Холи (, ; санскрит: -{hōlikōtsāva}-) или Фагва (, ), древни је религијски хиндуистички фестивал, поријеклом из Индије, који се слави као Фестивал боја, љубави и прољећа. Он означава прославу вјечне и божанске љубави божанстава Радхе и Кришне, а такође означава побједу добра над злом, пошто обиљежава побједу Вишнуа као Нарасимхе над Хиранјакашипуом. Потиче са Индијског потконтинента и доминантно се прославља у Индији и Непалу, али се проширио и на друге дјелове Азије и одређене дјелове Западног свијета преко индијске дијаспоре.

Познат је као „Празник цвијећа”, „Фестивал боја” или „Фестивал љубави”. Прославља долазак прољећа, крај зиме, рађање нових љубави, а за велики број људи представља дан за игру и смијех, стицање нових познанстава, опраштање и заборављање. Фестивал такође слави почетак добре прољећне жетве и плодну годину. Одржава се последњег дана пуног мјесеца у години у хиндуистичком календару, током мјесеца фалгуна, који је последњи мјесец у години, односно од средине фебруара до средине марта по грегоријанском календару. Траје ноћ и дан, почиње увече на „Дан пуног мјесеца”, када се пале ломаче за тјерање злих духова, док се главна прослава одржава током дана.

Опис

Холи је света древна традиција Хиндуса и представља празник у многим државама Индије, као и регионални празник у другим државама. Он је културна прослава која хиндусима и нехиндусима даје прилику да се забављају са другим људима бацајући обојену воду и прах једни на друге, а широко је распрострањен на индијском потконтиненту, док је такође преко дијаспоре распрострањен широм свијета. Познат је као „Празник цвијећа”, „Фестивал боја” или „Фестивал љубави”, а за велики број људи представља дан за игру и смијех, опраштање и заборављање. Слави се на крају зиме, последњег дана пуног мјесеца у хиндуистичком луни-соларном календарском мјесецу и обиљежава почетак прољећа, а датум варира у зависности од лунарног циклуса. Обично пада у марту по грегоријанском календару, али се понекад дешава да падне крајем фебруара.

мини|лево|Прослава Холија у Индији 2018.

Најистакнутија карактеристика фестивала је да слави почетак прољећа,The New Oxford Dictionary of English "Holi /'həʊli:/ noun a Hindu spring festival ...". а такође се назива и фестивалом љубави. У књижевности 17. вијека идентификован је као празник који слави пољопривреду, обиљежава добре прољећне жетве и плодну земљу. Хиндуси вјерују да је то вријеме за уживање у богатим бојама прољећа и за опроштај од зиме. За многе хиндуисте, Холи свечаности представљају прилику да се обнове прекинути односи, окончају сукоби и ослободе се накупљених емоционалних нечистоћа из прошлости.

Фестивал има и вјерску намјену, симболично означену легендом о Холици. Ноћ уочи Холија, пале се ломаче у церемонији познатој као Холика дахан (спаљивање Холике) или Мали Холи. Људи се окупљају крај ватре, пјевају и играју. Наредног дана се слави Холи, познат и као Дули на санскриту, или Дулхети, Дуланди или Дуленди.

У сјеверним дјеловима Индије, дјеца и млади прскају једни друге са раствором праха у боји (гулал), смију се и славе, док одрасли размазују лице једни другима сувим прахом у боји (абир). Посјетиоци се прво дочекују размазивањем боја, а затим се служе посластицама (као што су гуџи, шакарпаре, матри и дахи-бада), десертима и пићима. Након играња са бојама и чишћења, људи се купају, облаче чисту одјећу и посјећују пријатеље и породицу.

Као и Холика дахан, Кама даханам се слави у неким дјеловима Индије. Празник боја у тим крајевима се зове Рангапанчами, а дешава се петог дана послије Пурниме (пуног мјесеца).

Историја

Холи је древни хиндуистички фестивал са сопственим културним ритуалима који су се појавили прије периода Гупта. Фестивал боја се помиње у бројним списима, као што су Џаиминијеве сутре Пурва мимамса сутре и Катхака грија сутра, са детаљнијим описима у древним текстовима као што су Нарада Пурана и Бхавишја Пурана. Празник „холикотсава“ помиње се и у санскритској драми из 7. вијека под називом Ратнавали, краља Харше. Помиње се у Пуранама као што су Дасакумара чарита од Дандина, и од пјесника Калидасе током владавине Чандрагупте -{II}- у 4. вијеку.

