Добрачина улица налази се на Општини Стари град Београда, и протеже се правцем од Васине улице број 10, паралелно са улицама Књегиње Љубице и Доситејеве, пресеца Улицу цара Душана и излази на Дунавску улицу.

Добрачина улица једна је од улица која је настала предлогом плана реконструкције Вароши у шанцу који је урадио Емилијан Јосимовић, професор и ректор Лицеја и Велике школе. Мада Јосимовићев предлог регулације из 1867. године није био званично прихваћен, изнете идеје о урбаном преображају Београда утицале су на промене у урбанистичкој политици и на велике захвате у реконструкцији Вароши.

Од уличне мреже какву је предложио Јосимовић изведено је неколико правих улица. Поред Добрачине улице, то су и Браће Југовића, Змај Јовина, Краља Петра, Душанова, Скендербегова, Стевана Високог и, с мањим одступањима, Васина и Цара Уроша. На Дунавској падини регулацију данашњих улица Добрачине, Браће Југовића, Змај Јовине, Улица краља Петра, Цара Душана, Скендербегове и дела Господар Јованове изводи инжењер Игњат Сјеницки, доследно се придржавајући правоугаоне мреже.

Име улице Улица је добила назив још у 19. веку, тачније 1872. године по Јовану Димитријевићу Добрачи. Није мењала назив. Јован Димитријевић Добрача

Јован Димитријевић је био гружански војвода. Био је трговац стоком великог угледа рођен у месту Добрача одакле и потиче његов надимак. Био је један од команданата српске војске у Бици на Љубићу.

Суседне улице Браће Југовића Васина Господар Јевремова Господар Јованова Доситејева Дунавска Змај Јовина Књегиње Љубице Симина Скендер бегова Страхињића бана Цара Душана

Археолошке ископине У Добрачиној улици је нађен део некрополе. Нађени су надгробни споменици, опеке и керамике. Ови предмети се могу видети у Народном музеју.

Историјске занимљивости Београдске општинске новине из 1888. године наводе распоред изношења ђубрета, које односи концесионар. По том распореду, станари улице Добрачина, у 1. кварту варошком, свој отпад износе недељом.Београдске општинске новине од 3. јула 1888. године

1911. године дат је предлог да се одређен број улица у Београду калдрмише, укључујући и Добрачину улицу, и то део од улице Браће Југовића, до улице Цара Душана.Предлог из јануара 1911. године

Део улице Добрачина, од Цара Душана до Гундулићевог венца је калдрмисан током 1929. и 1930. године.Београдске новине из 1934. године, страна 220

По одредби из закона о таксама о наплати такса код Општине Београдске, из 1929. године, Добрачина улица до улице Цара Душана је сматрана улицом 3. реда, а део од Цара Душана до краја улице, улицом 4. реда.Општинске новине од 15. јула 1929. године, страна 55

1934. године, изграђени су ”модерни” тротоари - са коловозом од ломљеног камена, у Добрачиној улици, и то од Васине улице, до улице Цара Душана.Београдске новине из 1934. године, страна 218 Радове је изводило грађевинско предузеће ”Златибор”.Општинске новине од 15. септембра 1931. године, страна 1227

Обнова коловоза 2023. године

У периоду од априла до јуна 2023. године вршени су радови на замени коловозне конструкције у Добрачиној улици, у делу од улице Цара Душана, до улице Васе Чарапића. Радови су вршени на ископу, уградњи три слоја дробљеног камена и асфалтним слојевима. На потезу између улица Браће Југовића и Симине, уочено је да је фасада зграде у Добрачиној 16 у јако лошем стању, и да радови на обнови Добрачине улице, услед вибрација, могу додатно оштетити фасаду као и терасу објекта.

Из тог разлога, овај део улице није темељно обновљен, већ је само замењен горњи слој асфалта. За разлику од остатка улице, овај део нема поплочане тротоаре, већ је асфалтиран.

