Gordon Čajld (eng. Vere Gordon Childe) bio je australijanski arheolog koji se specijalizirao za evropsku praistoriju. Proveo je veliki deo svog života u Ujedinjenom Kraljevstvu radeći kao akademik na univerzitetu u Edinburgu, a zatim u Arheološkom institutu u Londonu. Napisao je 26 knjiga tokom svoje karijere. U početku je bio pripadnik kulturno-istorijske paradigme, a kasnije prvi u zapadnoj Evropi koji je krenuo da se bavi marksističkom arheologijom.
Rođen je u Sidneju u srednjeklasnoj porodici migranata iz Britanije, Čajld je studirao klasične nauke na univerzitetu u Sidneju pre nego se odselio u Englesku kako bi učio klasičnu arheologiju na na Oksfordu. Tamo je prihvatio socijalistički pokret koji je bio praćen Prvim svetskim ratom gledajući na to kao borbu imperijalista sa potlačenim evropskim narodom. Vratio se u Australiju 1917. Bio je sprečen da radi kao akademik zbog svojih socijalističkih angažovanja, pa je zbog toga radio kao lični sakretar političara Radničke stranke, Džona Storeja (eng. John Storey). Kritike ka Radničkoj partiji su rasle i onda se priključio još partiji koja je bila još više levičarski orijentisana, Partiji industrijskih radnika sveta (Industrial Workers of the World). Emigrirao je u London 1921. Tamo postaje bibliotekar Kraljevskog antropološkog instituta. Putuje po Evropi radi produbljivanja znanja o kontinentalnoj praistoriji objavljujući svoja otkrića u akademeske radove i knjige. Radeći to on se upoznavao s kontekstom arheološke kulture Evrope- ideja da se artefakti razvrstavaju po sličnosti artefakta i da to povezuje razdaljene kulturne grupe- britanskoj arheološkoj zajednici.
Radio je od 1927. do 1946. kao Abercrombi profesor arheologije na univerzitetu u Londonu, a od 1947 do 1957 je bio direktor Arheološkog instituta u Londonu. Tokom ovog perioda prevideo je arheološka iskopavanja u Škotskoj i Severnoj Irskoj. Fokusirao se na Neolitsku orkeju tako što je iskopavao lokalitet Skara Bre i katakombe u Maeshowe i Quoyness. U toj deceniji se znatno povećava njegov rad na izveštajima s iskopavanja, novinskim člancima, knjigama... Sa Stjuartom Pigotom (eng. Stuart Piggott) i Grahamom Klarkom (Grahame Clark) ponovo osnoviju Društvo praistoričara 1934. i postaje njihov prvi predsednik. Ostajući posvećen socijalista, prihvatio je marksizam i odbijajući kulturno-istorijske prilaze, koristio je marksizam kao okvir za arheološke stvari. Postao je miljenik Sovjetskog saveza i posetio je zemlju u nekoliko prilika. Iako je odrastao sa predrasudama o njihovoj stranoj politici prateći Madjarsku revoluciju 1956. Njegova uverenja doprinela su tome da mu je ulazak u SAD bio zabranjen, iako je često bio pozivan da održava predavanja tamo. Nakon penzije odlazi u Australijske Plave planine, gde je i počinio samoubistvo.
Jedan od najpoznatijih arheologa 20. tog veka Čajld postaje poznat kao Veliki sintisajzer zbog njegovog rada kojim je spojio regionalna istraživanja sa širom slikom o Bliskom istoku i praistoriji Evrope. On je takođe postao poznat i po svojoj ulozi u tehnološkoj revoluciji i ekonomskom razvitku u ljudskom društvu.
Detinjstvo i mladost
Detinjstvo: 1892–1910. Čajld je rođen 14. aprila u SidnejuTrigger 1980, str. 9; Green 1981, str. 1.. Bio je jedino preživelo dete Riverenda Stefana Henrija Čajda (Reverend Stephen Henry Childe) (1844–1923) i Harijet Elize (Harriet Eliza) (1853–1910), srednjeklasnog para izbeglica iz Engleske. Sin aglikanskog sveštenika, Stevena Čajlda koji je 1867. postao član Engleske crkve. Nakon dobijanja diplome (B.A.) na Kembridžu, postaje učitelj i 1871. se ženi Mari Elen Larhord (Mary Ellen Latchford), sa kojom je imao petoro dece. Preselili su se u Australiju 1878, gde Meri umire 1886. Oženio je Harijet, engleskinju bogatog porekla koja se preselila tu još kao deteTrigger 1980, str. 32; Green 1981, str. 4.. Gordon Čajld je odgajan sa još pet polu-brata u vili na selu svog oca, Čalet Fontanele (Chalet Fontenelle), koje su povezane sa vodopadima Ventvort (Wentworth Falls) na Plavim planinama, zapadno od Sidneja. Riverend Stefan Čajld je radio kao ministar za Sv. Tomasa Pariškog (St. Thomas' Parish), nepopularnog zbog svađa sa ljudima koji su dolazili da se mole i uzimanja neplaniranog odmora.
