Ћао

Ћао () је неформални усмени поздрав, који може значити и здраво и довиђења који је српски језик преузео из италијанског језика.

Етимологија

Реч ћао потиче из венецијанског језика, од фразе или од , која дословно преведено значи „(ја сам) твој слуга”. Тај поздрав одговара средњовековном латинском поздраву („слуга”), који се и даље користи у разговору у деловима средње и источне Европе.

Израз се није узимао дословно, већ као израз добре воље између пријатеља. Венецијанска реч или са значењем „роб”, је изведена из средњовековне латинске речи , која је позајмљена из средњовековног грчког језика (), који се везује за етноним Словен, зато што је већина робова долазила са Балкана.

Поздрав је коначно скраћен на , изгубио значење служења и постао неформални поздрав код људи из свих слојева друштва. У модерном италијанском језику, осим као поздрав, реч се користи и као узвик који означава одустајање од даље акције, често у позитивном смислу, као на пример, у фрази која се може превести као „Е, добро, нема везе!”. Брзалица у Миланском дијалекту значи „Ако има [пара], има; ако нема, ћао!”

Референце

Категорија:Језик