Добрачином улицом

Добрачина број 2 У Добрачиној 2 се налази четвороспратна стамбено пословна зграда. Зграду је пројектовао архитекта Фрања Урбан 1929. године, а подигао трговац Борислав Ристић.Новине Време од 13. априла 1929. године, страна 8

Добрачина број 3

Кућа породице Христић-Мијушковић се налази у Београду, на адреси Добрачина 3. Подигнута је 1930. године и представља непокретно културно добро као споменик културе. Кућа је саграђена према пројекту инжењера Мијушковића, док је парцела на којој је саграђена припадала Филипу Христићу, дипломати, министру иностраних дела и касније министру просвете у влади кнеза Михаила Обреновића.

Добрачина бројеви 5 - 9 У Улици Добрачина, на бројевима 5, 7, и 9, налази се стамбена зграда коју је изградило Савезно Министарство електропривреде. Стамбена зграда има 33 стамбене јединице. Грађевинско предузеће ”Дело” извршило је почетне радове 1947. године, а грађевинско предузеће Извршног народног одбора ”Полет” завршило је изградњу новембра 1948. године. Ова стамбена зграда има два улаза, која се воде под бројевима 5 и 9.Новине Борба од 10. новембра 1948. године, насловна страна

Добрачина број 6 У Добрачиној улици број 6 су Павле Бихали и другови покренули часопис Нова литература и основали издавачко предузеће Нолит 1928. године. О том сведочи плоча на самој згради. Зграду у Добрачиној број 6 је пројектовао архитекта Милан Минић.

Добрачина број 8 У Добрачиној 8 се налази стамбено-пословна зграда ”Инфинити”, бруто површине 3940м2. Зграду су пројектовали Драган Марчетић и Миодраг Мирковић. Зграда је грађена у периоду од 2008. до 2014. године.

Добрачина број 13 У Добрачиној 13 се налази угаона пословно-стамбена зграда са два улаза: један у Добрачиној 13, а други у улици Браће Југовића број 7. Објекат је намењен колективном становању, и саграђен је 1940. године. Зграду је сазидала предратна Штедно-стамбена задруга ”Шумадија” која је пословала у оквиру Штедно-грађевинске задруге ”Свој дом”. Зграду је пројектовао архитекта Војин Симеоновић. Архитектура овог објекта одликује се неутралношћу, а ритам фасаде настаје углавном кроз употребу отвора различитих ширина, где се посебно издвајају мањи, узани прозори, уоквирени избразданим шамбранама. Овај приступ показује јасну везу са појединим међуратним пројектима архитекте где је већ постојала тежња ка минималним средствима обликовања и наглашавању структуре.

Након оштећења током бомбардовања Београда, објекат је обновљен 1946. године, уз одступање од оригиналног пројекта. О обнови сведочи плоча на улазу. Уписана је забележба својства културног добра 2017. године.

Добрачина број 14 Кућа инжењера Исака и Стеле Туви у Добрачиној 14 подигнута је 1934. године по пројекту истакнутог архитекте београдског међуратног модернизма, Момчила Белобрка. Објекат је намењен колективном становању. Зграда спада у ред репрезентативних остварења модернистичке архитектуре међуратног Београда, са сведеним третманом фасада, наглaшеним функционализмом и геометризацијом маса. Посебно је акцентован угаони део са вертикалним низом лођа. Предметни објекат поседује архитектонско-урбанистичку вредност као репрезентативан представник архитектуре модернизма и културно-историјску вредност као репрезент ауторске архитектуре. Уписана је забележба својства културног добра 2017. године.

Као и на другим објектима које је пројектовао Белобрк, на објекту у Добрачиној 14 може се приметити хармонија отвора и њихових подела и диспозиција. Заобљеност угла фасаде, као и увучене терасе су направљене као елемент заштите од директног сунца. Белобрк је већину просторија окренуо ка југо-западу. Код оних станова где то није било могуће, користио је северо-западну оријентацију. Код ових станова је користио унутар-дворишну фасаду (југо-исток) како би омогућио улазак додатног светла, и најбољу оријентацију кухиња, трпезарија и тераса.

Државна хипотекарна банка је изложила на јавној продаји 10. маја 1943. године плац за зградом у Добрачиној 14, за износ од 11.200.000 динара.Српски народ од 8. маја 1943. године, страна 16

Фасада на објекту у Добрачиној број 14 је обновљена 2004. године у оквиру конкурса за ревитализацију 11 фасада под заштитом државе, а у склопу пројекта ”Лепа Србија”

Добрачина број 15

На адреси Добрачина 15 се налази породична кућа Миловановић из 1884. године и представља непокретно културно добро као споменик културе. 1927. године дозидан је спрат по пројекту архитекте Ђуре Бајаловића, а у периоду 2005–2010. према пројекту архитеката Милана Палишашког и Предрага Петковског дозидан је објекат савремене материјализације.

Окренута је ка две улице, Добрачину и Симину. Кућа породице Миловановић је типичан пример градске куће-виле с краја 19. века, са лепо уређеним вртом и оградом од кованог гвожђа, какве су грађене на Дунавској падини.

Добрачина број 16 На углу Симине и Добрачине улице број 16 налази се објекат подигнут (око 1900. године) за браћу Константина и Николу З. Поповић. Објекат је пројектовао архитекта Никола Несторовић. Намена објекта је јавног садржаја. Постоје подаци да је на том месту још 1881. године постојала зграда, која је давана у закуп Великој школи а касније је служила као зоолошки музеј Београдског Универзитета. С обзиром да су браћа Поповић имали јувелирско-златарско-часовничарску радњу, која је четврт века (од око 1880. до 1905) била водећа у београдској чаршији и поседовали велики број кућа у Београду највероватније је да је овај објекат служио искључиво за ренту.

Иако позициониран на углу квадратне парцеле, једноспратни објекат није решен као угаони већ је попут претходних Несторовићевих објеката јавне намене конципиран као објекат подужног плана са развијеним крилима, тако да је у дубини парцеле формирано мало, унутрашње двориште. Улаз је постављен на средини главне фасаде и од њега се гради основа, која није потпуно симетрична, односно крајња крила нису исто решена.

Данас се у згради браће Поповић налази Институт за метеорологију Физичког факултета. Објекат је због неодржавања у изузетно лошем стању, и постоји ризик од обрушавања фасаде. Након вишедеценијског неодржавања, радови на рестаурацији и санацији фасаде, као и обнова крова зграде, започети су фебруара 2026. године.

Добрачина број 18 У Добрачиној 18 се налази угаона зграда намењена колективном становању. Карактеристично за овај објекат је да су зидови улазног хола декорисани хоризонталним фугама у малтеру с цик-цак испустима. Уписана је забележба својства културног добра 2017. године.

У Добрачиној 18 се 1887. године налазила Штампарија задруге штампарских радника.Позив који је штампала Штампарија задруге штампарских радника, маја 1887. године

Добрачина број 20 У Добрачиној број 20 се налази троспратна стамбена зграда, намењена колективном становању, коју је подигла Персида Миленковић и у њој основала задужбину под именом „Фонд Персе Р. Миленковић“.

Добрачина број 21 У Добрачиној број 21 се налази зграда намењена колективном становању коју је пројектовао Драгиша Брашован 1932. године. Зграда се по пројекту састоји од приземља, мезанина, четири спрата и мансарде.Београдске општинске новине, страна 573. 6. октобар 1932. године

Добрачина број 22 У Добрачиној 22 се налазила стамбена зграда трговца Натана Баруха коју је пројектовао Алфред Меламед, 1935. године. Меламед је пројектовао дозиђивање и надзиђивање приземне зграде. Зграда се састојала из сутерена, високог приземља, спрата и мансарде. У сутерену су били смештени гаража, подрум, перионица и канцеларија с прозорима ка улици. На сваком спрату налазио се по један четворособни стан. Нацрт прочеља открива одређене идеје и мотиве које ће архитекта примењивати у свом даљем стваралаштву: комбиновање четворокрилних и трокрилних прозора, складне пропорције читавог прочеља, повлачење зоне мансарде и формирање терасе.

Ова грађевина је срушена током Другог светског рата и данас више не постоји, а о њеном изгледу сведочи једино сачувана пројектна документација.

На овом месту се данас налази четвороспратна стамбена зграда.

Добрачина број 25 У Добрачиној број 25 се налази зграда намењена колективном становању изграђена 1936. године, а коју је пројектовао Момчило Белобрк. На овој згради, Белобрк је користио сведену орнаментацију хоризонталним профилисаним бордурама.

Милан Јовановић Батут живео је у Добрачиној 25, по подацима из 1928. године.Ко је ко у Југославији из 1928. године, страна 66