мини|600x600пиксел| Еволуција БДП-а по глави становника (ППП) у Грузији и другим земљама бившег Совјетског Савеза у периоду 1994-2014. Економија Грузије је слободно тржиште у зачетку. Њен бруто домаћи производ нагло је пао након распада Совјетског Савеза, али се опоравио средином 2000-их, нагло растући, захваљујући економским и демократским реформама које је донела мирна револуција ружа. Грузија је наставила свој економски напредак од "преласка из скоро пропале државе 2003. године у релативно добро функционишућу тржишну привреду у 2014. години".Стате Департмент оф Стате, Георгиа: Сажетак Преузето: 5. маја 2016 Свјетска банка је 2007. године прогласила Грузију највећим свјетским економским реформатором,Ворлд Банк, Георгиа, Преузето: 4. маја 2016. годинеРусија данас, реформе Грузије молимо Свјетску банку, 17. јуни 2007 и досљедно је рангирала на врху љествице индекса лакоће пословања.

Грузијска привреда је подржана релативно слободном и транспарентном атмосфером у земљи. Према извјештају транспаренси интернационала из 2018. године, Грузија је најмање корумпирана земља у црноморском региону, надмашујући све своје најближе сусједе, као и оближње државе Европске уније. Са мешовитим медијским окружењем, Грузија је и једина земља у непосредном окружењу у којој се штампа сматра слободном.Фреедом Хоусе, Слобода штампе - 2016, преузето: 4. маја 2016. \ т

Од 2014. године, Грузија је дио зоне слободне трговине Европске уније, при чему је ЕУ и даље највећи трговински партнер земље, што чини више од четвртине укупног трговинског промета Грузије.Европска комисија, Грузија, Преузето: 7. маја 2016 Након трговинског пакта са ЕУ, 2015. годину обиљежио је даљи раст билатералне трговине, док је трговина са заједницом независних држава (ЗНД) нагло опала.Цивилна Грузија, спољна трговина Грузије за 2015. годину , 20. јануар 2016. године

Историја Прије 20. вијека Грузија је углавном имала аграрну привреду.

Модерна привреда Грузије се традиционално бавила туризмом Црног мора, узгојем цитруса, чаја и грожђа; рударењем мангана и бакра; као и великом индустријском производњом вина, метала, машина, хемикалија и текстила.

Као и многе постсовјетске земље, Грузија је прошла кроз период оштрог економског пада током деведесетих година, са високом инфлацијом и великим буџетским дефицитима, због сталне утаје пореза. 1996. буџетски дефицит Грузије порастао је за чак 6,2%. Током овог периода међународне финансијске институције играле су кључну улогу у буџетским прорачунима Грузије. Мултилатерални и билатерални стимуланси и кредити 1997. године износили су 116,4 милиона лари; 1998. године износили су 182,8 милиона лари.

Економски опоравак био је ометен сепаратистичким споровима у Абхазији и Јужној Осетији, отпору реформама од стране неких корумпираних и назадних фракција, као и азијску финансијска криза из 1997. године. Под вођством председника Шеварднадзеа (на дужности 1995-2003), влада је ипак постигла одређени напредак у основним тржишним реформама: либерализовала је све цијене и већину трговине, увела стабилну националну валуту (лари) и масовно смањила број људи у влади.

Крајем деведесетих година више од 10.500 малих предузећа је приватизовано, иако је приватизација средњих и великих предузећа била спора, више од 1.200 средњих и великих предузећа постављена су као акционарска друштва. Законом и уредбом о успостављању правне основе и процедура за приватизацију државне имовине смањен је број компанија које контролише држава.

Сједињене Државе почеле су помагати Грузији у процесу реформи убрзо након што је земља стекла независност од Совјетског Савеза. Постепено, фокус се помјерао са хуманитарних на техничке програме и програме изградње институција. Пружање правних и техничких савјетника допуњено је могућностима обуке за парламентарце, припаднике органа реда као и економске савјетнике.

Недавни макроекономски резултати У последњих неколико година грузијска привреда је била једна од најбржих у постсовјетским државама. Од револуције ружа 2003. године, нова влада Грузије је спровела широке и свеобухватне реформе, које су дотакле све аспекте живота у држави. Економске реформе биле су усмјерене на либерализацију привреде и обезбјеђивање одрживог економског раста, заснованог на развоју приватног сектора. Успостављање атрактивног пословног окружења довело је до значајног прилива директних страних инвестиција у земљу, што је омогућило високу стопу економског раста .

