мини|250п|1871. američka prihodna markica za 1/6 bureta piva. мини|250п|Akcizna markica мини|200п|Ruska akcizna markica
Akciza je poseban oblik poreza na promet i jedan od najstarijih poreznih oblika. Naziv datira iz 16. veka kada su u Holandiji oporezivali pivo, alkoholna pića, so i šećer posebnim porezom koji su zvali -{excijsen}-. Proizvodi koji se oporezuju akcizama najčešće su cigarete, alkoholna pićaAdam Smith, The Wealth of Nations (1776), Bk.V, Ch.2, Art.IV i naftni derivati. Akcizama se oporezuju proizvodi sa neelastičnom potražnjom, a porezni obveznici su proizvođači i uvoznici. Porezna osnovica je određena mernom jedinicom (kilogram, litar i sl), a iznosi su u apsolutnim vrednostima (npr. 10 dinara na 1 -{kg}- kafe). Na cenu proizvoda se dodaje iznos akcize, a na taj iznos se onda obračunava PDV. Pivari bi dobijali papir sa markicama, sekli ih na pojedinačne markice, odlepili ih, i zalepili preko čepa bureta sa pivom kako bi se markice uništile kada se istoči bure.
Akciza je vrsta poreza na proizvedenu robu koji se naplaćuje tokom proizvodnje, a ne prilikom prodaje. Često se povezuje sa pojmom carine (koja se naplaćuje na robu koja se prevozi preko kontrolisanih graničnih prelaza, prilikom uvoza ili izvoza) . Sada možemo napraviti razliku između ova dva pojma: carina se, kao oblik poreza, naplaćuje na već postojeću robu - oporeziva roba - na kontrolisanom graničnom prelazu, dok se akciza naplaćuje na robu unutar države u kojoj je proizvedena.
Iako se pojam akcize često poistovećuje sa pojmom poreza, ona samo predstavlja njegov specifičan oblik. Zapravo, porez se naplaćuje pojedincu ( tačnije, određuje se koliki bi taj iznos mogao biti), dok se akciza naplaćuje na određenu robu. Akciza predstavlja indirektno oporezivanje, što znači da se od prodavca ili proizvođača robe (proizvoda i uluga) koji plaća nadoknadu državi očekuje da poveća prodajnu cenu kako bi nadoknadio svoj gubitak. Akcize se obično nameću kao dodatak na druge indirektne poreze, kao što su porez na promet ili PDV. Uglavnom, one se razlikuju od ovih vrsta indirektnih poreza po sledećem: Akciza je porez na jedinicu proizvoda, odnosno postoji tačno određen iznos za količinu ili jedinicu nekog kupljenog proizvoda, dok su porez na promet ili PDV ad vаlоrem porezi i proporcijalni su ceni robe
Akciza se obično vezuje za uski asortiman proizvoda Akciza je obično skuplja i zauzima veći udeo u prodajnoj ceni naznačenih proizvoda
Tipični primeri akciza su porez na benzin i ostala goriva, porez na cigare i alkohol ( zbog čega se ponekad i nazivaju porezom na poroke).
Istorija i objašnjenje akcize Reč akciza je izvedena iz holandske reči accijns, koja potiče od latinske reči accensare što znači „oporezivati“.
Akciza se pojavljuje sredinom 17. veka za vreme Puritanizma. Na Britanskim ostrvima, ubrzo tokom obnove monarhije, mnoga društvena ograničenja koja su do tada postojala bila su promenjena, međutim akciza je ponovo uvedena u Zakon o ukidanju najamnine (Tenures Abolition Act) 1660. godine kao kirija za zakup poseda, koji pripada kraljevskoj porodici, koja će kasnije postati feudalna obaveza. Pošto je broj poseda bio ograničen, akcize su se naplaćivale i na druge stvari; u to vreme smatralo se da postoji gruba veza između imućnih proizvođača oporezivane robe i imućnih zakupnika kraljevskog poseda.
Naplaćivanje akciza je nastavilo da bude sredstvo kojim su se ostvarivali kako politički, tako i finansijski ciljevi. Nametnute su kako bi se poboljšala javna bezbednost i zdravlje, društveni moral, zaštita životne sredine i nacionalna bezbednost. U odbranu oporezivanju žestokih pića akcizom Adam Smit je napisao sledeće: „ Već neko vreme politika Velike Britanije je orijentisana ka smanjenju konzumiranja alkoholnih pića, zbog tendencije da ono ljudima naruši zdravlje i da ih demorališe“Adam Smith, The Wealth of Nations (1776), Bk.V, Ch.2, Art.IV; retrieved 2012-09-24.. Samjuel Džonson je bio stroži po ovom pitanju, pa je u svom dnevniku 1755. godine zapisao sledeće:
„Akcize – toliko omraženi porez na robu o kome ne odlučuju sudije, već bednici koji su unajmljeni od strane onih kojima se akcize isplaćuju.“Samuel Johnson, A Dictionary of the English Language, Ninth Ed. (London, 1805), Vol.2; retrieved 2009-11-03.
