Мировне операције Уједињених нација помажу земљама погођеним сукобом да створе услове за трајни мир и показале су се као један од најефикаснијих инструмената да се погођене земље наведу на прави пут од сукоба ка миру. Ове операције поседују изузетне предности попут легитимитета, дељења терета као и усмеравања полиције и трупа из целог света и њихову интеграцију са цивилним мировним снагама.

Уједињене нације спроводе највећи број мировних операција и ако се оне спроводе у оквиру НАТО, ЕУ и многих других регионалних организација.

Мировне операције нису дефинисане Повељом УН, већ су се развијале у складу са променама у безбедносном окружењу и циљевима УН да испуне сврху свог постојања.

Традиционалне мировне операције су се спроводиле у ситуацијама међудржавних сукоба и војних претњи безбедности. До трансформације мировних операција дошло је због измењеног безбедносног окружења крајем 20. века и појаве сукоба у којима је изражено организовано насиље углавном уперено ка цивилном становништву. Такође појавили су се бројни актери који истовремено могу допринети успостављању мира попут хуманитарних организација и приватних војних компанија.

Тренутно је актуелно 14 мировних операција на 4 континента.

Данашње мултидимензионалне мировне операције позивају се не само на одржање мира и сигурности већ и на олакшање политичких процеса, заштиту цивила, помоћ у разоружању, демобилизацији и реинтеграцији бивших бораца. Такође подржавају организацију избора, промовишу и штите људска права и помажу у поновном успостављању владавине права.

Мировне операције су одувек биле веома динамичне и еволуирале током суочавања са новим изазовима. Успех никада није загарантован јер мировне мисије УН готово по дефиницији иду у физички и политички најтежа окружења. Међутим, током свог постојања, УН су имале изузетне успехе чему сведочи и Нобелова награда за мир.

Мировне операције УН-а су јединствено глобално партнерство. Она окупља Генералну скупштину, Савет безбедности, Секретаријат, доприноснике трупа, полиције и владе домаћина у комбинованим напорима за одржавање међународног мира и безбедности. Његова снага лежи у легитимности Повеље УН-а и у широком спектру земаља које доприносе, учествују и обезбеђују драгоцене ресурсе.

Финансирање мировних операција Свака мировна операција има свој буџет и рачун који укључују оперативне трошкове као што су транспорт и логистика, и трошкове особља као што су плате. Државе које су највише допринеле финансирању мировних операција (2018): САД (28.47%) Кина (10,25%) Јапан (9,68%) Немачка (6,39%) Француска (6,28%) УК (5.77%) Русија (3,99%) Италија (3,75%) Канада (2,92%) Шпанија (2,44%)

Постигнућа УН Од 1948. године УН су помогле да се окончају сукоби и утврди помирење у Камбоџи, Ел Салвадору, Гватемали, Мозамбику, Намибији, Таџекистану. Велику разлику су направиле са недавно завршеним или текућим операцијама попут Сијера Леоне-а, Бурундија, Обале Слоноваче, Либерије, Хаитија и Косова. Међутим биле су оспораване и сматране недостојним на другим местима попут Сомалије, Руанде и бивше Југославије почетком 90-их година.

Принципи мировних операција УН се воде следећим принципима и они се сматрају "светим тројством" мировних операција а то су: Сагласност страна сукобу - потребно је да обе стране у сукобу прихвате мировну операцију УН и њихово деловање, било политичко или физичко обављање својих задатака. У недостатку таквог пристанка ризикује се да мировна операција прерасте у још једну страну у сукобу и самим тим занемари своју основну улогу одржавања мира. Са друге стране, чињеница да су главне стране дале пристанак за спровођење мировних операција УН не мора да значи да ће наићи на пристанак и на локалном нивоу због слабе команде и контроле система. Такође то се може десити и у нестабилним окружењима где су присутне наоружане групе које не прихватају ничији ауторитет. Непристрасност - кључна је за одржавање сарадње главних страна али је не треба мешати са неутралношћу и неактивношћу. Мировне снаге треба да буду непристрасне у својим односима са странама у сукобу али не и неутралне у извршавању свог мандата. Свака мисија не би требало да одступи од ригорозне примене принципа непристрасности због страха од погрешног тумачења или одмазде. Пропусти могу угрозити легитимитет и кредибилитет мировне операције и може доћи до повлачења сагласности за присуство мировних снага од једне или више страна. Употреба силе у мировним операцијама увек има политичке импликације и често може довести до непредвиђених околности. Употреба силе у самоодбрани - операције УН не користе силу. међутим, уз дозволу Већа могу користити силу у самоодбрани, одбрани мандата, за заштиту цивила или да помогну националној власти у одржавању реда и закона.

Историјски развој мировних операција Првобитни облици мировних операција појавили су се пре настанка УН, још у 19. веку и известан број тих колективних акција био је повезан са заштитом хришћана. Већина интервенција у 19. веку укључивала је колонијалне интересе великих сила. Тада су акције спроводиле коалиције држава и колонијалне силе самостално, међутим после Првог светског рата формирана је Лига народа и задатак остваривања колективне безбедности прелази у надлежност те организације. Лига народа је делимично успела да оствари своју одлуку, међутим није успела да оствари свој примарни циљ - спречавања будућих светских ратова. Из тог разлога, након Другог светског рата, на темељима Лиге народа настале су УН на основу међународног уговора (Повеља УН). Повељом је дефинисано да су сви чланови УН обавезни "да ставе на располагање Савету безбедности, на његов позив, у складу са посебним споразумом или споразумима, оружане снаге, помоћ и олакшице, укључујући ту и право пролаза, неопходне ради одржања међународног мира и безбедности". Повељом су предвиђене многе мере за очување мира попут мера мирног решавања сукоба, мера у случају претњи миром, повреда мира или агресије, али мировне операције у овом документу нису предвиђене као мере или инструмент за очување мира и безбедности.

Термин мировних операција појавио се први пут 1956. године за време Суецке кризе.

С обзиром да се систем колективне безбедности током Хладног рата показао неефикасним, уведене су посматрачке мисије, а затим операције очувања мира.

Врсте мировних операција Традиционалне мировне операције

Ове операције укључују распоређивање војних контингената за праћење и надзор над применом споразума о прекиду ватре, повлачења, тампон зоне. Најзаступљеније су биле у периоду Хладног рата. Успотављање ових мисија заснива се на поштовању три основна принципа мировних операција. Правни основ за њихово успостављање налази се у глави VI Повеље. Оне се могу посматрати као војнопосматрачке мисије и мисије очувања мира. Карактеристике су: мали број мировњака лако наоружаних са циљем да се сукоб замрзне и да се сукобљене стране наведу на преговоре. Операције ширег одржања мира

Имају за циљ да успоставе демократску, одговорну власт, промовишу развој цивилног друштва и дају подстицај за покретање економске обнове и развоја. Спроводе се уз сагласност сукобљених страна. Овај концепт мировних операција сматра се проширеним јер се оне спроводе у условима који могу бити насилни. Од традиционалних, разликују се јер се успостављају у условима унутрашњих а не међудржавних сукоба. Успостављају се под окриљем главе VII 1/2, а одликују се јазом између мандата и средстава за остварење мандата. Операције наметања мира

Ове операције овлашћене су од стране Савета безбедности да применом одговарајућих средстава, укључујући војну силу, принуде једну или више страна да се придржавају мировних споразума око којих су се претходно усагласиле. Ове операције захтевају активности које се спроводе под окриљем главе VII Повеље УН. Операције изградње мира

Овим операцијама снаге УН треба да обезбеде стабилно окружење и изградњу институција у земљи која је била захваћена сукобом. За циљ имају да кроз јачање нацоналних капацитета смање ризик да земља поновно упадне у сукоб. Мере и активности су: достава хуманитарне помоћи, демобилизација трупа, реинтеграција бивших бораца, јачање владавине права, надгледање механизама за поштовање људских права... Операције подршке миру

Обухватају значајну војну и цивилну компоненту. Циљ је да снажно подрже трансформацију ратом уништеног друштва у друштво способно да самостално одржава стабилан мир. Ове операције обично обухватају мултинационалне снаге које су често ауторизоване од Савета безбедности УН, и које имају мандат и средства да ефикасно одговоре на решавање мира.

Мировне мисије

Чување мира, како је дефинисано од стране Уједињених нација, је начин да се помогне земљама растрганим конфликтом да створе услове за одрживи мир. Мировне снаге УН-а - војници и војни официри, полицајци и цивилно особље из многих земаља прате и посматрају мировне процесе који се јављају у постконфликтним ситуацијама и помажу бившим борцима у спровођењу мировних споразума које су потписали. Таква помоћ долази у многим облицима, укључујући мере за изградњу поверења, аранжмане поделе власти, подршку на изборима, јачање владавине права и економски и социјални развој.

Повеља Уједињених нација даје Савету безбедности моћ и одговорност да предузме колективне акције за одржавање међународног мира и безбедности. Из тог разлога, међународна заједница обично тражи од Већа сигурности да одобри мировне операције. Већина ових операција је успостављена и спроведена од стране Уједињених нација, а трупе које служе под оперативном командом УН-а. У другим случајевима, када се директно учешће УН-а не сматра прикладним или изводљивим, Веће овлашћује регионалне организације као што је Организација Северноатлантског уговора, Економска заједница западноафричких држава или коалиције вољних земаља за спровођење одређених функција за очување мира или одржање мира. У модерним временима, мировне операције су се развиле у много различитих функција, укључујући дипломатске односе са другим земљама, међународне органе правде (као што је Међународни кривични суд), и уклањање проблема као што су нагазне мине које могу довести до нових инцидената борбе.

Завршене мисије Африка

Операција Уједињених нација у Конгу – ONUC Верификациона мисија Уједињених нација Ангола 1 – UNAVEM I Група Уједињених нација за помоћ у транзицији – UNTAG Верификациона мисија Уједињених нација Ангола 2 – UNAVEM II Операција Уједињених нација у Мозамбику – ONUMOZ Операција Уједињених нација у Сомалији 1 – UNOSOM I Мисија Уједињених нација за посматрање у Либерији – UNOMIL Посматрачка мисија Уједињених нација Уганда – Руанда – UNOMUR Мисија помоћи Уједињених нација за Руанду – UNAMIR Операција Уједињених нација у Сомалији 2 – UNOSOM II Уједињени народи Auzou Strip истраживачке групе - UNASOG Верификациона мисија Уједињених нација Ангола 3 – UNAVEM III Посматрачка мисија Уједињених нација у Анголи – MONUA Посматрачка мисија Уједињених нација у Сијера Леонеу – UNOMSIL Мисија Уједињених нација у Централноафричкој Републици – MINURCA Мисија Уједињених нација у Сијера Леонеу - UNAMSIL Мисија Уједињених нација у Етиопији и Еритреји – UNMEE Операција Уједињених нација у Бурундију – UNUB Мисија Уједињених нација за стабилизацију у Демократској Републици Конго – MONUC Мисија Уједињених нација у Централноафричкој Републици и Чад – MINURCAT Мисија Уједињених нација у Судану – UNMIS Операција Уједињених нација у Обали Слоноваче – UNOCI Мисија Уједињених нација у Либерији – UNMIL

Америка Мисија Представника Генералног секретара у Доминиканској Републици – DOMREP Група за посматрање Уједињених нација у Централној Америци– ONUCA Група посматрача Уједињених нација у Ел Салвадору – ONUSAL Мисија Уједињених нација на Хаитију – UNMIH Мисија Уједињених нација за подршку на Хаитију – UNSMIH Верификациона мисија Уједињених нација у Гватемали – MINUGUA Транзициона мисија Уједињених нација на Хаитију – UNTMIH Мисија цивилне полиције Уједињених нација на Хаитију – MIPONUH