Године 2013, Грузија се сврстала у првих десет земаља на међународном нивоу у Индексу просперитета енергетске сигурности на тржиштима у развоју, према чланку објављеном у новинама ЦИСТРАН Фајненс. Индекс идентификује земље у развоју које имају снажан потенцијал раста на основу енергетских резерви и БДП-а.

На основу економских реформи, грузијска привреда је диверсификована и показује тенденцију раста са просјечним 10% годишњег реалног раста БДП-а у периоду 2004-2007. Достигла је највиши ниво - 12,3% 2007. године. Свеукупно, током 2004-2007. Године, привреда Грузије се повећала за 35%.

Због реформи

и либерализације економске политике Грузија показује изузетну отпорност на спољне шокове - рат са Русијом 2008. и глобалну финансијску кризу. Упркос томе, 2008. године привреда Грузије порасла је за 2,3%. Након благог успоравања привреде у 2009. години (-3,8%) земља се брзо опоравила са 6,3% реалног раста БДП-а 2010. године. У 2011. години реални раст БДП-а достигао је 7,0%.

Стопа незапослености за 2010. је била 16,3% и смањена је са 16,9% у 2009. години

Године 2013. годишња стопа инфлације у Грузији износила је 2,4%. Значајно је смањена након 11,2% у 2010. Раст стопе инфлације резултат је повећања цијена хране у свијету, а битан удио флуктуација инфлације дошао је на варијабилност цијена хране, с обзиром на то да је удио хране релативно висок у потрошачкој корпи Грузије.

Године 2011. ММФ је проценио биланс текућег рачуна Грузије од -1,489 милијарди долара. Грузија има умерене дефиците међу европским и транкавказким постсовјетским државама: Ранг Држава Тренутни биланс текућег рачуна као проценат БДП-а (2010) ММФ, База података Светске економске перспективе, април 2012 Процене ММФ-а за 2011. годину ММФ, База података Светске економске перспективе, април 2012 1 27.662 22.664 2 4.807 5.518 3 -2.091 -3.893 4 -13.873 -11.697 5 -15.522 -13.442 6 1.835 -1.860 7 -8.300 -9.897 8 3.565 2.424 9 -9.618 -11.700 10 -22.938 -8.320 Дефицити текућег рачуна је надокнађен снажним приливом страног капитала,ММФ, Транскрипт конференцијског позива на Грузију Захтјев за аранжман приправности 15. септембар 2008 који је омогућио да грузијска валута ојача.

Влада је успела да сачува финансијску стабилност захваљујући значајној помоћи коју су пружиле америчке и међународне институције. Аналитичари ЕБРД- а сматрају да ће значајна међународна финансијска подршка и дознаке од радника који живе у иностранству покрити дефицит текућег рачуна у средњем року.EBRD, Georgia economic overview ММФ је позитивно оценио економску политику владе. 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 * л 2014 * лл БДП по текућим цијенама, мил. ГЕЛ 19074.9 17986.0 20743.4 24344.0 26167.3 26847.4 6307.2 7162.8 БДП у сталним цијенама за 2003. годину, мил. ГЕЛ 12555.3 12085.5 1235.0 13757.2 14637.7 15123.7 3504.1 3919.4 Реални раст БДП-а, у процентима 2.6 -3.7 6.2 7.2 6.4 3.3 7.2 5.2 БДП дефлатор, проценат 9.4 -2.0 8.6 9.5 1.0 -0.7 1.9 4.0 БДП по глави становника (по текућим ценама), ГЕЛ 4352.9 4101.3 4675.7 5447.1 5818.1 5987.6 1404.6 1595.1 БДП по глави становника (у текућим ценама), УСД 2921.1 2455.2 2623.0 3230.7 3523.4 3599.6 802.9 905.0 БДП по текућим цијенама, мил. долар 12800.5 10767.1 11636.5 14438.5 15846.8 16139.9 3605.3 4064.1

Директне стране инвестиције у Грузији Велики приливи директних страних инвестиција (ДСИ) били су покретачки фактор брзог економског раста у Грузији од 2003. године.

Привлачан и либералан инвестициони амбијент као и равноправан приступ домаћим и страним инвеститорима чине земљу атрактивном дестинацијом за директне стране инвестиције.

