Лидс () је град у Уједињеном Краљевству у Енглеској у грофовији Западни Јоркшир. Налази се на на реци Ер. Према процени из 2007. у граду је живело 460.459 становника.
Лидс се налази између пољопривредног подручја на северу и истоку и индустријског региона на југу и западу и представља трговачко и индустријско средиште. Одличне пруге, путеви и канали чине га важном дистрибуцијском тачком. Град је такође и главни центар индустрије и велепродаје одеће. Други производи су електрична опрема, производи од папира и метала. У граду се налазе градски театар, Градска галерија уметности (1888) и Градски музеј (1820). Историјске знаменитости су Тудор-Стјуартова кућа (данас је музеј) и рушевине из XII века. Лидс је седиште Универзитета Лидс (1904), Метрополитанског Универзитета Лидс (1992, бивши политехнички колеџ) и школе граматике (1552). Током средњег века Лидс је био пољопривредни трговачки град. У XIV веку овде је представљена производња вуне од стране Фламанских досељеника. Отварање канала у Лидсу и Ливерпулу (1816) и оснивање прве железнице (1848) је припомогло индустријском развоју и модернизацији града.
Данас је Лидс постао највеће правно и финансијско средиште ван Лондона са индустријом финансијских и осигуравајућих услуга у вредности од 13 милијарди фунти. Сектор финансија и пословних услуга чини 38% укупне производње са више од 30 домаћих и међународних банака које се налазе у граду, укључујући канцеларију Банке Енглеске. Лидс је такође трећи по величини производни центар у Великој Британији, са око 1800 фирми и 39.000 запослених. Фирме у производњи чине 8,8% укупног броја запослених у граду и локалној економији вреди преко 7 милијарди фунти. Највећи подсектори су инжењеринг, штампа и издаваштво, храна и пиће, хемикалије и медицинска технологија... Locate in Leeds. Retrieved on 17 July 2013. Остали кључни сектори укључују трговину на мало, разоноду , грађевинарство, креативну и дигиталну индустрију. У граду је снимљен најстарији сачувани филм Roundhay Garden Scene (1888), и пронађена је соде воде 1767. године.
Мреже јавног превоза, железнице и путне комуникације у региону фокусиране су на Лидс. Друга фаза брзе пруге Хај Спид2 повезиваће Лидс са Лондоном преко Источног Мидландс Хуба и Шефилд Медоухола. Лидс тренутно има трећу најпрометнију железничку станицу и десети најпрометнији аеродром изван Лондона.
Историја
Топонимија Назив потиче од старе бритонске речи Ladenses што значи "људи брзо текуће реке", што се односи на реку Ер која тече кроз град. Овај назив се изворно односио на шумовито подручје које је покривало већину Бритониског краљевства Елмет, а постојало је током 5. века и до почетка 7. века.
Беда Поштовани наводи у четрнаестом поглављу своје Црквена историја енглеског народа, у расправи о олтару који је преживео из цркве коју је подигао Едвин из Нортумбрије, да се налази у regione quae vocatur Loidis (на латинском, "регион који се зове Лоидис" ). Становник Лидса локално је познат као Лоинер, реч непознатог порекла. Tакође се користи и термин Леоденсиан, од латинског назива града.
Име је такође објашњено као дериват велшке речи , што значи једноставно "место".
Економски развој мини|лево|Канал Лидс Ливерпул и пристаниште Гранари мини|десно|Кукурузна берза отворена 1864. године Лидс се развио као трговачки град у средњем веку као део локалне пољопривредне економије.
Пре индустријске револуције, постао је координациони центар за производњу вунене тканине, а белим сукном се трговало у Дворани белог платна.
Лидс је производио шестину енглеске извозне трговине 1770. године Раст, у почетку у текстилу, убрзан је изградњом пловидбе рекама Ер и Калдер 1699. и каналом Лидс и Ливерул 1816 године . У касној џорџијанској ери Вилијам Луптон био је један од бројних лидских власника земљишта са титулом месне лорд, који су попут њега, били произвођачи текстила. У време своје смрти 1828. године, Луптоново имање у Лидсу је заузимало ограђена поља, млин, вештачко језеро, огромну кућу и помоћне зграде.
