Младен Јанковић (Кањижа, 1831 — 1885, Београд) био је српски пречанин, лекар, који је након преласка у Кнежевину Србију, од 1856 — 1865. године био окружни физикус у Крушевцу, Јагодини, Крагујевцу, а од 1865. године физикус Управе града Београда и директор Дома за с ума сишавше, у коме је рад организовао по модерним европским стандардима. Учесник је Другог српско-турског рата, један од оснивача и вишегодишњи (1873 — 1884) председник Српског лекарског друштва.Pavlović B. Srpsko lekarsko društvo pre 125 godina. Medicinski časopis 1998; (1—2):9-12Bibliografski leksikon. Poznati srpski lekari. Beograd: Milena Milanović; 2005. pp. 308. Живот и каријера Рођен је у Кањижи у Аустроугарској, 1831. године. Гимназију на мађарском језику завршио је у Сегедину, а потом и Медицински факултет у Пешти 1856. године. Са жељом да служи свом народу одмах по дипломирању, као млади лекар дошао је у Кнежевину Србију и једно време обављао дужност физикуса Округа крушевачког, са звањем „доктора целокупног лекарства”.Pavlović B. Srpsko lekarsko društvo pre 125 godina. Medicinski časopis 1998; (1—2):9-12.

По потреби службе, а због лошег здравственог стања становништва, и честих епидемија заразних болести у појединим деловима Србије др Младен Јанковић је из Крушевца хитно премештен и постављен за окружног физикуса у Јагодини. Након што је у Јагодини успео да сузбије епидемију заразих боелсти упућен је у Крагујевац, да као четврти окружни физикус у том граду, настави борбу са епидемијом заразних болести, која се све више ширила Шумадијом, што је он и учинио. Ову дужност обављао је од 1861. до 1865. године.Dragan B. Ravanić, Mihailo M. Pantović, Srđan D. Milovanović, Dr Mladen Janković — ličnost i delo (1831–1885), SRPSKI Arhiv za celokupno lekarstvo, BIBLID: 0370-8179,

Као добар познавалац здравственог законодавства, организације и службе у Аустрији и Мађарској, др Младен Јанковић је то искуство зналачки знао да примени на прилике у Кнежевини Србији, и врло брзо се истакне успешним резултатима рада. Ценећи ове способности др Младена Јанковића здравствене власти Кнежевине Србије су га 1865. године преместиле на положај физикуса управе града Београда.Milovanović S, Milovanović D. Razvoj srpske psihijatrije u periodu od srednjeg veka do početka Drugog svetskog rata. JAMA – Srbija i Crna Gora 2005; (3):301-5.

Преминуо је у Београду од последица упале плућа у 56. години живота. О његовој прераној смрти у историјским списима, између осталог, пише:

Дело Управитељ „Дома за с ума сишавше” (1865 — 1881)

Како је прва психијатријска установа основана у Кнежевини Србији у Београду 1861. године (под називом „Дом за с ума сишавше”), захтевала стручније вођење, указом државног врха Кнежевине Србије за управника ове прве психијатријске болнице у Србији Указом:

Имајући у у виду да овај посао не може обављати лекар без стручне спреме, Санитетска управа Кнежевине Србије је одлучила да прво упути др Младена Јанковића у Немачку на тромесечно стручно усавршавање, код водеће личност у психијатрији др Вилхелма Гризингер, па тек онда га постави за управника.Dragan B. Ravanić, Mihailo M. Pantović, Srđan D. Milovanović, Dr Mladen Janković — ličnost i delo (1831–1885), SRPSKI Arhiv za celokupno lekarstvo, BIBLID: 0370-8179,

Након што се др Јанковић упознао са уређењем душевних болница у Немачкој и стеко неопходно стручно знање из психијатрије, вратио се у Србију одмах је приступио бројним организационим и стручним променама у „Дому за с ума сишавше”. Из болнице је уклонио сва техничка средства којима је вршено насиље над душевно болесним лицима, као што су троструки бич, насилна столица и камџија. Док је у употребу задржао кошуљу за везивање најтежих, веома узнемирених и опасних болесника.

