thumb|desno|250п|„Šareni poni”: sorta -{Phaseolus vulgaris}-

Pasulj ili grah je naziv za seme nekoliko biljaka iz porodice mahunarki (-{Fabaceae}-). Postoji oko 70 vrsta ovog povrća. To je jednogodišnja zeljasta biljka koja sazreva u jesen. Kao i sve mahunarke, sadrži mnogo belančevina, ali su one fiziološki nepotpune, što znači da im nedostaju pojedine aminokiseline koje su neophodne ljudskom organizmu. Ovaj nedostatak lako se nadoknađuje upotrebom žitarica u ishrani. Hranljiva vrednost lomljenog pasulja na 100g (3,5oz) je: energija - 334 -{kJ}- (80 -{kcal}-), ugljeni hidrati - 10,5g, masti - 0,5g, proteini - 9,6g.Agricultural Research magazine.

Terminologija

Engleska reč „-{bean}-” i njeni germanski kognati (e.g., nemački -{Bohne}-) su bili u širokoj upotrebi u zapadno germanskim jezicima još pre 12. veka, a odnosili su se na široki pasulj i drugo mahunasto seme. To je bilo dugo pre nego što je rod iz Novog seta -{Phaseolus}- postao poznat u Evropi. Nakon kontakta Kolumbijanske ere između Evrope i Amerika, upotreba reči je proširena tako da obuhvata mahunasta semena roda -{Phaseolus}-, kao što su obični pasulj i mnogocvetni pasulj, i srodnog roda -{Vigna}-. Termin je dugo generalno korišten za mnogo drugo semenje slične forme, kao što su zrna soje Starog sveta, grašak, leblebija (garbanzo pasulj), drugi pripadnici rodova -{Vicia}-, i -{Lupinus}-, i čak i oni koji su manje slični, kao što su zrna kafe, vanile, ricinusa, i kakao. Stoga termin „-{bean}-” u generalnoj upotrebi može da se odnosi na veliki broj različitih vrsta.

Upotreba thumb|250п|Hijacint pasulj, -{Lablab purpureus}- thumb|250п|-{Psophocarpus tetragonolobus}- (krilasti pasulj) thumb|desno|250п|Polje „širokog pasulja“, odnosno bobaa (-{Vicia faba}-), pred berbu thumb|250п|Kuvani pasulj thumb|250п|Prikaz količine vlakana i proteina na 100g mahunarki. Veličina kruga je proporcionalna sadržaju željeza. Iz ovog pregleda se vidi da su leća i pasulj daleko najzdraviji dok soja i grašak imaju najmanje nutrijenata po obroku. thumb|250п|Bob (-{Vicia faba}-), u SAD poznat kao pasulj fava

U vegetarijanskoj kuhinji pasulj je veoma popularan jer se njegovom upotrebom nadoknađuje nedostatak belančevina.

Termin pasulj, u raznim dijelovima sveta označava nekoliko biljaka koje pripadaju različitim rodovima iz porodice -{Fabaceae}-. Najbitniji rodovi su -{Phaseolus}-, -{Vigna}-, -{Psophocarpus}-, -{Calia}- i -{Canavalia}-. Najčešće se odnosi na jestivi deo biljke, obično žitarice, kao sušeni pasulj, ali u nekim vrstama se bere pre zrelosti, kao što su pasulj i grašak.

Vrste pasulja Pojam pasulj obuhvata više rodova i (pod)vrsta: -{Phaseolus}- -{Phaseolus vulgaris}- -{Phaseolus coccineus}- -{Phaseolus lunatus}- -{Phaseolus acutifolius}- -{Vigna}- -{Vigna angularis}- -{Vigna caracalla}- -{Vigna unguiculata subsp. sesquipedalis}- -{Vigna aconitifolia}- -{Vigna radiata}- -{Vigna umbellata}- -{Vigna mungo}- -{Psophocarpus}- -{Psophocarpus tetragonolobus}- -{Calia}- -{Calia secundiflora}- -{Canavalia}- -{Canavalia gladiata}-

Zajedničko obeležje različitih vrsta -{Fabaceae}-, koje se obično se svrstavaju pod imenom pasulj, su: jednogodišnje zeljaste biljke penjačice ili patuljci (popularni čučo), njihovi plodovi, seme bogato skrobom i proteinima, a ima duguljast oblik, više ili manje izdužen i često bubrežast, sposobne za biološku fiksaciju azota.

