Zavisnost od supstanci širi je pojam od narkomanije koji podrazumeva, ne samo zloupotrebu droge u užem smislu, već i svih onih sredstava (psihoaktivnih supstanci) koja toksično deluju na organizam i kada se nastavi sa njihovim uzimanjem, jer mogu da se stvore potrebu za stalnim unošenjem.
Ova zavisnost, poznata je i kao zavisnost od droge, ili adaptivno stanje koje se razvija nakon ponovnog i učestalog uzmanjka droge, i karakteriše se povlačenjem simptoma nakon prestanka upotrebe droge. Zavisnost o drogama, drugojačija je od zavisnosti o supstancama, i definiše se kao prinudna upotreba droga izvan kontrole, uprkos negativnim posledicama. Droga koja izaziva zavisnost je svaka supstanca koja može da dovede ne samo do zavisnosti več i do smrtnog ishoda, ali se to najčešće događa sa drogama iz grupa depresora, opijata i stimulanasa.Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). "Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders". In Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd ed.). New York: McGraw-Hill Medical. pp. 364–368.
Danas se zna da je OsFosB, faktor transkripcije gena, kritična komponenta i zajednički faktor u razvoju praktično svih oblika bihevioralnog ponašanja i zavisnosti od droga,. ali ne i fizičke zavisnosti...
Epidemiologija мини|Mentalno zdravlje kao faktor rizika za zavisnost ili zloupotrebu nedozvoljenih droga. Morbiditet Primer radi, u 2010. godini, samo u Francuskoj, konstatovano, da je: 8,8 miliona ljudi redovno koristilo alkohol, 13,4 miliona redovno koristilo duvan, 1,2 miliona redovno koristilo kanabis, Što se tiče drugih proizvoda potrošnja je marginalna u francuskoj populaciji.Les niveaux d'usage des drogues en France en 2010 - Exploitation des données du Baromètre santé Auteurs: François Beck, Romain Guignard, Jean-Baptiste Richard (INPES) Marie-Line Tovar, Stanislas Spilka (OFDT) Polne razlike Zavisnost od supstanci, zbog njihove sve potrošnje, nešto je više izraženija kod muškaraca nego žena, osim u slučaju pušenja duvana gde je sve manje korisnika i u slučaju psihotropnih droga jer žene više pate od depresije nego muškarci. Starosne razlike Potrošnja supstanci je takođe povezana sa starenjem i načelno se smanjuje sa godinama, uz značajan izuzetak kod alkohola.François Beck, Romain Guignard, Jean-Baptiste Richard, Stanislas Spilka, Maryline Tovar, « Les niveaux d’usage des drogues en France en 2010 », Tendances, no 76, 2011, p. 1–6 Nivo obrazovanja i materijalni status U 2002. godine, istraživanja su pokazala značajnu vezu između nivoa obrazovanja, radnog statusa i prihoda domaćinstva s jedne strane i potrošnje psihotropnih supstanci.
Opšta razmatranja Prema IV. izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika o mentalnim poremećajima (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-IV), zavisnost od supstanci se redefiniše kao narkomanija i može se dijagnostikovati bez pojave sindroma prekida uzimanja droge.Diagnostic criteria for Substance Dependence, These criteria are obsolete. DSM Criteria, DSM Version DSM IV - TR U njemu je zavisnost od supstance ovako opisana: DSM klasifikacija i dijagnostika Zavisnost od supstanci — oduzima slobodu! Supstance čoveku ne daje slobodu nego je sužavaju i oduzimaju.
Ona čoveku određuje stil života, određuju mu društvo, vrši izbor partnera (uglavnom zavisnika), način provođenja slobodnog vremena, interesovanja.
Vremenom supstance narušavaju kompletno funkcionisanje osobe — donose probleme na svim životnim poljima (porodičnom, profesionalnom, socijalnom, zdravstvenom);
Mnogo je vremena i novca potrebno za kratko zadovoljstvo, a posle još više za dugo lečenje.
