Туристички водич је књига са информацијама о месту, намењена за туристе. Садржи информације о смештају, знаменитостима, ресторанима, превозу и другим активностима. У ову књигу су укључене и мапе и културно-историјске информације.
Историјат
Стари век Претеча водича је био периплус, документ у којем су се налазиле луке и приморске знаменитости као и приближне удаљености које је капетан брода могао очекивати на обали. Сматра се да се овај документ појавио у 1. веку наше ере. Он је служио истој сврси као и римски итинераријум путева.
Периегеза је био књижевни жанр у хеленистичком добу. Необично добро информисан и занимљив водич био је Хеладос Периегесис (Описи Грчке) од Паусанија (2. век). Ово познато дело је водич кроз занимљива места, дела архитектуре, скулптуре и обичаја античке Грчке, а данас је користан класицистима.
У средњовековном арапском свету, водичe за путнике у потрази за артефактима и благом написали су арапски ловци на благо, мађионичари и алхемичари. То је посебно био случај у Египту, где су ловци на благо пронашли вредне древне египатске старине.
Путописи Путописна литература постала је популарна током династије Сунг (960–1279) средњовековне Кине. Жанр се звао 'путописна књижевност' и често је писан у наративном, проза, есејском и дневничком стилу.
На Западу, водич се развио из објављених личних искустава аристократа који су путовали кроз Европу. Уважавање уметности, архитектуре и антике постало део васпитања и престижа. Ричард Ласелс је написао серију водича који су објављени у Паризу и Лондону (1670) а најпознатијa је The Voyage of Italy (Путовање Италијом).
Маријанa Штарке је 1824. написала водиче за путовања кроз Француску и Италију. Осмислила је систем оцене узвиком, претече данашњих оцена звездицама.
Модерни водичи Модерни водич је настао 1830-их година. Издавач Џон Мари почео је са штампањем Маријевих приручника за путнике 1836. године. Тај приручник је обухватао туристичке дестинације у Европи, Азији и северној Африци. Карл Бедекер је купио издавачку кућу која је 1828. објавила приручник за путнике професора Јоханеса Клајна под називом Rheinreise von Mainz bis Cöln; ein Handbuch für Schnellreisende (Рајнско путовање; од Мајнца до Келна; Приручник за путнике у покрету). Након што је Клајн умро, одлучио је објавити ново издање 1839. године, на које је додао многе своје идеје о ономе што је он сматрао туристичким водичем. Коначни циљ Бедекера био је да се путник ослободи потребе да тражи информације изван туристичког водича.
Након Другог светског рата Након Другог светског рата појавила су се два нова имена која су комбиновала европске и америчке погледе на међународна путовања, Јуџин Фодор и Артур Фромер. Водичи оба аутора постали су темељ за каснија издања водича, која су на крају покрили дестинације широм света, укључујући и Сједињене Америчке Државе.
Дигитални туристички водичи Са појавом дигиталне технологије, многи издавачи су се окренули електронској дистрибуцији. Могу бити у облику докумената који се могу преузети за читање на преносивом рачунару и на паметним телефонима или као онлајн информације доступне путем веб странице. Нови онлајн интерактивни водичи као што су Tripadvisor, Wikivoyage, and Travellerspoint омогућавају путницима да поделе своја искуства и допринесу информације водичу.
Референце
Категорија:Туризам