Bolešljivo dete, Gordon Čajld edukovao se kod kuće nekoliko godina. Pre nego je krenuo u privatnu školu u severnom Sidneju. 1907. počinje da pohađa Sidnejsku anglističku gimnaziju, polažući osnovnu maturu 1909, a višu maturu 1910. U školi je učio antičku istoriju, francuski, grčki, latinski, algebru i trigonometriju. Dobijao je sve dobre ocene i bio dobar u svim predmetima, ali je bio maltretiran zbog svog fizičkog izgleda i neatletske građe. U julu 1910. godine njegova majka umire, ali se njegov otac brzo potom opet ženi. Čajldovi odnosi s ocem su se pogogoršali, to je delimično propraćeno smrću njegove majke i njegovim neslaganjem s ocem po pitanju religije i vere: Riverend je bio posvećen hrišćanin i konzervativac, dok je Čajld bio ateista i socijalista.
Univerzitet u Sidneju i Oksford: 1911–1917. мини|448x448пиксел|Statua Gordona Čajlda Čajld je studirao klasične nauke na Univerzitetu u Sidneju 1911. ; iako se fokusirao na pisane izvore on je prvo došao do klasične arheologije kroz radove Hajnriha Šlimana i Artura EvansaTrigger 1980, str. 32; Green 1981, str. 9.. Na univerzitetu on postaje aktivan član društva za debatu, u jednom trenutku se sukobio na strani predloga „socijalizam je poželjan“. Sve više zainteresovan za socijalizam, čita dela Karla Marksa i Fridriha Engelsa, kao i filozofa G.W.F Hegela, čiji dijalozi su previše uticali na Marksovu teoriju. Na univerzitetu on postaje prijatelj tada studenta, a kasnije sudije i političara Herbert Ver Ivat (Herbert Vere Evatt), sa kim ostaje celog života u kontaktu. Završeći svoje studije 1913. on je sledeće godine diplomirao sa raznim nagradama i pohvalama uključujući i nagradu iz filozofije profesora Franca Andersona.
Želeći da nastavi svoje studije dobija 200 funti Kuper diplomsku stipendiju za klasiku, koja mu je omogućila da plati školarinu na Kraljičinom Koledžu, dela Oksfordskog univerziteta u Engleskoj. Zaplovio je za Britaniju sa SS Orsovom avgusta 1914, brzo nakon izbijanja Prvog svetskog rataTrigger 1980, str. 32; Green 1981, str. 12–13; Champion 2009, str. 12–13, 19–20.. Na koledžu, Čajld je primljen da studira klasičnu arheologiju koju prati diploma Literae Humaniores, iako nikad nije završio prvu. Dok je bio tamo, učio je od Džona Bizlija i Artura Evansa, koji je kasnije bio Čajldov supervizorTrigger 1980, str. 9; Green 1981, str. 14–15.. Svoj prvi naučni rad objavljuje 1915. godine. O datumu i poreklu Minijske vaze (On the Date and Origin of Minyan Ware) sledeće godine piše tezu Uticaj Indo-Evropljana u praistoriji Grčke (The Influence of Indo-Europeans in Prehistoric Greece), pokazujući svoju težnju da spoji filološki i arheološki dokazTrigger 1980, str. 33; Green 1981, str. 17–18; Champion 2009, str. 20, 21..