На дужности привременог управитеља „Дома с ума сишавше” др Јанковић је био шеснаест година (од 1865 до 1881). Упоредо са дужностима управника обављао је и све лекарске послове. За то време у „Дому за с ума сишавше” лечено је 314 болесника (218 мушког и 96 женског пола). Сматра се да је др Јанковић, својим стручним радом постао управо прави зачетник психијатријске неге и лечења душевно оболелих особа у Србији.Данић Ј, Цвијетић M. Душевне болести у Србији за првих тридесет година 1861-1890. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије; 1895.

Председник Српског лекарског друштва (1873 — 1884)

Др Младен Јанковић, се сматра једним од оснивача Српског лекарског друштва (СЛД), због бројних стручних способности и истакнутих заслуга, након што је на оснивачкој скупштини СЛД обавестио присутне колеге да ступа у Савез СЛД. Наредне године на главном годишњем скупу СЛД одржаном 23. октобра 1873. године тајним гласањем изабран је за председника СЛД, и на тој дужности остао све до 1884. године.Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, knjiga prva, Državna štamparija u Beogradu, 1874

Након што је 13. јануара 1880. године поново изабран за председника СЛД, на овом изборном скупу изјавио је: 500п|мини|центар|Младен Јовановић, међу оснивачима Српског лекарског друштва — на првом састанку друштва одржаном 22. јуна 1872. Свим седницама СЛД др Младен Јанковић је скоро увек присуствовао, а у самом СЛД био запажен по активном учешћу.

Писац стручних и других саопштења Др Младен Јанковић је у својој не тако дугој лекарској карјери, прекинутој раном смрчу, објавио неколико стручних написа, међу којима су значајнији: О бањама, Рибарској и Врњачкој објављено у „Народном здрављу” 1884. Саопштење о случајевима лисе које је написао са др Клинковским и објавио у „Српском архиву за целокупно лекарство” 1881. Извешће Инспектора санитетског инспектората Господину министру унутрашwих дела објављеном у „Народном здрављу” 1882. Главобоља објављеном у „Српском архиву за целокупно лекарство” 1879. Рад о дифтерији на обема тонзилама и о раширености малих богиња у нашим крајевима. Бавећи се помало и хирургијом, др Младен Јанковић, је описао и несвакидашње случајеве хируршких болести које је решавао током вршења приватне праксе.Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, knjiga osma, Državna štamparija u Beogradu, 1880. Види још Српско лекарско друштво Прва психијатријска установа у Кнежевини Србији

Референце

Литература

Dragan B. Ravanić, Mihailo M. Pantović, Srđan D. Milovanović, Dr Mladen Janković — ličnost i delo (1831–1885), SRPSKI Arhiv za celokupno lekarstvo, BIBLID: 0370-8179, Јелена Јовановић Симић, Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015. Vuković Ž. Srpsko lekarsko društvo 1872-2002. Beograd: Vuković Ž; 2002. Pantović M, Pantović V. Zdravstvene prilike „na putu Beogradskom...a devetnaest dana od Carigrada”. Medicinski časopis 1998;(1—2):12-9. Bibliografski leksikon. Poznati srpski lekari. Beograd: Milena Milanović; 2005. pp. 308. Stanojević V. Srpsko lekarsko društvo i njegovi članovi u Narodnooslobodilačkim ratovima Srbije 1876-1918. Spomenica SLD. Beograd: Srpsko lekarsko društvo; 1972. pp. 116. Mitić B. Zdravstveni centar u Ćupriji – od prvih lekara do današnjih dana. Ćuprija: Zdravstveni centar „Ćuprija”; 2005. pp. 18–19. Spomenica Srpskog lekarskog društva 1872-1972. pp. 44. Živeti u Beogradu 1851-1867. Istorijski arhiv Beograda. Knjiga 3. pp. 428. Krstić N. Dnevnik 8. januar 1863-8. april 1864. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; pp. 63. . Mitić B. Zdravstvene prilike u Srednjem Pomoravlju, Resavi i Levču, od 1804. do 1915. godine. Ćuprija: Opština Ćuprija; 2006.p. 287-8. Mitić B. Od prvih... do današnjih dana, Zdravstveni centar u Ćupriji.Ćuprija: Podružnica SLD „Pomoravlje”; 2005. Naše gore list, nedeljni list, Pančevo, 17. mart 1885; III (11). (9—10):457-66.

Спољашњее везе

Категорија:Рођени 1831. Категорија:Умрли 1885. Категорија:Кањижани Категорија:Српски лекари Категорија:Историја српске медицине Категорија:Српско лекарско друштво Категорија:Историја медицине