Pristup zadržanim elektronskim podacima znači pribavljanje određenih informacija o obavljenoj komunikaciji koje pružaoci telekomunikacijskih usluga (operatori) zadržavaju i u pojedinačnim slučajevima prosleđuju nadležnim organima u svrhu procesuiranja teških krivičnih dela ili zaštite nacionalne bezbednosti. Svi operatori u Srbiji su od 2010. godine zakonom obavezani da ove podatke evidentiraju i uskladište narednih 12 meseci.Zakon o elektronskim komunikacijama. Sl. glasnik RS, br. 44/2010, 60/2013 - odluka US, 62/2014 i 95/2018 - dr. zakon. Član 128, stav 6
Za razliku od presretanja komunikacija, odnosno prisluškivanja, pristup zadržanim podacima ne uključuje uvid u sadržaj komunikacije, ali takođe spada u posebne mere tajnog prikupljanja podataka kojima se značajno zadire u privatnost građana. Ustavom zajemčena prava od kojih se primenom ovih mera odstupa jesu nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, kao i zaštita podataka o ličnosti.Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 98/2006. str. 5
Zadržani elektronski podaci Zadržani podaci su podaci o elektronskoj komunikaciji koji ne otkrivaju njenu sadržinu, već beleže vrstu komunikacije, njen izvor, odredište, početak, trajanje i završetak, podatke o uređaju kojim je obavljena komunikacija, i lokaciju tog uređaja. Ovo važi kako za telefonske razgovore i SMS poruke, tako i za posete stranicama na internetu.„Nadzor i postupanje u skladu sa zakonom“ . Beograd: SHARE Fondacija, pristupljeno 23.05.2019. Kada je reč o telefonskom razgovoru, čuvaju se podaci o tome koji broj je i koga zvao, kad i koliko dugo, kojim sredstvom i odakle, ali ne i o čemu su razgovarali.Jelena Pejić. Ko nas prisluškuje? Kako funkcioniše presretanje elektronskih komunikacija i pristup zadržanim elektronskim podacima u Srbiji. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2014. Str. 5Pravilnik o zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i tehničkim zahtevima za ispunjenje obaveze zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama. Službeni glasnik RS, broj 88/2015, članovi 11-16. Podaci se čuvaju čak i ako na poziv nije odgovoreno.
Zadržani podaci spadaju u metapodatke koje svaki uređaj generiše, a operatorima su prvenstveno neophodni radi obračunavanja troškova pruženih usluga. Međutim, država zakonom obavezuje operatore da ove podatke čuvaju duže nego što im komercijalne svrhe nalažu, i to kako bi ih, u roku od godinu dana, stavili na raspolaganje nadležnim državnim organima u svrhu zaštite nacionalne bezbednosti ili vođenja krivičnog postupka.
Zadržavanje znači čuvanje ogromnog broja podataka od strane svih operatora o svim komunikacijama svih korisnika, na određeno vreme, kako bi se nekima od njih u slučaju potrebe moglo pristupiti. Međutim, podatke koje su jednom dostavili nadležnim organima operatori ne smeju da brišu po isteku 12 meseci, iz čega proizilazi da se oni čuvaju zauvek.Zakon o elektronskim komunikacijama. Član 130, stav 1, tačka 4.
Pristup zadržanim elektronskim podacima Zadržanim podacima pristupaju samo nadležni državni organi u Ustavom i zakonom predviđene svrhe, u posebno definisanim uslovima i po propisanoj proceduri.
Nadležni organi za pristup podacima Nadležni organi za pristup zadržanim elektronskim podacima su Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) i policija. Sva tri bezbednosna organa ovlašćena su da primenjuju posebnu dokaznu radnju tajnog nadzora komunikacija u svrhu procesuiranja težih krivičnih dela pred sudovima.Zakonik o krivičnom postupku Sl. glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014, Član 168 i član 286 stav 3. Primena mere pristupa zadržanim elektronskim podacima od strane BIA, VBA i policije, predviđena je i u njihovim matičnim zakonima. Policija primenjuje ovu meru i kao ciljanu potragu za licima osumnjičenim za teža krivična dela radi njihovog hapšenja.Zakon o policiji. Sl. glasnik RS, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018, Član 60. Službe bezbednosti BIA i VBA koriste je i u svrhu zaštite nacionalne bezbednosti.Zakon o Bezbednosno- informativnoj agenciji. "Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 111/2009, 65/2014 - odluka US, 66/2014 i 36/2018, Član 13Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji "Sl. glasnik RS", br. 88/2009, 55/2012 - odluka US i 17/2013, Član 12.
Uslovi za ostvarenje pristupa S obzirom da je pristup zadržanim podacima vrsta posebne mere tajnog prikupljanja podataka kojom se ograničavaju ustavna jemstva tajnosti komunikacija i zaštite ličnih podataka, Ustavom Republike Srbije propisani su uslovi za njihovu primenu:
Da budu jasno definisane i propisane zakonom (nikako podzakonskim aktom) Primenjuju se na određeno vreme Na osnovu odluke suda Ako je to neophodno u svrhu zaštite bezbednosti Republike Srbije i za potrebe vođenja krivičnog postupka U skladu sa načelom srazmernosti u demokratskom društvuUstav Republike Srbije, Član 20 stav 1, član 41.Bogoljub Milosavljević. Pravni okvir i praksa primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka u Republici Srbiji . Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2015. Str. 24.
