Спектрална класификација астероида је класификација астероида на основу података о облику спектра, боје и албеда. Ове карактеристике одговарају површинском саставу астероида. Унутрашњост мањих небеских тела нема видљиву структуру, због чега површина у великој мери говори о саставу тела.
Методу расподеле астероида према карактеристикама рефлексије светлости увели су Кларк Чапман, Дејвид Морисон и Бен Зелнер 1975. године. Тада су користили само три спектралне врсте астероида са следећим кодовима: C за карбонат S за силикате M за метал Од тада се значајно повећао број класа у којима се астероиди могу класификовати.
Методе класификација Данас се употребљава неколико различитих метода класификација спектралних типова астероида. Најпознатије и најкоришћеније су две методе класификација: по Толену СМАСС класификација
Толенов спектрални тип Овај метод увео је Дејвид Толен 1984. године. Класификација астероида заснива се на мерењима у широкопојасном спектру (између 0,31 μm и 1,06 μm), која је спроведена 1980-их година на 978 астероида у комбинацији са албедо мерењима. Програм мерења (-{Eight-Color Asteroid Survey}- или -{ECAS}-) базиран је на подацима о 978 астероида. Овај метод класификације има 14 типова, који укључују велики број подтипова: група Ц-типа угљеникових астероида. Ова група се састоји од следећих типова (подгрупа): Б-тип Ф-тип Г-тип Ц-тип (ова подгрупа обухвата око 75% свих познатих астероида) група С-типа (група силикатних астероида чини око 17% свих познатих астероида) група X-типа М-тип (метални астероиди, трећа највећа подгрупа) Е-тип (металини, астероиди М-типа се разликују по великом албеду) П-тип (метални, астероиди типа М се разликују по ниском албеду) А-тип (мања подгрупа) Д-тип (мања подгрупа) Т-тип (мања подгрупа) Q-тип (за астероид 1862 Аполон) Р-тип (за астероид 349 Дембовска) В-тип (за астероид 4 Веста)
Последње три врсте садрже само један познати астероид, који има посебне карактеристике у спектру. Понекад се ознаке комбинују и ако астероид приказује карактеристике различитих типова.
СМАСС класификација СМАСС класификација представља новији начин класификације астероида. Ову врсту класификације увели су Шелте Бус и Рихард Бинзел 2002. године на основу резултата пројекта „Спектрални преглед малих астероида у главном појасу астероида” (-{Small Main-Belt Asteroid Spectroscopic Survey}- или -{SMASS}-). Испитани су спектри високе резолуције за 1447 астероида (у ужем опсегу таласних дужина између 0,44 μm и 0,92 μm). Тврдње нису узете у обзир приликом класификације. На тај начин астероиди су класификовани у 26 типова: група Ц-типа, која садржи следеће типове В-тип генерално одговара типу B и Ф према Толеновом начину класификације Ц-тип за најчешће угљеничне астероиде осим Б-типа Cg, Ch, Cgh су астероиди који одговарају Г-типу према Толену. Cb су астероиди између Ц-типа и Б-типа група С-типа укључује силикатне астероиде, који су подељени на А-тип Q-тип Р-тип К-тип Л-тип С-тип (најчешће у овој групи) Sa, Sq, Sr, Sk, Sl обухвата астероиде на прелазу са Ц-типа и друге врсте (према ознакама) група X-типа укључује металне астероиде X-тип обухвата астероиде типа М, Е и П после Толенове класификације Xe, Xc, Xk, астероиди који се не граниче између X-типа и других Т-тип Д-тип тип Ld је нови тип астероида који показује спектралне карактеристике јасније него Л-тип О-тип В-тип
Типови који су означени са два слова имају спектралне карактеристике другог типа, који је означен малим словом (користе се и ознаке из Толенове класификације). Типови астероида М, Е и П (после Толена) се померају у нову групу X. Астероидима из група С и Ц додају се ове групе, које су у спектру између типова С и Ц.
Референце
Спољашње везе
Класификација табеларних астероида
Категорија:Врсте астероида Категорија:Астероиди