Očekivanja od supstanci su veoma velika, ali su u suštini nerealna jer se najčešće umesto ostvarivanja drugog identiteta, završavaju zapravo gubitkom identiteta, zdravlja i budućnosti. Zavisnost od supstanci kako je definisano u IV. izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika o mentalnim poremećajima (DSM-IV), može se dijagnostikovati na osnovu — fiziološke zavisnosti, dokazane tolerancije ili povlačenja, ili bez fiziološke zavisnosti. U DSM-IV zavisnosti uključuju:
303.90 — Alkoholna zavisnost
304.00 — Opioidna zavisnost
304.10 — Sedativna, hipnotička ili anksiolitička zavisnost (uključujući zavisnost od benzodiazepina i zavisnost od barbiturata)
304.20 — Kokainska zavisnost
304.30 — Zavisnost od kanabisa
304.40 — Zavisnost od amfetamina (ili od supstanci sličnih amfetaminu)
304.50 — Zavisnost od halucinogena
304.60 — Zavisnost od inhalacionih supstanci
304.80 — Polisubstance dependence
304.90 — Zavisnost od fenciklidina (ili fenciklidina)
304.90 — Druga (ili nepoznata) zavisnost od supstance
305.10 — Zavisnost od nikotina
Prekid uzimanja droge Prekid uzimanja droge praćen je reakcijom tela na uzdržavanje od supstance na kojoj je osoba razvila sindrom zavisnosti. Kada se razvije zavisnost, prestanak upotrebe supstance proizvodi neprijatno stanje, koje zahteva kontinuiranu upotrebu droga kroz negativno pojačanje; tj., droga se koristi da bi se izbegao ili izbegao ponovni ulazak u stanje izazvano prekidom uzimanja droge. Stanje može uključivati: fizičko-somatske simptome (fizičku zavisnost), emocionalno-motivacione simptome (psihološku zavisnost) oboje. Hemijska i hormonska neravnoteža mogu nastati ako se supstanca ne uvede ponovo. Psihološki stres takođe može biti rezultat ako se supstanca ne uvede ponovo. Zavisnost od droga i alkohola kod trudnica ne uzrokuje samo NAS, već i niz drugih pitanja koja mogu neprestano uticati na dete tokom njegovog života.
Bebe takođe pate od povlačenja supstanci, što je poznato kao sindrom neonatalne apstinencije (), i može da ima ozbiljne i po život opasne efekte. Adikcija na droge i alkohol kod trudnica ne samo da uzrokuje NAS, već i niz drugih problema koji mogu neprekidno da utiču na dete tokom njegovog životnog veka.
Efekat zavisnosti Efekat zavisnosti od droge varira od supstance do supstance, i od individualne do individualne. Kritični faktori za razvoj zavisnosti od droge su: doza unete droge, učestalost unosa, farmakokinetika određene supstance, način primene i vreme upotrebe droge. Jedan članak u časopisu The Lancet uporedio je oštećenja od 20 lekova i zavisnosti, koristeći skalu od nula do tri za fizičku zavisnost, psihološku zavisnost i zadovoljstvo kako bi se stvorila srednja ocena zavisnost. Deo rezultat tog istraživanja može se videti u tabeli ispod.
Efekti zavisnosti na skali od nula do tri Droga Srednja vrednost Zadovoljstvo Psihološka zavisnost Fizička zavisnost Heroin 3.00 3.0 2.6 3.0 Kokain 2.39 3.0 3.0 1.3 Duvan 2.21 2.3 2.8 1.8 Barbiturati 2.01 2.0 2.2 1.8 Alkohol 1.93 2.3 1.9 1.6 Benzodiazepin 1.83 1.7 2.1 1.8 Amfetamin 1.67 2.0 1.9 1.1 Kanabis 1.51 1.9 1.7 0.8 Ekstazi 1.13 1.5 1.2 0.7 Rasprostranjenost zavisnosti Rasprostranjenost zavisnosti od supstanci Droga % korisnika Kanabis <center>9% Alkohol <center> 15.4% Kokain <center> 16.7% Heroin <center> 23.1% Duvan <center> 31.9%
Mehanizmi zavisnosti Psihička zavisnost Psihička zavisnost podrazumeva zavisnost od osećaja koji psihoaktivna supstanca izaziva. Javlja se skoro neodoljiv psihički poriv da se supstanca ponovo uzme, bilo da se ponovi osećaj zadovoljstva, bilo da se otkloni nelagoda i teskoba. Psihoaktivne supstance postaju bitan, često dominantan sadržaj života, a želja za njima karakteristika ponašanja.