Железничка мрежа изграђена око Лидса, почевши је од железничке пруге у Лидсу и Селбију 1834. године, пружала је побољшану комуникацију са националним тржиштима и, значајно за развој града, повезаност исток-запад са Манчестером и лукама Ливерпула и Кингстон на Халу, омогућавајући бољи приступ међународним тржиштима . Упоредо са технолошким напретком и индустријском експанзијом, Лидс је задржао интересовање за трговину пољопривредним производима, са отварањем Кукурузне берзе 1864. године.
мини|Лидс са ливада, Џосеп Родс. 1825.
Маршалов млин била је једна од многих фабрика изграђених у Лидсу од око 1790. године, када су најзначајније биле фабрике вунене дораде и млинови лана . Производња је преиначена до 1914. године на штампарство, инжењеринг, производњу хемијских производа и одеће. Пад производње током 1930-их привремено је преокренут преласком на производњу војних униформи и муниције током Другог светског рата. Међутим, до 1970-их индустрија одеће била је у неповратном паду, суочена са јефтином страном конкуренцијом. Савремена економија обликована је визијом Градског одбора у Лидсу да гради „24-часовни европски град“ и „престоницу севера“. Град се од пропадања постиндустријске ере развио у центар телефонског банкарства, повезан са електронском инфраструктуром модерне глобалне економије. Дошло је до раста корпоративног и правног сектора, а већа локална добробит је довела до ширења сектора малопродаје, укључујући тржиште луксузне робе.
Подузетничка зона градске регије Лидса покренута је у априлу 2012. године како би подстакла развој на четири локације дуж пута A63 са источне стране града.
Локална самоуправа +Leeds (parish) population1881160,1091891177,5231901177,9201911259,3941921269,6651931482,8091941war*1951505,2191961510,676*no census was held due to warsource: UK census Лидс је био властелинство и насеље у великој древној жупи Лидс Ст. Петер, у Западном Рајдинг у Јоркширу. Градић Лидс настао је 1207. године, када је властелин Маурис Пејнел одобрио закуп на мали део свог властелинства, у близини речног прелаза, што је сада центар града. Четири века касније, становници су поднели молбу Чарлсу I за инкорпорацију закупа, која је додељена 1626.године. Нова повеља је обухватила целу жупу, укључујући и свих једанаест градова, као Лидску жупанија и повукла ранију повељу. Повереници за побољшање постављени су 1755. године за поплочавање путева, осветљење и чишћење главних улица, укључујући улицу Бригат а додатна овлашћења, додата су 1790. године за побољшање водоснабдевања.
мини|Испред градске куће у Лидсу током општих избора 1880. године.
Корпорација општина реформисана је према одредбама Закона о општинским корпорацијама из 1835. године. Полиција округа Лидса формирана је 1836, а зграда Градске скупштине Лидса је довршена од стране корпорације 1858. године. У 1866. години, Лидс и сваки од осталих градова у округу постали су цивилни жупе. Насеље је постало округ 1889. године, што му је дало независност од новоформираног савета округа Западни Рајдинг, а статус града је стекао 1893. године. У двадесетом веку, округ је покренуо низ значајних територијалних експанзија, нарастајући са 21 593 хектара (87,38 km²) 1911. на 40 612 хектара (164,35 km²) 1961. године. Године 1912. жупанија Лидс обухвата и рурални округ Лидса, који се састојао од жупа Раундхеј и Сикрофт и Шадвел, који је био део руралног округа Ветерби. Од 1. априла 1925. жупа Лидс проширена је тако да покрива читав град.
Жупанијски округ је укинут 1. априла 1974. године, а његово претходно подручје је комбиновано са општинским областима Морли и Пудси, градским четвртима Ербороу, Хорсфорт, Отли, Гарфорт и Ротвел, и делове руралних округа Тадкастер, Ветерби и Варфедал. То је подручје формирало грофовију Западни Јоркшир. Стекао је статус града и града и познат је као Град Лидс. У почетку су услуге локалне управе пружале Градско одбор Лидса и Савет округа Западни Јоркшир. Када је окружни савет 1986. године укинут, градско одбор је преузело своје функције, а нека овлашћења прешле су на организације као што је Управа за путнички саобраћај у Западном Јоркширу. Од 1988. године два запуштена подручја у близини центра града одређена су за регенерацију и постала је одговорност Лидс Девелопмент корпорације, изван надлежности градског одбора за планирање. Овлаштења за планирање враћена су локалним властима 1995. године када је развојна корпорација укинута.