Na Oksfordu se aktivno uključuje u socijalistički pokret, negirajući konzervativni univerzitetski autoritet. Postao je član levog krila reformista Oksfordskog univerziteta Fabijan Društva, bio je tamo i 1915, kada je društvo promenilo naziv u Socijalno društvo univerziteta Oksford. Pratio je podelu Fabijan društva, a najbolji prijatelj i cimer mu je bio Rajani Palm Dat (Rajani Palme Dutt), žarki socijalista i marksista. Njih dvoje su se često opijali kasno noću i testirali njihovo znanje o klasičnoj istorijiTrigger 1980, str. 33; Green 1981, str. 21–22.. Sa Britanijom koja je tada bila u Prvom svetskom ratu, mnogi socijalisti su odbili da se bore za Britansku armiju i pored regrutacije. Verovali su da vladajuće klase u evropskoj imperijalističkoj naciji pokreću rat zbog njihovih sopstvenih interesa i ekspanzije radne klase; Ovi socijalisti su mislili da je jedini rat koji oni treba da vode bio klasni rat. Dat je bio zatvoren odbijajući da se bori, a Čajld se zalagao da njega i druge socijaliste oslobodi. Čajld nikad nije dobio poziv da se priključi vojsci, verovatno zbog njegovog lošeg vida i slabog zdravljaGreen 1981, str. 22–24; Champion 2009, str. 26–27.. Njegov anti-ratni stav je zabrinuo vlasti; obaveštajna služba mu je otvorila dosije, njegova pošta je presretana, a on je bio pod nadzorom.
Rana karijera u Australiji: 1918–1921. Čajld se vratio u Australiju avgusta 1917Trigger 1980, str. 33; Green 1981, str. 26–27; Mulvaney 1994, str. 57.. Kao poznati socijalista bio je pod nadzorom obezbeđenja, koje je presretalo njegovu poštu. 1918. postao je tutor na Sidnejskom univerzitetu, Koledž Svetog Andreja. Pridruživši se sidnejskim socijalistima i njihovom anti-ratnim pokretima, na Uskrs 1918. držao je govot na trećoj državnoj konferenciji za mir. Događaj organizovan od strane australijske unije pod demokratskom kontrolom za izbeganvanje rata, učestvovala je grupa protiv premijera Bilija Hudžesa (Billy Hughes) čiji su planovi bili da uvede regrutaciju.
Članovi tima su mu osigurali mesto tutora antičke grčke istorije na departmanu za klasiku, ali univerzitetski kancelar Vilijam Kalen (William Cullen) se plašio da će to podstaći socijalizam kod studenata i otpustio ga jeGreen 1981, str. 29–30; Mulvaney 1994, str. 61.. Levičari su ovo osudili kao narušavanje ljudskih prava i političari centralne levice Vilijam MekKel (William McKell) i T.Dž. Smit (T.J. Smith) su pokrenuli problem u australijskom parlamentu.
Kasniji život
Profesor arheologije na Abercrombu: 1927–1946. Године 1927, škotski univerzitet u Edinburgu ponudio je Čajldu mesto profesora arheologije, nova pozicija utvrđena zaostavštinom praistoričara Lorda Aberkrombija (Abercromby). Iako je bio tužan zbog napuštanje Londona, Čajld je prihvatio posao, preselio se u Edinburg u septemdru 1927Trigger 1980, str. 60–61; Green 1981, str. 56–57; Richards 1995, str. 118.. Sa 35 godina, Čajld postaje „jedini akademski praistoričar na mestu predavača u Škotskoj”. Mnogi škotski arheolozi nisu voleli Čajlda, posmatrajući ga kao stranca sa nikakvom vezom za škotsku praistorju. On je napisao prijatelju „Živim ovde u atmosferi mržnje i zavisti”. U Edinburgu ja na kraju stekao prijatelje arheologe kao što su Aleksanda Kurl, Valter Gran, DŽ. G. Salender, V. Lindzaj Skot, kao i one koji nisu arheolozi, poput fizičara Čarlsa Galtona Darvina i postaju kum Darvinovom najmljađem sinu.
Na Edinburškom univerzitetu, Čajld se fokusirao na istraživanja vise nego na predavanja. On je bio navodno dobar prema njegovim studentima ali je imao problem da priča pred velikom publikom; mnogi studenti su bili zbunjeni zbog njegove diplome koja se sastojala od kurseva raznih perioda, bavio se najranijijim gvozdenim dobom pre nego je prešao na paleolit. Osnovao je Edinburšku ligu praistoričara, vodio je svoje najentuzijastične studente na iskopavanja I pozivao je goste na njegovim predavanjima. Rani je zagovornik eksperimantalne arheologije i uključivao je njegove studente u te eskperimente; 1937. je koristio ovaj metod da bi odredio proces varijacije na nalazima na nekoliko tvrđava iz gvozdenog doba u severnoj Britaniji.