Фестивал Холи је фасцинирао европске трговце и британско колонијално особље до 17. вијека. Различита стара издања Оксфордског рјечника енглеског језика га помињу, али са различитим, фонетски изведеним правописом: Хоули (-{Houly}-, 1687), Хооли (-{Hooly}-, 1698), Хули (-{Huli}-, 1789), Хохле (-{Hohlee}-, 1809), Холе (-{Hoolee}-, 1825) и Холи (-{Holi}-) у издањима објављеним након 1910.

Легенде Радха Кришна

мини|Радха и Кришна играју Холи.

У индијском региону Браџ, гдје су одрасла хиндуистичка божанства Радха и Кришна, фестивал се слави до Ранг Панчмија у знак сјећања на њихову божанску љубав једно према другом. Свечаности званично означавају почетак прољећа, а Холи се слави као празник љубави. Гарга Самхита, пуранско дјело Мудраца Гарге, било је прво књижевно дјело у коме се помиње романтични опис Радхе и Кришне који играју Холи. Иза фестивала стоји и популарна симболична легенда. У младости, Кришна је очајавао да ли би га Радха која је свијетле пути вољела због његове тамне боје коже. Његова мајка Јашода, уморна од његовог очаја, тражи од њега да приђе Радхи и замоли је да му обоји лице у коју боју жели. То је Радха урадила и Радха и Кришна су постали пар. Од тада се Холи обиљежава бојењем лица као Радха и Кришна. Изван Индије, те легенде помажу да се објасни значај Холија, који је уобичајен у неким карипским заједницама индијског поријекла као што су Гвајана, Суринам, Тринидад и Тобаго и Јамајка, гдје се назива Фагва. Такође се прославља на Маурицијусу, Фиџију и Јужноафричкој Републици.

Вишну

мини|Нарасимха излази из стуба и вади утробу Хиранјакасхипу (детаљ), рукописни фолио из Бхагавата Пуране, 1760–1770.

Постоји симболична легенда која се налази у 7. поглављу Бхагавата Пуране, а која објашњава зашто се Холи слави као празник побједе добра над злим у част хиндуистичког бога Вишнуа и његовог поклоника Прахладе. Краљ Хиранјакашипу, Прахладин отац, био је краљ демонских Асура и зарадио је благодат која му је дала пет посебних моћи: није могло да га убије ни људско биће ни животиња, ни у затвореном ни на отвореном, ни дању ни ноћу, ни астрама (пројектилним оружјем) нити било којом шастром (ручно оружје), ни на копну, ни у води ни у ваздуху. Он је постао арогантан, мислио је да је Бог и захтијевао је да сви обожавају само њега, али је његов син Прахлада остао одан Вишнуу. То је разбјеснело Хиранјакашипуа, који је подвргао Прахладу окрутним казнама, од којих ниједна није утицала на дјечака или на његову ријешеност да уради оно што је сматрао исправним. Холика, Прахладина зла тетка, преварила га је да сједне на ломачу са њом. Холика је на себи имала огртач који ју је чинио отпорном на повреде од ватре, док Прахлада није. Како се ватра ширила, огртач је полетио са Холике и покрио Прахладу, који је преживио док је Холика изгорела. Вишну, бог који се појављује као аватар да обнови дарму у хиндуистичким вјеровањима, узео је облик Нарасимхе – пола човјека и пола лава (који није ни човјек ни животиња), у сумрак (када није био ни дан ни ноћ), узео Хиранјакашипуа на кућни праг (који није био ни у затвореном ни на отвореном), ставио га у крило (које није било ни земља, ни вода ни ваздух), а затим му растргао утробу и убио га његовим лављим канџама (које нису биле ни ручно ни лансирано оружје)..

Холика ломача и Холи означавају прославу симболичне побједе добра над злом, Прахладе над Хиранјакашипуом и ватре која је спалила Холику.

Кама и Рати

Између осталих хиндуистичких традиција као што су шивизам и шактизам, легендарни значај Холија је повезан са Шивом у јоги и дубокој медитацији. Богиња Парвати желећи да врати Шиву на свијет, тражи помоћ од хиндуистичког бога љубави Каме на Васант Панчами. Бог љубави гађа стријеле у Шиву, који отвара своје треће око и спаљује Каму у пепео. То узнемирава и Камину жену Рати (Камадеви) и Шивину жену Парвати. Рати врши сопствену медитативну аскезу четрдесет дана, након чега Шива разумије, опрашта из саосјећања и враћа бога љубави. Тај повратак бога љубави слави се 40. дана након Васант Панчами фестивала као Холи. Легенда о Ками и њеном значају за Холи има много варијанти, посебно у Јужној Индији.