Стабилан економски развој, либерална и тржишно оријентисана економска политика, само 6 пореза као и смањена пореска стопа, смањен број лиценци и дозвола, драматично поједностављене административне процедуре, преференцијални трговински режими са страним земљама, повољан географски положај, добро развијен, интегрисана и мултимодална транспортна инфраструктура, образована, квалификована и конкурентна радна снага представља солидну основу за успешно пословање у Грузији.

Од 2003 до 2011, ДСИ у Грузији износиле су 511,5 милиона долара. Највећи обим ДСИ - 2.015,0 милиона америчких долара остварен је у 2007. години, са 69,3% годишњим растом. Висока стопа инвестиција је задржана до 2008. године. 2009. године прилив директних страних инвестиција био је карактеристичан по опадајућем тренду. Главни разлози смањења били су екстерни шокови - руско-грузијски рат и утицаји глобалне финансијске кризе. У периоду 2009-2011 највеће учешће ДСИ у сектору индустрије (31,2) износило је 765 милијарди долара, сектор некретнина (15,8%) у износу од 389 милијарди долара.

Табела у наставку приказује ДСИ као проценат БДП-а у одабраним постсовјетским земљама. За статистичке сврхе, ДСИ се дефинишу као страна компанија која поседује 10% или више редовних акција уграђене фирме или њен еквивалент за неинкорпорисану фирму.Међународни монетарни фонд ( ММФ), 1993. Приручник за платни биланс, пето издање (Васхингтон, ДЦ). Ранг Држава Стање ДСИ као проценат БДП-а (2010) 1 85,6 2 67,1 3 61,1 4 42,5 5 28,7 6 18,5 7 18,3 Стране директне инвестиције у Грузији по годинама. Година Износ (у мил. УСД) 2000 131.2 2001 109.8 2002 167.3 2003 340 2004 499.1 2005 449.7 2006 1100 2007 2010 2008 1500 2009 658.4 2010 814 Права иностранства в Грузиу в 2010 году составила 814 млн. долларов 24.08.2011 Грузиа-Онлине 2011 1111 Прамне иностране инвестиции в Грузиу в 2011 g. виросли на 37% 16.08.2012 // РБЦ.ру 2012 865 Грузинская экономика в 2012-2013 годах: цифры и тенденции // ИА REGNUM 2013 914 хттп://спутник-георгиа.ру/ецономи/20140317/216451370. хтмл 2014 1750 2015 1564 хттп://ввв.апсни.ге/2016/ецо/1471308614. пхп 2016 1565.9 2017 751 (јануар – јун)

Трговина мини|350x350пиксел| Од 2014. године, Грузија је дио зоне слободне трговине Европске уније, при чему је ЕУ и даље највећи трговински партнер земље, што чини више од четвртине укупног трговинског промета Грузије. Након трговинског пакта са ЕУ, 2015. годину обиљежио је даљи раст билатералне трговине, док је трговина са заједницом независних држава (ЦНД) под водством Русије смањена за 22%.

Од 2015. године, по реду величине, главни извоз Грузије је био: бакарна руда и концентрати, феролегуре, љешник, лијекови, азотна ђубрива, вино, сирова нафта, минерална вода, неденатурирани етанол и алкохолна пића.

У 2015. години, главни увоз Грузије, по реду величине, били су: нафтни производи, возила, угљоводоници, руде бакра и концентрати, мобилни телефони и други бежични телефони, пшеница, цигарете, гвоздене цеви, конструкције и делови од гвожђа.

Међународни трансфер новца Дознаке из иностранства у Грузију 2011. године износио је рекордних 1,26 милијарди долара, што је за 20,5% више у односу на 2010. годину, према подацима које је објавила централна банка Грузије. Трансфер новца из Русије, који је већ годинама била највећи извор дознака за Грузију, износио је 655,2 милиона америчких долара 2011. године.

Међу осталим највећим изворима дознака за Грузију су: Грчка са 144,6 милиона долара 2011. године, затим Италија - 109,1 милиона долара; Сједињене Државе - 75,5 милиона долара; Украјина - 52,4 милиона долара; Шпанија - 30,9 милиона долара; Турска - 27,6 милиона долара; Казахстан - 26,1 милион долара; Уједињено Краљевство - 14,6 милиона долара; Израел - 14,3 милиона долара; Индија - 13,2 милиона долара и Њемачка - 12,9 милиона долара.

Институционалне реформе