамљени да мигрирају због обећања посла, само да би им документи били заплењени и присиљени да раде под претњом насиља над њима и њиховим породицама. Имигранти без докумената се такође могу искористити; без легалног пребивалишта, често немају право на закон. Заједно са сексуалним ропством, ово је облик ропства најчешће присутан у богатим регионима, као у САД, Западној Европи и на Блиском истоку.
У Уједињеним Арапским Емиратима, неки страни радници су експлоатисани и мање-више поробљени. Већина становника популације Уједињених Арапских Емирата су страни мигрантски радници радије него локални грађани Емирата. Земља има Кафалски систем, што везује мигрантске раднике за локалне Емиратске спонзоре са врло мало владиног надзора. Ово често води присиљеном раду и трговини људима. У 2017. години Уједињени Арапски Емирати су усвојили закон о заштити права домаћих радника.
Вијетнамски тинејџери су продани у Уједињено Краљевство и присиљени да раде на илегалним фармама канабиса. Када је полиција претресла фарму канабиса, ове жртве трговине људима су типично послате у затвор.
Сексуално ропство Заједно са мигрантским ропством, присиљена проституција је облик ропства најчешће присутан у богатим регионима, као у САД, западној Европи и на Блиском истоку. То је примарни облик ропства у Западној Европи и Југоисточној Азији, конкретно у Молдавији и Лаосу. Многа деца сексуални робови су тргована са ових подручја на Запад и Блиски исток. Процењено је 22% активних робова у секс индустији до данас.
У 2005. години Гулф Тајмс је извештавао да су дечаци из Непала били намамљени у Индију и поробљени за секс. Многи од ових дечака су били подвргнути сакаћењу гениталија.
Присиљени брак и дечији брак Углавном вођен културом у одређеним регионима, рани или приморани брак је облик ропства који задешава милионе жена и девојчица широм света. Када породице не могу да издржавају своју децу, ћерке се често удају са мушкарце, богатијих и моћнијих породица. Ови мушкарци су обично знатно старији од девојчица. Жене су присиљене на живот чија је главна сврха да служе своје мужеве. Ово често узгаја окружење за физичко, вербално и сексуално злостављање.