Културни значај

Холи има културни значај међу различитим хиндуистичким традицијама индијског потконтинента. То је празнични дан да се заврше и ријеше грешке из прошлости, да се сукоби окончају сусретом са другима, дан за заборав и опраштање, када људи враћају или опраштају дугове, а такође означава почетак прољећа, прилику за људе да уживају у промјени годишњих доба и стекну нове пријатеље.

Од посебног је значаја у региону Браџ, који укључује локације које су традиционално повезане са Радха Кришном: Матура, Вриндаван, Нандгаон, Барсана и Гокула. Та мјеста су популарне туристичке атракције током Холија.

Изван Индије, Холи обиљежавају хиндуси у Непалу, Бангладешу и Пакистану, као и у земљама са великом популацијом дијаспоре из Индије широм свијета. У Лестеру се одвија највећа прослава на свијету изван Индије, а такође се организују велике прославе у Њујорку и Аустралији. Ритуали и обичаји варирају у зависности од локалних прилагођавања.

Друге индијске религије

мини|лево|Цар Џахангир из Могулског царства прославља Холи са дамама Зенане.

Фестивал су традиционално обиљежавали и нехиндуси, као што су џаини и неварци из Непала.

У Могулском царству, Холи се славио са великим узбуђењем и људи свих каста су могли да баце боју на цара. Шарма је 2017. написао да постоји неколико слика могулских царева који славе Холи. Велике прославе су одржаване у Црвеном утврђењу, гдје је фестивал био познат и као Еид е гулаби или Аб е Пасхи. Мехфили су се одржавали широм зидинама утврђеног града Делхија, у којима су учествовали такође аристократе и трговци. То се промијенило током владавине цара Аурангзеба, који је ферманом забранио јавну прославу у новембру 1665. године. Прослава је касније поново покренута након смрти цара Аурангзеба, а последњи могулски владар — Бахадур Шах Зафар је лично написао пјесму за фестивал, док су о њему такође писали пјесници као што су Амир Дехлеви, Ибрахим Рашан, Назир Акбарабади и Мехџор Лакнави.

Сики су традиционално славили фестивал, најмање до 19. вијека, а историјски текстови га помињу као Хола. Гуру Гобинд Синг, последњи људски гуру Сика, модификовао је Холи тродневним фестивалом борилачких вјештина под називом Хола Мохала. Продужење је почело дан након Холи фестивала у Анандпур Сахибу, гдје би војници сика тренирали у лажним биткама, такмичили се у јахању, атлетици, стрељаштву и војним вјежбама.

Холи су прослављали Махараџа Ранџит Синг и његово Сикско царство које се простирало преко модерних сјеверних дјелова Индије и Пакистана. Према извјештају часописа -{Tribune India}-, судски записници сика наводе да су Ранџит Синг и његови званичници у Лахору 1837. године користили 300 различитих гомила боја, а обично су прослављали Холи у вртовима Билавал, гдје су били постављени украсни шатори. Године 1837. сер Хенри Фејн, који је био главнокомандујући британске индијске војске, придружио се прославама Холија које је организовао Ранџит Синг. Мурал у тврђави Лахор спонзорисао је Ранџит Синг и на њему је приказан хиндуистички бог Кришна како игра Холи са гопијама. Након смрти Ранџита Синга, његови синови и други наставили су да славе Холи сваке године уз боје и раскошне свечаности, а колонијални британски званичници су се придружили тим прославама.

Прославе Холика дахан

Ноћ уочи Холија назива се Холика дахан или „Чоти Холи“, када се људи окупљају око запаљене ватре, симболизујући побједу добра над злим, као и уклањање старог и долазак новог. Око ватре се изводе различити ритуали као што су пјевање и играње. Тај ритуал је изведен из приче о Холики, која је покушала да убије Прахладу, сина Хиранјакашипуа, пламеном ломаче. Иако је Холика била обдарена благодатима да остане имуна на ватру, она је спаљена у пепео, док је Прахлада остао неповријеђен.

Главни дан