Različite vrste pasulja Rod -{Phaseolus}- Pasulj Obični pasulj (-{Phaseolus vulgaris}-) je vrsta jednogodišnje biljke, poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Uzgaja se zato što ima važnu ulogu u ljudskoj ishrani kao izvor skroba i proteina. Izraz „pasulj” obuhvata one jestive delove koji se zovu žitarica (pasulj) ili podove, koji se takođe zovu pasulj ili „snap”.

Pasulj trešnjo Skerletni pasulj „trkač” (-{Phaseolus coccineus}-) je jednogodišnja baštenska biljka koja je imenovana po boji letnih cvetova, ili za određene sorte, kao što je povrće sa jestivim semenom.

Lima pasulj Lima pasulj (-{Phaseolus lunatus}-) je jednogodišnja biljka koja se uzgaja u toplim zemljama kao žitarica i jede kao povrće kao što je pasulj.

Tepari pasulj Pasulj tepari (-{Phaseolus acutifolius}-) je zeljasta biljka koja se gaji u suvim okruženjima, južno od Severne Amerike, kultiviran u prekolumbovskim vremenima, što su učinili autohtoni Indijanac za ljudsku i životinjsku ishranu.

Rod -{Vigna}- Adzuki pasulj Adzuki (-{Vigna angularis}-) je lozasta biljka koja se široko uzgaja u istočnoj Aziji zbog jestivog semena. Ovo je jedna od najukusnijih vrsta crvenog pasulja, a najviše se konzumira u obe tesnate kuhinje u Aziji.

Karakol Karakol pasulj (-{Vigna caracalla}-) je biljka penjačica poreklom iz tropskih krajeva Centralne i Južne Amerike, kultivirana za ukrasne svrhe.

Kilometarski pasulj Dvorišni izduženi pasulj (-{Vigna unguiculata subsp sesquipedalis}-) je zeljasta biljka penjačica, kultivirana kao povrće za zrnevlje i kao žitarica. Može uspevati kao međukultura posađena s kukuruzom koji služi kao zaštita.

Mat pasulj Pasulj mat (-{Vigna aconitifolia}-) je jednogodišnja biljka otporna na suša (kserofit). Ova zeljasta biljka sa malim žutim cvetićima i duboko usečenim listovima, koja se uzgaja u sušnim područjima Azije zbog sićušnih jestivog semena, u rasponu boja od svetlosmeđe do tamnosmeđe-crvenkaste.

Mungo pasulj Pasulj mungo ili zeleni mungo (-{Vigna radiata}-) je jednogodišnja biljka poreklom sa Indijskog potkontinenta, koja se uzgaja kao povrće. Ima jestivo seme poput pasulja. Čest je sastojak u kineskoj kuhinji.

Rižasti pasulj -{Vigna umbellata}- je zeljasta bilka poreklom iz tropske Azije, kultivirana naročito u Kini, kao mala žitarica za hranu.

Crni gram Crni gram pasulj (-{Vigna mungo}-) je biljka koja se uzgaja na azijskom jugu. Naširoko se koristi za pripremu jela „dal” iz granuliranog semenja, celog ili lomljenog.

Ostali rodovi Sabljasti pasulj Sabljasti pasulj (-{Canavalia gladiata}-) je biljka koja se uzgaja u tropskim I suptropskim regijama Afrike i Azija. Nezreli plodovi biljaka iz reda -{Canavalia}- (karanfilići) jedu se kao povrće u varivima ili zasebno.

Krilasti pasulj Krilasti pasulj ili četvrtasti grašak (-{Psophocarpus tetragonolobus}-) je vrsta tropske biljke porijeklom iz Papua Nove Gvnejei. Obilno raste u područjima oko ekvatora (sa ravnodnevnicom) na vrelim i vlažnim površinama. Jedan je od najboljih azotofiksatora. Svi dijelovi biljke su jestivi.

Meskal Pasulj meskal (-{Calia secundiflora}-) je vrsta žbuna, poreklom iz Južne Amerike, a koristi se kao ukrasna biljka. Ova biljka je halucinogena.

