мини|десно|200п|Гроб Томе Ораовца, Ново гробље у Београду мини|десно|200п|Табла са називом улице Томе Ораовца у Бару Томо П. Ораовац (Ораово, 6/18. октобар 1853 — Београд, 3. март 1939) био је српски књижевник, публициста, борац за уставне слободе у Црној Гори, инспектор Министарства за финансије и народни посланик.

Животопис Рођен је у селу Ораово у Кучима. Припадао је првој генерацији која се школовала у Цетињској богословији (1869—1872). Након завршеног школовања је радио као учитељ, у Даниловграду, а затим у основној школи на Цетињу, а где је брзо затим постао и њен управитељ. Иницирао је сазивање прве скупштине црногорских учитеља, на којој се залагао за једнобразну наставу и укидање телесне казне у школама.

Током Вељег рата је обављао значајне дужности у снабдевању херцеговачких избеглица храном. Године 1876. године књаз Никола је га је поставио за главног администратора за пријем хране и помоћи из Русије. За саслуге указане црногорском народу је добио висока одликовања. Постављен је за главног интенданта у Бару, где је остао до 1881. Био је иницијатор оснивања Барске Српске народне читаонице, коју су подржали најугледнији грађани, чак и они који нису били писмени.

Заједно са неким истакнутим и слободоумним Црногорцима, покренуо је акцију за успостављање демократског и парламентарног режима.

У односу на апсолутистички режим тадашњег књаза, касније Николе је био у опозицији, протеран је из Црне Горе 1883. године и прешао је у Србију.

Служио је као чиновник у полицији и у Министарству финансија. Радио је као срескин начелник, порезник, контролор и инспектор у Министарству финансија и на том положају је остао све до пензионисања, након педесет година рада у државној служби.

Између два светска рата био је члан Радикалне странке Стојана Протића. Био је члан Друштва за проучавање историје Црне Горе као његов председник и предавач.

Бавио се књижевношћу и публицистиком. Још као млад је почео да пише лирску и епску поезију. Неке од његових песама, које су настале још у периоду док је живео у Црној Гори, постале су веома популарне.

Писао је о Цетињском манастиру и о вековној независности Црне Горе у Зетском гласнику. Пред смрт је припремио за штампу „Знамените Црногорке”, које су објављене наредне године.

Сахрањен је у Београду на Новом гробљу, у близини цркве свеог Николе. Изнад гроба је биста са приказом његове главе.

Дела Књиге „Три знаменита Херцеговца”, Београд (1908) „Арбанашко питање и српско право”, Београд (1913) „Писмо Његовом Величанству Краљу Николи I”, Њујорк (1917) и Подгорица (2017) „Ловћенска анатема”, Женева (1918) „Војвода Трипко Џаковић”, Цетиње (1935) „Ратовање на Скадарском језеру. Освајање града Жабљака”, Београд (1935) „Знамените Црногорке”, Земун (1940)

Чланци „Имовина Цетињског манастира, Иван бегово завештање”, Зетски гласник, Цетиње 8/1936, бр. 33, 2. „О вјековној независности Црне Горе, Зетски гласник”, 7/1935, бр. 1-4, 4-5.

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1853. Категорија:Умрли 1939. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници