Skokuni (lat. -{Collembola}-) je red koji broji oko 8000 opisanih vrsta i kao takav najbrojniji je red koji pripada klasi Entognatha. Ime ovog reda potiče od latinske reči collum, što u prevodu znači vrat. Većina ovih insekata ima glavu koja je jasno izdvojena peteljkastim vratom. Domaći naziv, skokuni, dobili su zbog posebnog aparata koji se nalazi na abdomenu i uz pomoć koga skaču. Kao i drugi predstavnici klase Entognatha i skokuni su primarno beskrilni. Odlikuju se nizom primitivnih karakteristika kao što su odsustvo trahejnog sistema i Malpigijevih sudova, a ekskreciju obavljaju preko masnog tkiva. Razvijaju se protomorfozom, iz jaja se legu mladi sa potpunim brojem segmenata, a do polne zrelosti se presvlače više puta. Collembola su sitni insekti, veličine od 0,25–6 mm. Žive na sličnim mestima kao i proture, s tim što neke vrste naseljavaju i gnezda mrava i termita, kao i površinu slatkih, brakičnih i slanih voda.
Morfologija Telo ovih organizama je izduženo, larvoliko i loptasto i karakteriše ih prekrivenost dlačicama i ljuspicama.
Glava je kod većine prognatna i na njoj se nalaze antene od 4-6 segmenata. Vrste koje žive na zemlji imaju po par očiju, a kod nekih su one u vidu agregacija ocela. Terestrične imaju slabo razvijene oči, neke vrste i redukovane. Većina vrsta kolembola iza antena ima tzv. postantenalni organ tj. čulo koje percipira hemijske draži i vlažnost. Usni aparat im je prilagođen za grickanje, retko za bodenje i sisanje i uvučen je u glavenu kaspusu tj. entognatan je. Najčešce se hrane biljnim delovima, polenom. hifama i gljiva.
Grudi tj. toraks nije jasno odvojen od abdomena. Torakalni segmenti su međusobno slični i na njima se nalaze noge, u okviru kojih su tibije srasle sa tarzusima.
Kolembole su jedini insekti kod kojih je trbuh građen od 6 segmenata. Na prvom segmentu se nalazi posebna struktura tuba (collophor). Pretpostavlja se da je nastao srastanjem prvih abdominalnih ekstremiteta. Ima značajnu ulogu u respiraciji i apsorpciji vlage. Na trećem segmentu se nalazi struktura koja se naziva hamula (retinaculum). Retinaculum se sastoji od osnove (corpus) i parnih nastavaka rami. Na četvrtom segmentu se nalazi struktura štapićastog oblika koja se naziva furca. Furca i hamula čine aparat za skakanje, zbog toga su ovi organizmi dobili naziv skokuni. Kada je jedinka u mirovanju furca je položena imeđu rama, a kada se kontrahuju mišići abdomena furca se oslobađa, oslanja vrhom o podlogu i katapultira jedinku napred. Pored ove dve strukture u skakanju važnu ulogu ima i tuba jer luči telesnu tečnost kojom se jedinka pripoji za podlogu. Kod vrsta koje žive dublje zemljištu strukture za skakanje su redukovane.
Rasprostranjenje Skokuni naseljavaju sve regione sveta, ima ih čak i na Arktiku i Antarktiku. Pretežno žive u ekološkim nišama gde je vlažnost velika, a najbrojniji su u površinskom sloju zemljišta i u stelji. Vrste koje žive na površini zemljišta su kriptično obojene, dok su terestrične depigmentisane. Kolembola su glavna komponenta zemljišne faune i neke vrste imaju veoma aktivnu ulogu u transformaciji raspadajuće vegetacije u humus. Sminthurus viridis je poznata fitofagna vrsta koja se hrani mahunarkama. U proleće se može primetiti na površini slatkih voda vrsta Podura aquatica. Uglavnom su kolembole slobodno živeći organizmi, a samo neke vrste su pseudoparaziti na ljudima gde izazivaju dermatozu kože. Najpoznatiji pseudoparaziti na čoveku su Orchesella cincta, Orchesella albosa, Hypogastrura manubrialis i druge.
Sistematika мини|Sminthurus viridis U okviru reda Collembola se izdvajaju dva poreda Arthropleona i Symphypleona, a neki entomolozi ih klasifikuju u 4 podreda (Artropleona, Neoarthropleona, Metaxypleona, Symphypleona) sa 17 familija.
Vrste podreda Arthropleona imaju izduženo telo sa jasno odvojenim toraksom od abromena. Ovaj podred obuhvata sledeće familije Poduridae, Onychiuride, Isotomidae, Entomobrydae i Tomoceridae. Vrste iz familije Poduridae kao što je Podura aquatica imaju 8 ocela sa svake strane glave i nemaju postantenalne organe. Vrste iz familije Onychiuridae imaju pseudokule na toraklanim i abdominalnim tergitima i imaju postantenalni organ. Vrste iz familije Isotomidae imaju telo bez ljuspica, ali imaju čekinje. Neke vrste iz ove familije se mogu naći i u snegu. Entomobryidae su skokuni sa ljuspicama i njhov četvrti segment je obično mnogo krupniji od trećeg. Tomoceridae imaju telo koje je uvek prekriveno ljuspicama i imaju duge antene.
Vrste iz podreda Symphypleona imaju loptasto telo i poznata je familija Sminthuride. Vrste iz ove familije imaju kratko telo, a segmenti abdomena su srasli. Jedine su kolembole koje imaju traheje. Obuhvata veliki broj vrsta koje se hrane biljkama i nanose štetu poljoprivrednicima. Poznate su vrste Sminthurus viridis i Sminthurus fuscus. Na krompiru se može naći vrsta Bourletiella lutea koja ima žućkasto telo.
Spisak vrsta
-{Acherongia huetheri Fjellberg, 1992}- -{Acherongia minima Massoud & Thibaud, 1985}- -{Acherongia palatinensis (Hüther, 1969)}- -{Acherongia steineri Christian & Thibaud, 1996}- -{Acherontides atoyacensis Bonet, 1945}- -{Acherontides bullocki Palacios-Vargas & Gòmez-Anaya, 1996}- -{Acherontides eleonorae Palacios-Vargas & Gnaspini-Netto, 1993}- -{Acherontides huetheri Deharveng & Diaz, 1984}- -{Acherontides juxtlahuacaensis Palacios-Vargas & Gòmez-Anaya, 1996}- -{Acherontides leo Palacios-Vargas & Gnaspini-Netto, 1992}- -{Acherontides pappogeomysae Palacios-Vargas & Gòmez-Anaya, 1996}- -{Acherontides peruensis Hüther, 1975}- -{Acherontides potosinus Bonet, 1946}- -{Acherontides spinus (Christiansen & Reddell, 1986)}- -{Acherontides tanasachiae (Gruia, 1969)}- -{Acherontiella aokii Tamura & Yue, 1999}- -{Acherontiella bougisi Cassagnau & Delamare Deboutteville, 1955}- -{Acherontiella candida (Delamare Deboutteville, 1952)}- -{Acherontiella carusoi Dallai, 1978}- -{Acherontiella cassagnaui Thibaud, 1967}- -{Acherontiella cavernicola (Tarsia in Curia, 1941)}- -{Acherontiella colotlipana Palacios-Vargas & Thibaud, 1985}- -{Acherontiella dentata Djanaschvili, 1971}- -{Acherontiella epigea Bonet, 1945}- -{Acherontiella globulata Thibaud & Massoud, 1980}- -{Acherontiella kowalskiorum Weiner & Najt, 1998}- -{Acherontiella mac (Palacios-Vargas & Thibaud, 