Радивоје Раде Петровић (Београд, 26. септембар 1941 — Београд, 25. новембар 2024) био је српски певач народне музике.
Биографија Петровић је рођен 26. септембра 1941. године у Београду, од оца Добривоја, гипсара, и мајке Јелисавете, спремачице. Имао је старијег брата Милана и млађу сестру Мирјану, али и полубрата Љупча из очевог другог брака. Одрастајући као дете разведених родитеља, имао је тешко детињство, улазио је у туче, али је и шармирао околину својим талентима у фудбалу, певању и фолклору. Прво је похађао Основну школу Вељко Дугошевић код Лиона, а касније је прешао у Основну школу Марија Бурсаћ код Цветкове пијаце. Школу је променио на наговор директора ОШ Марија Бурсаћ, који је намеравао да ојача фудбалски тим, у коме су играли и будући репрезентативци Југославије. Петровић је у младости важио за надареног фудбалера, а због оштрих стартова добио је надимак Ренде. За њега је била заинтересована и Црвена звезда. Са 15 година прикључио се клубу Млади пролетер, а са 17 је дебитовао за њихов први тим. Краткотрајну спортску каријеру завршио је након што му је изречена шестомесечна суспензија због физичког напада на делегата Фудбалског савеза Југославије. Након тога, приступио је КУД Браћа Стаменковић, где је играо у ансамблу и свирао фрулу. Касније је прешао у КУД Бранко Цветковић, који је тада тражио ниске играче због одласка на турнеју у Енглеску.
У Бранку Цветковићу упознао је и своју будућу супругу Олгу, са којом се венчао 1963. године, по одслужењу војног рока. У браку са Олгом имао је два сина: Драгана (1965), професора гитаре у Музичкој школи Ватрослав Лисински, и Зорана (1968), такође талентованог музичара. Олга је преминула 1987. године, од последица бубрежног нефритиса.
Радио је и као електричар у Југословенским железницама. Певачку каријеру започео је 1967. године, на подстицај једног од чланова оркестра Мије Крњевца. Прва синглица коју је снимио била је Певај ми, друже, песму мог живота. Његов први велики хит била је песма Куд се журиш, хеј, животе. У каријери је сарађивао са хармоникашем и композитором Илијом Спасојевићем. Међу његове остале најпознатије песме убрајају се: Пастирица, Шумадијо, ко би тебе оставио, Моја фамилија, Лепа жено, мој животни друже итд.
Преминуо је 25. новембра 2024. године у Београду.
Дискографија Студијски албуми Раде (1974) Лепа жено, мој животни друже (1981) Буклију сам окитио / Златни медаљон (1982) Моја фамилија (1983) Ниси дошла да усрећиш мене (1984) Мој деда, солунац (1986) Јесен је дошла у стари крај (1989) Дуни, ветре (1994)
Учешћа на фестивалима 1975 — Фестивал југословенске народне музике у Паризу, с песмом Пастирица (награда за текст) 1975 — Хит парада, с песмом Не питајте ви за њу 1978 — Хит парада, с песмом Што је моје, није твоје 1978 — Парада хитова, с песмом Поигра се живот с нама 1979 — Хит парада, с песмом Што једном цвета, једном и вене 1980 — Хит парада, с песмом Добро дош’о, мили сине 1983 — Хит парада, с песмом Моја фамилија 1985 — Хит парада, с песмом Љубићу те макар једну ноћ 2011 — Лира, Београд, с песмом Моја Шумадија (награда за текст и прва награда за изворност певачу) 2015 — Лира, Београд, с песмом Један мали град
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1941. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Музичари из Београда Категорија:Српски певачи Категорија:Југословенски певачи Категорија:Фолк певачи Категорија:Шумадијска традиционална музика