Identifikovana su dva faktora koji igraju ključnu ulogu u psihološkoj zavisnosti: Neuropeptid — faktor otpuštanja kortikotropina (CRF) Faktor transkripcije gena — vezujući protein cAMP i protein koji deluje kao faktor transkripcije (CREB). мини|Nukleus akumbens (NAcc) kao deo moždane strukture uključen je u psihološku komponentu zavisnosti od droge. Nukleus akumbens (NAcc) je deo moždane strukture koja je uključena u psihološku komponentu zavisnosti od droge. U faktorima transkripcije gena (NAcc, CREB) aktivira se ciklični adenozin monofosfat (cAMP) odmah nakon visokih i aktiviranih promene u ekspresiji gena koje utiču na proteine kao što je dinorfin, peptidi koji smanjuju oslobađanje dopamina u NAcc privremenim inhibiranjem puta nagrađivanja. Neprekidna aktivacija CREB na taj način primorava osobu na unos veće doze supstance kako bi postigla isti efekat. Osim toga ova aktivacija, ostavlja korisnika supstance u načelu depresivnog i nezadovoljnog, i nesposobnog da nađe zadovoljstvo u ranije uživajućim aktivnostima, što često dovodi do povratka drogi, i/ili uzimanja još jedne doze.
Pored CREB-a, pretpostavlja se da i mehanizmi stresa igraju ulogu u zavisnosti. Koob i Kreek su pretpostavili da tokom upotrebe droga CRF aktivira hipotalamusno -hipofizno-adrenalnu osovinu (HPA osu) i druge sisteme stresa u mozgu. Ova aktivacija utiče na disregulisano emocionalno stanje povezano sa psihološkom zavisnošću. Dokazano je da upotreba droge povećava prisustvo neuropeptida u ljudskoj cerebrospinalnoj tečnosti.
Takođe se pretpostavlja da su µ-opioidni receptori, na koje deluje enkefalin, uticajni u sistemu nagrađivanja i mogu regulisati ekspresiju hormona stresa. Povećana ekspresija AMPA receptora u nukleusu accumbens (MSNs) je potencijalni mehanizam averzije nastale povlačenjem leka.Carlezon WA, Thomas MJ (2009). "Biological substrates of reward and aversion: a nucleus accumbens activity hypothesis". Neuropharmacology. 56 Suppl 1: 122–32.
Fizička zavisnost Fizička zavisnost od supstanci nastaje kada organizam osobe koja uzima psihoaktivne supstance postane naviknuta, odnosno te supstance postaju njegova potreba da bi telo funkcionisalo. Prestanak uzimanja supstanci izaziva jake telesne simptome (bolovi u kostima, mišićima, groznica, znojenje itd.)
Efekti kojima se karakteriše apstinencija u potpunoj su suprotnosti sa efektima koje je za korisnika imala aktivna supstanca (npr prestanak uzimanja pilula za spavanje izazvaće insomniju). Tokom uzimanja psihoaktivne supstance nervni sistem razvija kompenzatorne mehanizme kako bi u njenom prisustvu uspostavio novu homeostazu i doveo do tolerancije. Nagli nestanak psihoaktivne supstance iz organizma narušava ovu novouspostavljenu homeostazu i kompenzatorni mehanizmi sada ispoljavaju efekte apstinencije.Chartoff EH, Connery HS (2014). "It's MORe exciting than mu: crosstalk between mu opioid receptors and glutamatergic transmission in the mesolimbic dopamine system". Frontiers in Pharmacology. 5: 116
Osobe koje ulaze u stanje apstinencije nakon prestanka uzimanja aktivne supstance razvile su fizičku zavisnost, u kojoj zavisnik nastavlja sa uzimanjem psihoaktivne supstance bez obzira na negativne efekte koja ona ispoljava na njegovo zdravlje i društveni život, i bez obzira na sopstvene pokušaje da prestane sa uzimanjem. Pušači i alkoholičari najočigledniji su primer fizičkih zavisnika koji do psihoaktivne supstance dolaze na legalan način.
Dijagnostički kriterijumi zavisnosti od supstanci Neprilagodljiv obrazac upotrebe supstanci, je onaj koji dovodi do klinički značajnog oštećenja ili uznemirenosti, što se manifestuje sa tri (ili više) od dole navedenih elemenat, koji se javljaju u bilo kom trenutku u istom periodu od 12 meseci:Reprinted with permission from the Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Fourth Edition, Text Revision. Copyright 2000 American Psychiatric Association
Tolerancija, kako je definisano bilo kojim od sledećih elemenata: a) potreba za značajno povećanim količinama supstance da bi se postigla intoksikacija ili željeni efekat b) značajno smanjen efekat uz nastavak upotrebe iste količine supstance Povlačenje, što se manifestuje bilo kojim oblikom od sledećih: a) karakterističan sindrom ustezanja za supstancu (pogledajte kriterijume A i B kriterijuma postavljenih za odvikavanje od određenih supstanci) b) ista (ili blisko povezana) supstanca se uzima za ublažavanje ili izbegavanje simptoma ustezanja Supstanca se često uzima u većim količinama ili tokom dužeg perioda nego što je bilo predviđeno