мини|Мапа древне Мизије мини|Рељеф с краја VI века Кизик (, ) је старогрчки древни град у Малој Азији, у региону који је у антици називан Мизија (или касније током власти Римљана, римска провинција Хелеспонт).

Налази се на полуострву данас познатом као (у антици ), за које се сматра да је у прошлости било острво у Мраморном мору које је вештачким путем повезано са копном. У данашње време административно припада турској провинцији Баликесир (вилајет).

Историја Град носи име по митском краљу Долиона, Кизику, који је био убијен од стране Аргонаута.As to the visit of the Argonauts to the Doliones and the death of King Cyzicus, see Apollonius Rhodius, 1.935-1077; Orphica Argonautica 486ff.; Valerius Flaccus, 2.634 ff. & 3.1 ff.; Hyginus, Fabulae 16. Град су по легенди основали Тесалијски Пелазги. Касније се на подручју Кизика доселио велики број насељеника из Милета.

Због своје повољне позиције, град се брзо обогатио и развио. Златни статери Кизика су неко време постали врло значајна валута у античком свету, све до тренутка када су их заменили статери Филипа Македонијског.

лево|мини|275px|Рушевине Кизика у данашњој Турској Током Пелопонеског рата (431–404. п. н. е.) Кизик је био потчињен Атини и Спарти. У морској бици код Кизика 410. п. н. е. Атинске снаге су потпуно уништиле Спартанску флоту. 387. п. н. е. град је пао под власт Персијског царства. Међутим, Александар Македонски 334. п. н. е. ослободио је Кизик од Персијанаца, и потом наложио повезивање дотадашњег острва са копном.

У првој половини 4. века п. н. е. изванредни грчки математичар и астроном Еудокс се преселио из Атине у Кизик и тамо основао своју школу.Florian Cajori, A History of Mathematics (1893)

Град је био у блиској вези са Пергамским краљевством све до његовог пада, када су успостављене везе са античким Римом. Римљани су му временом признали територијална проширења и друге привилегије (поготово после успешне одбране града, од војске Митридата VI од Понта, уз помоћ римске војске под заповедништвом Лукула).

Римски цар Тиберије припојио је Кизик својим поседима, поставивши га средиштем провинције Мизије, и којој мења име у Хелеспонт. Мало касније, Кизик је постао један од највећих и најнапреднијих градова древног света.

Према легенди, крајем 3. века у Кизику је погубљено 9 хришћанских проповедника - Теогнид, Руф, Антипатер, Феостик, Артом, Магн, Теодот, Фавмасије и Филемон, који су сви касније канонизовани у лику светих мученика.

Од 443. године, град је проживео многе земљотресе (последњи од 1063. године); место и сам град су почели да се празне, становништво се преселило у друга подручја.

Кизик су привремено заробили Арапи 675. године. Године 1081. град су заузели Турци Селџуци, али су након 15 година потпуно протерани.KYZIKOS (Belkis or Balkiz), Turkey. The Princeton Encyclopedia of Classical Sites.

У време Отоманског царства, територија која је граничила са бившим градом била је укључена у покрајину Бурса. Монеты Кизика

Знаменитости

Локалитет између мочвара Балкиз Сераи је познат као Бал-Киз и потпуно је ненасељен. Најзначајнији остаци града су прилично добро видљиви зидови из 4. века п. н. е. Темељи колосалног храма цара Хадриана, рушевине античког римског водовода и огромног амфитеатра такође се налазе тамо.

Храм посвећен цару Хадријану Колосалне основе храма посвећеног цару Хадријану су и даље видљиве: стубови су били високи 21,35 метара (највиши познати стубови на другом месту су у Баалбеку у Либану, дужине од 19,35 метара). Овај објекат је био највећи грчко-римски храм икада изграђен. Забележено је да је 1444. године било 33 стуба видљиво, али су у међувремену остаци разношени и коришћени за изградњу других грађевина, укључујући и Аја Софију.

Људи Еудокс из Кизика, старогрчки морепловац и дипломата који је истраживао Арапско море за Птолемеја VIII, краља хеленистичке Птолемејске династије у Египту. Калип, старогрчки астроном и математичар, ученик Еудокса из Книда Герман I Цариградски Теофан Исповедник Фауста Кизичка

Види још Битка код Кизика из 410. п. н. е. Битка код Кизика из 193. године Светих Девет мученика у Кизику

Референце

Литература

Категорија:Древни градови Категорија:Древни грчки археолошки локалитети у Турској