Kao način za odvraćanje, akcize su uglavnom usmerene na tri kategorije koje štete: one koje ugrožavaju zdravlje zbog toksičnih supstanci ( što ih čini vrstom poreza na društveno nepoželjnu robu, obično se odnosi na cigare i alkohol) imaju štetni uticaj na životnu sredinu ( na ovaj način deluje kao zeleni porez); obično se odnosi na fosilna goriva ( kao na primer benzin ) one koje imaju loš uticaj na društvo / moralno neprihvatljive aktivnosti ( što ga čini vrstom poreza na porok ); uglavnom se odnose na kockanje, ali mogu obuhvatiti i prostituciju ( uključujući podsticanje i zavođenje) na mestima gde je ona legalna
Novac koji je prikupljen oporezivanjem akcizama se može koristiti kao nadoknada za određene društvene troškove koji su povezani sa proizvodom ili uslugom na koje se akcize naplaćuju. Na primer, prihod od oporezivanja cigareta se može koristiti za kampanje koje država sprovodi protiv pušenja ili za lečenje raka, kardiovaskularnih oboljenja, bolesti pluća i tako dalje.
U nekim državama, se akcize na robu naplaćuju isključivo kao kaznene mere. Mnoge američke zemlje nameću akcize na ilegalneKansas Department of Revenue, Tax Types: Drug Tax Stamp . Приступљено July 2013. supstance i ovakvo oporezivanje se ne smatra izvorom prihoda države, već se koristi kako bi se sprovele strože kaznene mere, podižući optužbe protiv osumnjičenih za utaju poreza.
Roba koja se oporezuje
Cigarete, alkohol i benzin
Ovo su tri osnovne grupe koje se oporezuju akcizama u većini država. To su proizvodi koji se masovno svakodnevno upotrebljavaju ( čak se nekad doživljavaju i kao „neophodni“) i koji donose značajan prihod vladama. Prve dve grupe se smatraju legalnim drogama, koje su uzročnici mnogih bolesti ( kao što su rak pluća, ciroza jetre) i koje koristi veliki deo društva, a za koje je poznato da stvaraju zavisnost. Benzin (ili gas), kao i dizel i druga goriva, se takođe oporezuju akcizama, uglavnom zbog štetnog uticaja koja imaju na životnu sredinu; tako prikupljena sredstva se koriste za poboljšanje saobraćajne infrastrukture.
Droga
Neke države u Americi uvele su porez na ilegalne supstance.
Kockanje
Licence za kockanje u mnogim zemljama podležu akcizama. U 18. veku u Engleskoj, i na kratko u Britanskoj Severnoj Americi, kockanje je, samo po sebi, bilo predmet oporezivanja, čije se oporezivanje vršilo na isti način kao i oporezivanje dokumenata, tako što bi pečat koji predstavlja potvrdu da je porez plaćen, bio utisnut na kartu jedinica pik u svakom pakovanju karata, kao dokaz da je obaveza izmirena ( što objašnjava složen dizajn, koji je postojao na karti u mnogim pakovanjima). U početku pečat se koristio samo za dokumenta ( u tu kategorije spadaju i karte), a kasnije i za kockicekockice (što ih čini jedinim predmetom pored dokumenata koji mora imati pečat po zakonu – Stamp Act 1765 ). Zbog oporezivanja i karata i kockica, može se smatrati da je postojala direktna akciza na kockanje.Prostitution tax an option for Nevada Legislature , by Geoff Dornan, North Lake Tahoe Bonanza, 23 Mar 2009. Приступљено July 2009.
Profit kladionica u Velikoj Britaniji je takođe predmet Opšteg kockarskog oporezivanja.
Prostitucija
U kanadskom parlamentu je 2005. godine predloženo da prostitucija podleže ovom načinu oporezivanja na posebnim računima, a 2009. je u Nevadi formulisano da : 5.5 Uvođenje akciza na prostituciju, javne kuće se oporezuju (Kanada) “Akciza se uvodi za svakoga ko koristi usluge prostitucije u iznosu od 5$ za svaki dan ili deo dana kada korisnik koristi usluge prostitucije " ( Nevada )
Kanadski poslanici su kao razlog za uvođenje poreza u gore navedena poslovanjima naveli povećanje finansijskih sredstava za policijsku zaštitu i zdravstveno osiguranje prostitutki – mada postoji i dosta razloga protiv ovih mera., LifeSiteNews.com, 25 Feb 2005. Приступљено July 2009.