Produkcija thumb|250п|Crno i cvet biljke iz roda -{Lablab}- kultivirani u Zapadnom Bengalu, Indija

Podatke o produkciji mehunarki objavljuje FAO u tri kategorije. 1 Suve mahunarke: svo zrelo i suvo seme leguminoza osim soje i kikirikija. 2 Uljasti usevi: soja i kikiriki. 3 Sveže povrće: nezreli zeleni sveži plodovi mahunarki. Sledi pregled FAO podataka.FAO STAT Production /Crops

+ Produkcija mahunarki (milion metričkih tona) Usevi[FAO kod]pogledaj Legume196119812001201520162016 /1961napomenaMahunarke, ukupno (suve)40,7841,6356,2377,5781,802,01proizvodnja po stanovniku je smanjena.Uljasti usevi (suvi)Soja 26,8888,53177,02323,20334,8912,46Drastično povećanje podstaknuto potražnjom za stočnom hranom i gorivom.Kikiriki, sa ljuskom 14,1320,5835,8245,0843,983,11Sveže povrće (80 - 90% voda)Pasulj, zelen 2,634,0910,9223,1223,608,96Građak, zelen 3,795,6612,4119,4419,885,25

„Mahunarke, ukupno (suve)” je ukupna količina svih suvih leguma koja se uglavnom konzumira kao hrana. Proizvodnja u 2016. godini iznosila je 81,80 miliona tona. Rezultat proizvodnje suvih mahunarki u 2016. godini je povećan do 2,0 puta u odnosu na rezultat iz 1961. godine, dok je porast stanovništva bio 2,4 puta.

Glavni usevi u „ukupnim suvim mahunarkama ” su „pasulj, su ” 26,83 miliona tona, „grašak, sub ” 14,36 miliona tona, „leblebija ” 12,09 miliona tona, „kravlji grašak ” 6,99 miliona tona, „sočivo ” 6,32 miliona tona, „golublji grašak ” 4,49 miliona tona, „bob, konjski pasulj ” 4,46 miliona tona. Generalno, potrošnja mahunarki po stanovniku je opala od 1961. Izuzetak su sočivo i kravlji grašak.

thumb|250п|Cvet pasulja u Jamalpuru, Majmensing, Bangladeš + Najveći proizvođačiall legumes dry(miliona metričkih tona) Zemlja 2016 Udeo Napomena Ukupno 81,80 100% 1 Indija 17,56 21,47% 2 Kanada 8,20 10,03% 3 Mjanmar 6,57 8,03% 4 Kina 4,23 5,17% 5 Nigerija 3,09 3,78% 6 Rusija 2,94 3,60% 7 Etiopija 2,73 3,34% 8 Brazil 2,62 3,21% 9 Australija 2,52 3,09% 10 SAD 2,44 2,98% 11 Niger 2,06 2,51% 12 Tanzanija 2,00 2,45% drugi 24,82 30,34%

Svetski lider u proizvodnji suvog pasulja (-{Phaseolus spp}-)Dry Beans does not include broad beans, dry peas, chickpea, lentil je Mjanmar (Burma), a slede Indija i Brazil. U Africi, najvažniji proizvođač je Tanzanija.FAO Pulses and Derived Products

Prvih deset proizvođača suvog pasulja (-{Phaseolus spp}-) — 2013. Zemlja Produkcija (tone) Napomena 3.800.000F 3.630.000 2.936.444A 1.400.000* 1.294.634 1.150.000F 1.110.668 529,265F 461,000* 438,236 Svet23.139.004ABez simbola = zvanična vrednosti, P = zvanična vrednost, F = FAO procena, * = nezvanični/poluzvanični podaci, C = izračunata vrednost A = agregat (može da obuhvata zvaničine, poluzvanične i ili procenjene vrednosti); Izvor: Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)

Vidi još Povrće -{Phaseolus vulgaris}-

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Neke sorte pasulja Nešto više o poreklu i botaničarskim detaljima -{Everett H. Bickley Collection, 1919–1980 Archives Center, National Museum of American History, Smithsonian Institution.}- -{Discovery Online: The Skinny On Why Beans Give You Gas}- -author= |title=Fermentation improves nutritional value of beans |journal= |date=|volume=|issue=|pages=|url=|doi=|url=https://doi.org/10.1111/j.1365-2621.2006.01506.x- -{Cook's Thesaurus on Beans}-

Категорија:Поврће Категорија:Усеви