Приградски развој мини|alt=This map shows central Leeds and (clockwise from top left) the developing suburbs of Hyde Park, Woodhouse, Sheepscar, New Leeds, Cross Green, Hunslet, Holbeck, Wortley, Armley and Burley.|Мапа Лидса из 1866. године мини|Улица Бригат у 19. веку
У 1801. години, 42% становништва Лидса живело је ван града, у ширем округу. Избијања колере 1832. и 1849. године проузроковале су да власти реше проблеме канализације, санитарне заштите и водоснабдевања. Вода је црпљена из реке Ворф али до 1860. године река је била превише загађена да би била употребљива. Према Закону о водоводу у Лидсу из 1867. године саграђена су три резервоара у Линдли Вуду, Свинстију и Фјустону у долини Вашбурн, северно од Лидса.
Раст становништва догодио се у Холбеку и Ханслету од 1801. до 1851. године, али, како су та насеља постала индустријализирана, нова подручја су била повољнија за становање средње класе. Земљиште јужно од реке развијено је пре свега за индустрију и друго за радничке куће спојене „једна уз друга“. Закон о побољшању Лидса из 1866. године желео је да унапреди квалитет становања радничке класе ограничавајући број домова које могу да буду изграђене на једној спојеној тераси.
Холбек и Лидс су до 1858. године су били у непрекидној изградњи, с тим да их је Ханслет замало сустигао. У другој половини деветнаестог века, пораст броја становника Ханслет, Армлија и Вортлија надмашио је раст у Лидсу. Када је загађење постало проблем, богатији становници напустили су индустријску зону како би живели у Хединглију, Потерњњутону и Чапел Алертону што је довело до повећања становништва од Хединглија и Бурлеија за 50% од 1851. до 1861. године. Бег средњег слоја из индустријских подручја довела је до развоја изван округа Раундхеј и Адел. Увођење електричне трамвајске пруге довело је до интензивирања развоја у Хединглију и Потерњутону и до ширења изван округа у Раундхеју.
Две приватне компаније за снабдевање гасом, преузела је 1870. године корпорација, а општинско снабдевање обезбедило је уличну расвету и јефтинији гас. Од раних 1880-их, предузеће за производњу електричне енергије од куће до куће у Јоркширу испоручивало је струју Лидсу док га није купила компанија Лидс Корпорација и постала општинско снабдевање.
Чишћење и обнова сиротињских квартова почела је у Лидсу током међуратног периода, када је Одбор изградио преко 18.000 кућа на 24 имања у Кросс Гејтсу, Мидлтону, Гиптону, Беле Ајлу и Халтон Муру. Сиротињски кварт Квери Хил замиенили су иновативни станови Квери Хил, који су срушени 1975.године. Још 36.000 кућа изградили су градитељи из приватног сектора, креирајући предграђа у Гледхоу, Муртауну, Алвудлију, Раундхеју, Колтону, Виткирку, Оаквуду, Витвуду и Аделу. Након 1949. године, савет је срушило још 30.000 нестандардних кућа и заменило их са 151 блокова средње и високе градње у насељима Сикрофт, Армли Хајтс, Тиншил и Бракенвуд.
Лидс је имао велике издатке за обнављање града, привлачење инвестиција и водећих пројеката, какви се налазе у центру града Лидса. Многи пројекти који се хвале луксузним пентаус апартманима изграђени су у близини центра града.
Географија alt=This map shows the locations of Leeds (coloured pink) and the other four metropolitan boroughs of West Yorkshire (clockwise from Leeds: Wakefield, Kirklees, Calderdale and Bradford). County and borough boundaries are black, urban areas grey, motorways blue with white stripe, rivers and bodies of water light blue. An inset shows a map of Great Britain with the location of West Yorkshire highlighted.|мини|десно|Мапа Лидса у Западном Јоркширу