1985)}- -{Acherontiella massoudi Thibaud, 1963}- -{Acherontiella onychiuriformis Absolon, 1913}- -{Acherontiella prominentia Thibaud & Weiner in Najt, & Matile, 1997}- -{Acherontiella sabina Bonet, 1945}- -{Acherontiella thai Thibaud, 1990}- -{Acherontiella thibaudi Barra, 1994}- -{Acherontiella variabilis Delamare Deboutteville, 1948}- -{Acherontiella xenylliformis Gisin, 1952}- -{Acheroxenylla canariensis Fjellberg, 1992}- -{Acheroxenylla cretensis Ellis, 1976}- -{Acheroxenylla furcata Fjellberg, 1992}- -{Actaletes neptuni Giard, 1889}- -{Antarctophorus subpolaris (Salmon, 1962)}- -{Anurida granaria (Nicolet, 1847)}- -{Anurida maritima (Guérin-Méneville, 1836)}- -{Anuridella calcarata Denis, 1925}- -{Anurophorus alpinus Potapov & Stebaeva, 1990}- -{Anurophorus altus Christiansen & Bellinger, 1980}- -{Anurophorus asfouri Christiansen, 1958}- -{Anurophorus atlanticus Fjellberg, 1974}- -{Anurophorus balcellsi Selga, 1959}- -{Anurophorus barroudensis Cassagnau, 1959}- -{Anurophorus bimus Christiansen & Bellinger, 1980}- -{Anurophorus certus Nicolet, 1847}- -{Anurophorus changjiensis Hao & Huang, 1995}- -{Anurophorus chukoticus Potapov & Stebaeva, 1990}- -{Anurophorus cinereus Potapov, 1997}- -{Anurophorus clavipilus Stach, 1947}- -{Anurophorus coiffaiti Cassagnau & Delamare Deboutteville, 1955}- -{Anurophorus continentalis Dunger, 1982}- -{Anurophorus cuspidatus Stach, 1920}- -{Anurophorus dubius Nicolet, 1847}- -{Anurophorus duodecimoculatus Steiner, 1958}- -{Anurophorus elongatus Fjellberg, 1984}- -{Anurophorus eximius Potapov, 1997}- -{Anurophorus fjellbergi Potapov, 1997}- -{Anurophorus fulvus Fjellberg, 1988}- -{Anurophorus ganghwaiensis Lee, 1977}- -{Anurophorus konseli Kseneman, 1936}- -{Anurophorus koreanus Potapov, 1997}- -{Anurophorus laricis Nicolet, 1842}- -{Anurophorus lohi Christiansen & Bellinger, 1992}- -{Anurophorus lydiae Lucianez & Simòn, 1989}- -{Anurophorus massoudi Poinsot, 1970}- -{Anurophorus mongolicus Dunger, 1982}- -{Anurophorus montanus Martynova, 1968}- -{Anurophorus nitrophilus Potapov, 1997}- -{Anurophorus olympicus Potapov, 1997}- -{Anurophorus oredonensis Cassagnau, 1953}- -{Anurophorus orientalis Potapov & Stebaeva, 1990}- -{Anurophorus pacificus Potapov, 1997}- -{Anurophorus palearcticus Potapov, 1997}- -{Anurophorus pseudolaricis Loksa, 1978}- -{Anurophorus racovitzai Denis, 1932}- -{Anurophorus rarus (Yosii, 1939)}- -{Anurophorus satchelli Goto, 1956}- -{Anurophorus scheueri Christiansen & Bellinger, 1980}- -{Anurophorus senex Fjellberg, 1984}- -{Anurophorus sensibilis Potapov, 1997}- -{Anurophorus septentrionalis Palissa, 1966}- -{Anurophorus serratus Deharveng, 1976}- -{Anurophorus silvaticus Potapov & Stebaeva, 1990}- -{Anurophorus sorosi Potapov, 1997}- -{Anurophorus spinosus Dallai, 