Даринка Јандрић (рођ. Кривокапић; Аранђелово, код Требиња, 17. децембар 1910 — Београд, 4. фебруар 2019) била је учесница Народноослободилачке борбе, носилац Партизанске споменице 1941. и српска стогодишњакиња која је носила титулу најстарије живе особе у Србији у периоду од 16. јула 2017. до 4. фебруара 2019. године.
Биографија Даринка Јандрић рођена је у селу Аранђелово, код Требиња, Аустроугарска (данас Босна и Херцеговина), 17. децембра 1910. године. Била је једна од петоро деце у породици. Са само четири године, под утицајем Првог светског рата, Даринка је са породицом избегла у Пећ, а недуго након тога у Никшић. За живота је прилично живописно описивала трагедију која их је снашла, када су им запалили кући и прогнали их. Пошто су њени родитељи хтели да им се деца образују, Даринка је завршила основну школу у Ластви, а касније, када је почео Други светски рат, на захтев свог комшије, познатог народног хероја Владе Шегрта, завршила је и школу за болничарку.
На почетку Другог светског рата у Југославији, већину њене породице побиле су усташе. Иако је из Аранђелова кренула са Десетом херцеговачком бригадом, током ратног периода је прелазила из бригаде у бригаду, те се нашла у Трећој и Петој пролетерској бригади, а затим и у дивизији Данила Комненовића. Била је првоборац, носилац партизанске споменице, те ордена заслуга за народ са сребрним зрацима, ордена братства и јединства са сребрним венцем, ордена за храброст. Као болничарка дивизије била је учесник у биткама на Неретви и Сутјесци.
Након рата, Даринка је упознала је свог будућег супруга, капетана прве класе Душана Јандрића из Кнежице, надомак Бањалуке. Поред двоје деце, сина Рајка и ћерке Вукосаве, које су Душан и Даринка добили, подигла је и његову децу из ранијих бракова, јер су им мајке биле убијене од стране усташа.
Од 1962. године, живела је у Београду, у својој породичној кући на Бањици коју је саградила са супругом Душаном. Пензионисана је са чином старијег водника у Копненој војсци Југословенске народне армије.
Крајем 2017. године, током гостовања на Херцег РТВ-у, говорила је да се рата није плашила, те да се водила паролом: „Ако погинем, погинем!”. Водила је миран и повучен живот, никада није желела медијски да се експонира, изузев емисије за Херцег ТВ у којој је једино гостовала, пошто је родом из тих крајева. Последње године живота уз свакодневну бригу своје деце, Рајка и Вукосаве, провела је са ћерком у стану свог зета Небојше у Београду.
Дана 16. јула 2017. године, након смрти 108-годишње Мируне Секулић, постала је најстарија жива особа у Београду и Србији.
Даринка Јандрић преминула је у Београду, 4. фебруара 2019. године, у доби од 108 година и 48 дана. Сахрањена је 7. фебруара 2019. године, уз војне почасти на београдском Новом гробљу. Након њене смрти, тада 107-годишња Надежда Павловић, такође из Београда, преузела је титулу најстарије живе особе у Србији.
Референце
Спољашње везе
Darinka Jandric Gerontology Wiki List of oldest people from Serbia Gerontology Wiki
Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Требињци Категорија:Стогодишњаци Категорија:Стогодишњаци из Србије Категорија:Југословенски партизани Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду