Љубомир (Љубиша) Танасковић (Богошевац, Средска, код Призрена, 14. март 1942 – Београд, 2017) био је српски сликар, професор ликовне уметности и директор Галерије уметности у Приштини.
Живот и дело Основну школу похађао је у Призрену и Приштини, а завршио је у Обилићу 1957. године. У Пећи је завршио Школу за примењену уметност у трајању од пет година 1962. године. Дипломирао је на Вишој педагошкој школи у Приштини (1964) на Одсеку за ликовну уметност. Радио је у РЕХК „Косово“ у Обилићу, потом, након одслужене војске, у Основној школи „Братство“ у Обилићу предавао ликовну уметност. Након неколико година наставља студије на Националној школи лепе уметности у Лиону, у Француској, где 1974. године дипломирао сликарство. Постдипломске студије завршио је на Факултету уметности у Приштини, у класи професора Хилмије Ћатовића. Од 1975. године ради као професор ликовне уметности у Учитељској школи у Приштини, Гимназији „Иво Лола Рибар“, Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ и Педагошкој академији „Миладин Поповић“ у Приштини. Од 1980. године директор је Центра за културолошка занимања у Приштини, а од 1988. самостални је стручни саветник за заштиту и коришћење културних добара у Секретаријату за образовање, науку и културу Покрајинског извршног већа у Приштини. Од 1993. године директор је Галерије уметности у Приштини. После бомбардовања СРЈ од стране НАТО земаља, одлучио је да остане у Приштини, али је 5. августа киднапован од стране припадника УЧК и, уз интервенције и реаговања власти Републике Србије, након неколико дана ослобођен. Потом је до своје смрти живео у Београду.
За време његовог директоровања приштинска ликовна публика је у овој галерији видела изложбе слика Миће Поповића, Саве Шумановића, Александра Цветковића, Божидара Дамјановског, Драгана Мојовића, као и значајнијих уметника с Косова и Метохије. Учествовао је на бројним ликовним колонијама, те конгресима СУЛУЈ-а у Кумровцу, Тузли и Скопљу. Био је на студијским боравцима у Француској, Италији, Аустрији, Пољској, Бугарској и Грчкој. Био је председник Удружења ликовних уметника Косова и Метохије, члан Председништва Савеза ликовних уметника Југославије и Председништва Ликовних уметника Србије, те Председништва Фото-кино савеза Србије.
Љубиша Танасковић се бавио и уметничком фотографијом и филмском режијом, а у младости рукометом. Марта 2019. у Кући Ђуре Јакшића у Београду организована је изложба сачуваних слика Љубише Танасковића „Свет моје слике“, која је 10. априла пренета у Галерију Дома културе у Грачаници.
Награде Златна значка КПЗ Србије Ликовна награда „Лонгин“ за укупно стваралаштво, 2004.
Самосталне изложбе Лион, Галерија уметности, 1973. Лион, Галерија уметнсоти, 1974. Марсељ, Галерија уметности и архитектуре, 1974. Средска, Основна школа, 1977. Грожњан, Гелерија УЛУК-а, 1988. Приштина, Галерија уметности, 1995. Грачаница, Дом културе, 2005.
Референце Весна Тодоровић, Белешке уз каталог за изложбу „Свет моеј слике“, Грачаница, 2019. Живојин Ракочевић, Без права на слике, књиге, новине, Политика, 11. април 2019.
Спољашње везе Без права на слике, књиге, новине Изложба Љубише Танасковића у Грачаници Меморијална изложба слика Љубомира Љубише Танасковића
Категорија:Рођени 1942. Категорија:Умрли 2017. Категорија:Призренци Категорија:Уметници из Приштине Категорија:Српски сликари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Професори из Приштине