1971}- -{Anurophorus stepposus Potapov & Stebaeva, 1990}- -{Anurophorus szeptyckii Potapov, 1997}- -{Anurophorus trisensillus Potapov, 1997}- -{Anurophorus unguiculus Bagnall, 1940}- -{Anurophorus ursi Potapov & Stebaeva, 1990}- -{Anurophorus utahensis (Wray, 1958)}- -{Archisotoma besselsii (Packard, 1877)}- -{Arrhopalites pygmaeus (Wankel, 1860)}- -{Austrogastrura lobata (Yosii, 1959)}- -{Austrogastrura travassosi (Arlè, 1939)}- -{Barbagastrura palpigera Massoud, Najt & Thibaud, 1975}- -{Biscoia sudpolaris Salmon, 1962}- -{Blissia glabra Rusek, 1985}- -{Blissia robusta Fjellberg & Potapov, 1998}- -{Bonetogastrura balazuci (Delamare Deboutteville, 1951)}- -{Bonetogastrura delhezi (Stomp & Thibaud, 1974)}- -{Bonetogastrura nivalis (Martynova, 1973)}- -{Bonetogastrura soulensis Thibaud, 1975}- -{Bonetogastrura spelicola (Gisin, 1964)}- -{Bonetogastrura subterranea (Carl, 1906)}- -{Bonetogastrura variabilis (Christiansen, 1951)}- -{Brachystomella banksi (Maynard, 1951)}- -{Celegastrura aldebaranis Palacios-Vargas, Mendoza & Villalobos, 2000}- -{Ceratophysella adexilis Stach, 1964}- -{Ceratophysella ainu Yosii, 1972}- -{Ceratophysella annae (Babenko in Babenko, Chernova, Potapov & Stebaeva, 1994)}- -{Ceratophysella armata (Nicolet, 1842)}- -{Ceratophysella ateruii Tamura, 2001}- -{Ceratophysella bengtssoni (Ågren, 1904)}- -{Ceratophysella biclavata Park & Park, 2006}- -{Ceratophysella biloba (Christiansen & Bellinger, 1980)}- -{Ceratophysella bispinata Loksa, 1977}- -{Ceratophysella boletivora (Packard, 1873)}- -{Ceratophysella borealis Martynova, 1977}- -{Ceratophysella brevis (Christiansen & Bellinger, 1980)}- -{Ceratophysella brevisensillata Yosii, 1961}- -{Ceratophysella caucasica Martynova, 1971}- -{Ceratophysella cavicola (Börner, 1901)}- -{Ceratophysella citri (Bacon, 1914)}- -{Ceratophysella communis (Folsom, 1897)}- -{Ceratophysella cylindrica Cassagnau, 1959}- -{Ceratophysella czelnokovi Martynova, 1978}- -{Ceratophysella czukczorum Martynova & Bondarenko, 1978}- -{Ceratophysella denisana (Yosii, 1956)}- -{Ceratophysella densornata (Maynard, 1951)}- -{Ceratophysella denticulata (Bagnall, 1941)}- -{Ceratophysella dolsana (Lee & Kim, 1995)}- -{Ceratophysella duplicispinosa (Yosii, 1954)}- -{Ceratophysella empodialis Babenko in Babenko, Chernova, Potapov & Stebaeva, 1994}- -{Ceratophysella engadinensis (Gisin, 1949)}- -{Ceratophysella engeli Ellis, 1968}- -{Ceratophysella falcifer Cassagnau, 1959}- -{Ceratophysella flectoseta Lin & Xia, 1983}- -{Ceratophysella fujisana Itoh, 1985}- -{Ceratophysella gibbosa (Bagnall, 1940)}- -{Ceratophysella glancei Hammer, 1953}- -{Ceratophysella granulata Stach, 1949}- -{Ceratophysella granulifera Yosii, 1962}- -{Ceratophysella gravesi Wray, 1971}- -{Ceratophysella guthriei (Folsom, 1916)}-