Мухамед Икбал (Урду:محمد اقبال) (Сијалкот, Пакистан, 9. новембар 1877 — Лахор, 21. април 1938), такође познат као Алама Икбал (علامہ اقبال), био је песник, филозоф Quote: "In Persian, ... he published six volumes of mainly long poems between 1915 and 1936, ... more or less complete works on philosophical themes" (p. xiii)" и политичар, као и академик, правник и научник у Британској Индији, који је био похваљен због инспирације за пакистански покрет. Познат је као „духовни отац Пакистана”. Сматра се једном од најзначајнијих фигура у урду књижевности са књижевним делима на урду Quote: "In Urdu, Iqbal is allowed to have been far the greatest poet of this century, and by most critics to be the only equal of Ghalib (1797–1869). ... the Urdu poems, addressed to a real and familiar audience close at hand, have the merit of being direct, spontaneous utterances on tangible subjects. (p. xiii)" и персијском језику.
десно|мини|300x300п|Мухамед Икбал Икбал се сматра истакнутим песником од стране Пакистанаца, Иранаца, Индијаца, становника Бангладеша, Шри Ланке и других. Иако је Икбал најпознатији као угледни песник, он је такође високо цењен као „муслимански филозофски мислилац модерног доба”. Његова прва књига песама, -{Asrar-e-Khudi}-, појавила се на персијском језику 1915. године. Друге књиге поезије су -{Rumuz-I-Bekhudi}-, -{Payam-i-Mashriq}- i -{Zabur-i-Ajam}-. Његова визија културног и политичког идеала за муслимане Индије под британском управом била је да се подстакне импулс за формирање Пакистана. Он се често помиње почасни Алама (од ).
Рођен и одрастао у Сијалкоту, Панџаб у етничкој муслиманској породици Кашмира, Икбал је дипломирао и магистрирао на Државном колеџу у Лахору. Предавао је арапски на Оријенталном колеџу у Лахору од 1899. до 1903. Током тог периода је плодно и изобилно писао. Међу урду песмама из тог времена које су остале популарне су Parinde ki faryad (Птичија молитва), рана медитација о правима животиња, и Тарана-е-Хинди (Песма о Хиндустану) патриотска песма. Обе песме су компоноване за децу. Године 1905, одлази на даље студије у Европу, прво у Енглеску, где стиче другу диплому на Тринити колеџу у Кембриџу, а потом је одлази у Немачку, где је докторирао филозофију на Универзитету у Минхену. Након повратка у Лахор 1908. године, успоставио је адвокатску праксу, али се првенствено концентрисао на писање научних радова о политици, економији, историји, филозофији и религији. Најпознатији је по својим поетским делима, укључујући Тајне сопства – након чијег објављивања је добио титулу витеза, Тајне несебичности и Зов походног звона. У Ирану, где је познат као Iqbāl-e Lāhorī (Икбал из Лахора), веома је цењен због својих персијских дела.
Икбал је Румија сматрао својим водичем, а Ашрафа Алија Танвија највећим живим ауторитетом по питању Румијевих учења. Он је био снажан заговорник политичког и духовног препорода исламске цивилизације широм света, али посебно у Јужној Азији; серија предавања која је одржао у том смислу објављена је као Реконструкција религиозне мисли у исламу. Икбал је 1927. године изабран у Законодавно веће Панџаба и имао је низ позиција у Свеиндијској муслиманској лиги. У свом председничком обраћању 1930. на годишњем састанку Лиге у Алахабаду, формулисао је политички оквир за муслимане у Индији под британском управом. Икбал је умро 1938. године. Након стварања Пакистана 1947. године, он је проглашен националним песником. Такође је познат као „Hakeem-ul-Ummat“ („Мудрац из Ума“) и „Mufakkir-e-Pakistan“ („Мислилац Пакистана“). Годишњица његовог рођења (Yom-e Welādat-e Muḥammad Iqbāl), 9. новембар, била је државни празник у Пакистану до 2018. године. Абул Хасан Али Хасани Надви је написао Икбалову славу како би га представио са арапском свету.
Галерија
Библиографија
Књига прозе на урду језику Ilm ul Iqtisad (1903)
Књиге прозе на енглеском језику The Development of Metaphysics in Persia (1908) The Reconstruction of Religious Thought in Islam (1930)
Књиге поезије на персијском језику Asrar-i-Khudi (1915) Rumuz-i-Bekhudi (1917) Payam-i-Mashriq (1923) Zabur-i-Ajam (1927) Javid Nama (1932) Pas Cheh Bayed Kard ai Aqwam-e-Sharq (1936) Armughan-e-Hijaz (1938) (на персијском и урду)
Књиге прозе на урду језику Bang-i-Dara (1924) Bal-i-Jibril (1935) Zarb-i Kalim (1936)
Референце
Литература
Спољашње везе -{alifseye, Allama Iqbal poetry in Urdu, November 16, 2016}- -{Iqbal Cyber Library }- -{The collection of Urdu poems: Columbia University}- -{Encyclopedia Britannica.}- -{Allama Iqbal Urdu Poetry Collection}- -{Allama Iqbal Searchable Books (iqbal.wiki)}-
Категорија:Рођени 1877. Категорија:Умрли 1938. Категорија:Пакистански филозофи Категорија:Пакистански научници Категорија:Пакистански песници