Ostala roba
So, papir i kafa Jedan od najpoznatijih poreza u celoj istoriji je Francuski porez na so. Iako je to više bio porez nego akciza, u nekim zemljama se so dovodila u vezu sa akcizom zajedno sa papirom i kafom, kao i mnogim drugim namirnicama, što bi u današnje vreme bilo neuobičajeno. Zapravo, so je bila oporezivana od drugog by J.D. Sosin & J.F. Oates, University of Cologne, 1997. Mention of salt tax in early 3rd century papyrus (pp. 6–7). Приступљено July 2009. do dvadesetog veka. by Scott Graham, Emory University, 1998. Discussion of salt excise in 1930s India. Приступљено July 2009.
Mnogo je različitih razloga navedeno za oporezivanje takvih supstanci, uglavnom - ako ne eksplicitno dat - ono se javljalo kao posledica oskudice tih namirnica i njihove velike vrednosti u datom trenutku; vlade su smatrale da imaju puno pravo na deo profita koji su trgovci ostvarili na njima.Routledge Library of British Political History – Labour and Radical Politics 1762–1937, p.327
Porez na prozor (i slično) Porez na prozor je uveden kao deo poreza na dohodak, kako bi se zadržala prava neizmenjena finansijska situacija pojedinaca, jer bi bogatiji pojedinci imali veće domove i stoga bi imali i više prozora, a za razliku od prihoda, prozori se ne mogu lako sakriti. Porezi koji funkcionišu na sličan način su i porez na ognjište, porez na cigle i porez na tapete. Akciza se naplaćuje na mestu proizvodnje. U slučaju poreza na ognjište i poreza na prozore, status akcize zavisi od toga da li se filozofski može reći da prozor/ognjište zaista postoji pre nego što se ognjište/prozor uvede u vlasništvo. Iako su formalno predstavljali akcizu, ovi porezi su zapravo bili samo zamena za direktne poreze, pre nego uobičajen razlog za akcizu.
Svi ovi porezi dovodili su do izbegavanja plaćanja, što je imalo značajan uticaj na društvo i arhitekturu. Ljudi su namerno zazidavali prozore kako bi izbegli porez na prozore. Koristili su mnogo veće cigle kako bi smanjili iznos za plaćanje poreza na ciglu, ili kupili običan papir i kasnije ga popunili da bi izbegli porez na tapete. Neki od siromašnijih ljudi su čak živeli u hladnim i mračnim prostorijama, kako bi izbegli plaćanje tih poreza. Nasuprot tome, pojedini bogataši bi naglašavali svoju sposobnost da plate porez.Deciphering UK Window Tax The History Of An Ancient Taxation System , The Lingo Berries, 23 Oct 2012. Приступљено Dec 2012.And You Thought The Irs Was Heartless , The Chicago Tribune, 24 Oct 1999. Приступљено Dec 2012. Kao način da pokažu svoje bogatstvo, na svojim imanjima bi ugrađivali što više prozora, čak bi postavljali i neke lažne, koristili finu ciglu, pokrivali njihove enterijere tapetama i posedovali nekoliko kamina u svakoj sobi.
Novine i reklame Novine su se oporezivale u Velikoj Britaniji od 1712. do 1853. godine. Prvobitan porez povećan je Zakonom o žigovima iz 1814. godine, kojim je predviđeno četiri penija po kopiji. S obzirom da je to bilo izuzetno skupo za porodice radničke klase (udvostručena je cena novina), taj porez je u negativnom kontekstu nazvan "porezom na znanje”.Ljudi su bili primorani da iznajmljuju novine po satu ,a neki su pak skupljali novac kako bi ih kupili i delili. To je dovelo do toga da su čak i stare novine bile veoma tražene.Taxes on Knowledge , Spartacus Educational. Приступљено April 2013."What was known as a 'Tax on Knowledge'?", HistoryHouse.co.uk. Consulted April 2013.
Obaveza oglašavanja je takođe bila propisana istim zakonom i naplaćivana je "po jedinici", bez obzira na veličinu ili prirodu oglasa. Do 1883. godine cena je bila tri šilinga i šest penija, nakon čega je smanjena na jedan šiling i šest penija.Taxes on Knowledge , Spartacus Educational. Приступљено April 2013.
Mehanizmi implementacije
Right|мини|180п|1828. "Карта јединица са печатом који потврђује плаћен порез”