Први злочини над Србима у Босни и Херцеговини, извршени током 1991. и почетком 1992. године, десили су се прије почетка ратних сукоба већег обима, односно прије избијања рата у Босни и Херцеговини у прољеће 1992. године.

Злочини прије рата Први злочини, над српским становништвом, по досадашњим сазнањима, на територији коју је обухватала Социјалистичка Република Босна и Херцеговина која је тада још била у саставу Југославије и без ратних дејстава на њеној територији, забиљежени су у љето и јесен 1991. године, а затим и почетком 1992. године. Чињенице о овоме упозоравају на посебно посматрање оваквих догађаја и на потребу посматрања сукоба у ратовима за Југословенско насљеђе у цјелини.Предраг Лозо, Развој, стање и перспективе историографских истраживања о ратним злочинима у БиХ 1992—1995. године, у Стање и перспективе истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама, зборник радова са научног скупа, Бања Лука 2015, стр. 323—325

Биографије жртава Прва жртва злочина, била је Анка Зец рођена Васић. Рођена је 15. јула 1934. године у мјесту Двориште од оца Васић Симе и мајке Стоје у Босанској Дубици. Била је удата за Зец Савана. Убијена је 3. септембра 1991. године око 13 часова у општини Босанска Дубица приликом гранатирања са територије Хрватске.Архива РЦИРЗ, Козарска Дубица I-4-1, преузето из Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2018. (Бања Лука : Графид).

У мјесту Горњи Клакар 16. септембра 1991. године, у општини Босански Брод, око 7 часова и 30 минута, гранатом испаљеном са територије Хрватске, убијен је Војислав Горановић. Војислав Горановић рођен је 19. фебруара 1950. године.Архива РЦИРЗ, Брод преузето из Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2018 (Бања Лука : Графид). У времену убиства био је технички директор предузећа „Грамат”. На мјесту убиства данас постоји спомен плоча која је постављена 2014. године, а једна улица у Броду носи његово име, док друга носи име „16. септембра”.

Дана 18. септембра 1991. године, припадници ЗНГ су ушли у СР Босну и Херцеговину и извршили засједу на колону ЈНА у селу Вињани код Посушја, тиме су убили старијег водника, Словенац Војко Чех.

Прва жртва у општини Власеница био је Владо Лазаревић. Сумња се да је отрован у децембру 1991. године у продавници у Шадићима Горњим од стране Бошњака који је био власник продавнице. Након неколико дана патње од отрова, Владо је преминуо.

Прва жртва у општини Вишеград био је Ранко Баранац, 62 пензионер, убијен је 12. јануара 1992. у својој кући у селу Бијела од стране муслиманског екстремисте.

Дана 29. фебруара 1992. године, од граната испаљене из Хрватске у мјесту Кораће на подручју Босанског Брода погинуо је Симо Алексић.

Прва жртва на подручју општине Фоче је била Српкиња Стојанка Секуловић, девојка од 26 година. Њу су према подацима објављеним у "Црној књизи" аутора Мирослава Тохоља, 2. марта 1992. убили припадници муслиманских паравојних формација на једној од барикада. Ова млада жена живела је у месту Заваит.

Прва жртва у општини Дервента, тачније селу Костреш 3. априла био је старац Јово Алексић. Истог дана припадници ХВО-а су убили и српског полицајца Драга Нинковића док је био на дужности у Полицијској станици Дервента.

Прва жртва у општини Зворник, тачније Сапна (док је била део општине Зворник) на магистралном путу Зворник-Тузла 4. априла. Патриотска лига је спречила пролаз колоне возила ЈНА, а у размени ватре погинуо је војник ЈНА Мика Станојевић.

Први масовни злочини Прве жртве у Босанској Градишци страдале су 20. и 21. септембра 1991. године усљед гранатирања од стране ЗНГ из Хрватске. По изјавама из новина дана 20. септембра током гранатирања пала је прва жртва, српски цивил. Сутрадан животе су тог дана изгубиле Српкиња Марица Малешевић, муслиманка Алмаса Билић и хрватица Штефица Савић. Два мјесеца после те трагедије, од гранате из Хрватске 28. децембра 1991. године страдао је деветогодишњак Ведран Клинџић.

Дана 1. октобра 1991. године колону припадника ЈНА која је ушла у село Равно напали су припадници ЗНГ из добро припремљене заједнице и убили 14 војника ЈНА на челу колоне.

Дан прије злочина у Сијековцу, хрватско-муслиманске снаге под командом Земира Ковачевића су у Босанском Броду убиле Момира Мартића, његовог оца Андрију и госта Душка Дујанића, док је Андријина супруга Мерима рањена. Након што су минирали кафић Андрије Мандића, војници су чланове породице и госте истјерали из куће и свирепо их побили док су били присиљени да трче. Преливање сукоба са територије Хрватске донијело је и прве масовне злочине. Један од првих масовних злочина на територији Босне и Херцеговине је злочин у мјесту Сијековац, гдје је у нападу хрватских формација убијено, у тродневном нападу који је почео 26. марта, 56 цивила српске националности.

Дана 4. априла 1992. године, припадници ХВО‐а су ушле у село Костреш. Одмах по уласку, масакрирали су 11 српских цивила, углавном старци и жене.

Сљедећи велики масовни злочини у селу Доњи Малован и још неколико села у општини Купрес, које су напале хрватске снаге. У овим дешавањима од 3. до 10. априла 1992. године убијено је 59, рањено 6 и заробљено 75 Срба. Заробљени су одвођени у више логора у БиХ и Хрватској а неки и у логор Лора у Сплиту. Судбина једног броја жртава ни до данас није позната.Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2018 (Бања Лука : Графид).

Први злочини у Сарајеву

У Сарајеву је 1. марта 1992. године приликом свадбе убијен младожењин отац Никола Гардовић, а рањен свештеник Раденко Миковић. После овог догађаја Срби су први пут изашли на барикаде у граду Сарајеву.

Дана 4. априла 1992. године у Новом Сарајеву, у нападу на полицијску школи на Врацама, Зелене беретке су убиле Милета Лиздека из Мокрога и Милорада Пупића из Зенице, а рањени су Душко Јевић, Миодраг Репија и Ристо Лубура. Међу првим жртвама рата у Сарајеву је и Србин, полицајац Перо Петровић који је убијен у полицијској станици Ново Сарајево од стране криминалаца, припадника Зелених беретки у ноћи између 4. и 5. априла априла 1992 године. Сви ови догађаји означили су почетак несигурности а затим и сукоба како у Сарајеву, тако и у осталим крајевима земље.Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2018 (Бања Лука : Графид).

Види још Грађански рат у Босни и Херцеговини Историја Републике Српске Ратни злочин

Референце

Литература

Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2018. (Бања Лука : Графид). Предраг Лозо, Развој, стање и перспективе историографских истраживања о ратним злочинима у БиХ 1992—1995 године, у Стање и перспективе истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама, зборник радова са научног скупа'', Бања Лука 2015, стр. 323—325

Категорија:Покољи у Рату у Босни и Херцеговини Категорија:Злочини над Србима Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Ратни злочини током ратова на територији бивше Југославије (1990—1999)