Potrebno je da postoji osnov sumnje da neko lice, grupa ili organizacija ugrožava bezbednost ili priprema radnje usmerene protiv bezbednosti i interesa države i društva, odnosno da priprema ili da je izvršila teško krivično delo. Takođe, potrebno je da ove pretnje i krivična dela ne mogu biti rešeni ni jednim drugim putem, osim upotrebom posebnih mera, stoga se one primenjuju samo u krajnjem slučaju.Predrag Petrović. Posebne mere tajnog prikupljanja podataka: Vodič za nadzor . Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2015. Str. 16.
Procedura za pristupanje podacima Još jedan bitan uslov za primenu posebnih mera jeste da bude primeren princip višestepenosti prilikom odobravanja i nadzora, odnosno da se instanca koja predlaže pristupanje zadržanim podacima razlikuje od instance koja je odobrava. Ustavni sud proglasio je 2012. godine neustavnim sporne odredbe Zakona o VBA i VOA,„Prisluškivanje samo uz odluku suda“ . Radio televizija Srbije, 24.04.2012. pristupljeno 23.05.2019. a godinu dana kasnije i odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama„USS: Neustavne neke odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama”. Blic, 14.06.2013, pristupljeno 13.05.2019. na osnovu kojih su nadležni organi mogli da pristupe zadržanim podacima bez sudskog naloga. Ovaj uslov potom je unesen u sve zakone koji su sadržali sličnu odredbu.
Kada BIA i VBA pristupaju zadržanim podacima u svrhu zaštite nacionalne bezbednosti, a policija radi hapšenja osumnjičenog, njihovi matični zakoni propisuju da čelnici ovih institucija predlažu primenu mere, a odobravaju je nadležne sudije imenovanih sudova, u zavisnosti o kom organu je reč (sudija Višeg suda u Beogradu, ovlašćeni sudija ili predsednik Vrhovnog kasacionog suda).Zakon o Bezbednosno- informativnoj agenciji. Član 15Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji Član 13aZakon o policiji. Član 60.Jelena Pejić. Ko nas prisluškuje. op. cit. str. 9. Kada se radi o prikupljanju dokaza u krivičnom postupku, javni tužilac daje obrazloženi predlog, a naredbu o sprovođenju mere donosi sudija za prethodni postupak.Zakonik o krivičnom postupku Sl. glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014, Član 167. U svakom od ovih slučajeva sprovođenje tajnog nadzora se prekida kada prestanu i razlozi za njegovu primenu. Važan preduslov jeste da ovi organi moraju prethodno uputiti zahtev za pristup podacima operatoru od koga žele dobiti određene podatke uz sudski nalog.
Nadzor nad pristupanjem zadržanim podacima Zadržani elektronski podaci podrazumevaju skladištenje velikog broja podataka, što za posledicu ima pravljenje masivnih baza podataka sa prostorom za moguće zloupotrebe narušavanja privatnosti građana. Deo zadržavanja podataka su i državni organi i operatori, stoga je potrebno razviti komplikovane mehanizme zaštite i kontrole kako ne bi došlo do zloupotrebe.
Unutrašnju kontrolu nad postupanjem organa nadležnih za pristup zadržanim elektronskim podacima vrše Sektor unutrašnje kontrole policije, Unutrašnja kontrola VBA i Generalni inspektor vojnih službi bezbednosti, odnosno Unutrašnja i budžetska kontrola BIA.Jelena Pejić. Ko nas prisluškuje. op. cit. str. 11. Spoljni nadzor i kontrolu vrše sudovi, Narodna skupština, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) i Zaštitnik građana.
Sudska kontrola vrši se primarno kroz obavezu pribavljanja sudskog naloga za pristup zadržanim podacima, pri čemu nadležni sudija ocenjuje da li su uslovi za primenu mere ispunjeni. Parlamentarni nadzor vrši se uglavnom preko dva skupštinska Odbora: Odbor za kontrolu služni bezbednosti koji nadzire zakonitost primene od strane VBA i BIA i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove koji ima uopštene nadležnosti za kontrolu rada MUP-a.
Kao jedno od nezavisnih tela, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nadzire pristup zadržanim podacima u okviru svoje dužnosti da štiti podatke o ličnosti. Nadležni organi i operatori dužni su da mu na godišnjem nivou dostave evidencije o zahtevima za pristup zadržanim podacima.Zakon o elektronskim komunikacijama. op.cit. Član 130a. Poverenik i Zaštitnik građana imaju pravo pokretanja postupka kontrole zakonitosti primene posebnih mera na zahtev građana ili svojom inicijativom.
Poverenik i Zaštitnik građana sproveli su takav nadzor dva puta. Prvi put 2012. godine sproveden je nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi operatora telefonije u Srbiji.“Faktičko stanje u oblasti zaštite privatnosti u značajnom raskoraku sa ustavnim garancijama- 14 mera“ Beograd: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. 06.07.2012. Nadzor nad internet provajderima sproveden 2014. godine obuhvatio je oko 180 kompanija, sa fokusom na nekoliko najvećih provajdera.Katarina Živanović. „Zahtevi za postupak protiv 22 internet provajdera”. Danas, 20.08.2014. pristupljeno 23.05.2019. Oba puta ocenjeno je da praktična situacija u vezi sa zaštitom privatnosti u velikoj meri odstupa od standarda utvrđenih Ustavom Republike Srbije i relevantnim međunarodnim dokumentima, s obzirom da veliki broj operatora ne raspolaže neophodnim normativnim i faktičkim instrumentima, a ni saznanjima o relevantnim zakonskim odredbama.
Kontroverze sa pristupanjem podacima
Direktan pristup izvan kontrole u Republici Srbiji