Ћирилична баштина је традиционална манифестација у области културе и туризма од значаја за општину Бајина Башта. Организује се у месецу мају у Бајиној Башти, а посвећена је српском језику и очувању ћирилице. Манифестација је настала на основу Декларације о заштити и неговању ћирилице коју је Скупштина општине Бајина Башта усвојила 5. марта 2019. године.
Декларација Аутор Декларације о заштити и неговању ћирилице у општини Бајина Башта је одборник Синиша Спасојевић, који је са одборником Зораном Раковићем био и предлагач овог акта. Декларација наводи да је ћирилица нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас, сведок континуитета и идентитета српског језика и културе и показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено. Мотив за доношење декларације је све веће занемаривање ћирилице, а Бајина Башта има посебну обавезу као место где је постојала чувена Рачанска преписивачка школа при манастиру Рача, једна од највећих културних буктиња у најмрачнијем периоду турске владавине. Циљ усвојене декларације је да буде правни основ за свеобухватне мере заштите ћирилице, а једна од првих мера у том правцу је организовање манифестације Ћирилична баштина.
Организација манифестације Организатор Ћириличне баштине је Установа „Култура” из Бајине Баште.
Предвиђено је да се Ћирилична баштина одржава сваке године у трајању од три дана, око 24. маја, када Српска православна црква прославља Свете Ћирила и Методија и када се обележава Дан словенске писмености. За време манифестације организују се дешавања која су посвећена ћирилици, држе предавања еминентни стручњаци из области српског језика, одржавају трибине, уметничке изложбе и бројне друге активности које имају за циљ да се ћирилица и њено коришћење популаризује. Током трајања Ћириличне баштине врши се уручивање награда појединцима и компанијама које се посебно истичу у заштити и неговању ћирилице.
Ћирилична баштина 2019. На манифестацији је суграђанима било представљено ћирилично писмо у модерном типографском и дизајнерском руху, кроз изложбу два ликовна уметника Лазара Димитријевића и Немање Драгојловића. Предавања о неговању српског језика путем ћириличног писма као симбола идентитета српског народа одржао је Дејан Ристић историчар, преосвештени епископ професор др Јован Пурић и Драгана Васић професор српског језика.
Програм манифестације Први и други дан манифестације „Ћирилична баштина“ су били организовани у самом манастиру Рача где су након јутарње службе и беседе игумана манастира, оца Германа, учесници отишли до темеља-остатка Скита светог Ђорђа који се налази на око 3–4 km од манастира у коме су монаси стварали историју српске писмености и књижевности. Тим поводом је и образована радна група која је спроводила у дело Декларацију и која је на себе преузела организацију манифестације „Ћириличне баштине“. Радна група је састављена првенствено од чланова који су уском струком, знањем и искуством везани за српски језик и књижевност.
Ћирилична баштина 2020. Свечано отварање друге „Ћириличне баштине” је било 22. маја 2020. године, уз изложбу калиграфије Слика и реч аутора академског сликара Душана Мишића, као и доделу Ћириличне даровнице, диплома и захвалница. Ћирилична даровница је новина у односу на прву манифестацију која је одржана 2019. године, додељиваће се као национална награда за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма.
Први добитник Награде Ћирилична даровница је дневни лист Политика.
Писмом подршке у име Министарства културе и информисања Владе Србије, министар Владан Вукосављевић поздравио је организаторе и честитао на заснивању и одржању манифестације.
Програм манифестације Прве вечери је било отварање изложбе калиграфских радова, отварање манифестације, додела диплома за литерарни, ликовни и интернет конкурс „Ћирилица се пише срцем”, додела захвалница и додела Ћириличне даровнице.
Други дан манифестације је био јавни час калиграфије са предавањем о калиграфији које је водио академски сликар Душан Мишић, затим презентација видео снимака направљених код кућице на Дрини - „Деца о ћирилици” - ученици читају поезију. После тога је било мултимедијално предавање „Глагољате ли ћирилицу“, Анђелке Петровић, магистра науке о књижевности.
Трећи дан је након литургије у манастиру Рача, беседу о ћирилици одржао владика Јован Пурић.
Ћирилична баштина 2021. Трећа по реду „Ћирилична баштина” одржана је од 21. до 24 маја 2021. године. Уз поруку „Користимо ћирилицу, чувајмо своје”, на отварању манифестације су говорили Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта, Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора манифестације и Милован Јездић, директор Установе „Култура” Бајина Башта.
Заслужнима за заштиту, промоцију и неговање нашег националног писма додељене су награде „Ћириличне баштине”. Главно признање, „Ћирилична даровница”, прошле године установљена, припало је Драшку Станивуковићу, градоначелнику Бања Луке – за изузетан допринос у очувању и промоцији ћирилице, српског језика и писма и због мера које су донете у Бања Луци у циљу заштите ћирилице. Док су захвалнице „Ћириличне баштине“ за посебно истицање у заштити и неговању ћирилице добили Национални парк Тара и Компанија „Златиборац“.
Програм манифестације Након отварања и наступа гудачког трија РТС-a и младих чланова радионице „Арт момент”, у галерији Установе „Култура” отворена је изложба „Ћирифити”, коју чине графити исписани ћирилицом, аутора Петра Поповића Пироса.
Предавање о ћирилици, пригодном беседом, одржао је академик Миро Вуксановић, уредник едиције „Десет векова српске књижевности”. Такође, предавање о најстаријим српским ћириличким речницима одржала је проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду.
Програм је употпуњен школском едукативно-забавном игром „Тражим ћирилицу“, на теренима СРЦ „Браћа Милутиновић“, извођењем представе „Бедеми ћирилице“ која говоре о животу и раду Свете браће Ћирила и Методија, представљање књиге о Добрици Ерићу и посетом манастиру Рачи, уз стручно вођење и упознавање са историјатом манастира, уметничким наслеђем и значајем чувене Рачанске преписивачке школе.
Градоначелник Бањалуке је са председницом општине Бајина Башта у Лугу засадио дрво Панчићеве оморике и на овај начин започео праксу да добитници „Ћириличне даровнице“ саде дрво у СРЦ „Браћа Милутиновић“.
Ћирилична баштина 2022. У периоду од 21. до 24. маја 2022. године одржана је четврта по реду „Ћирилична баштина”, са циљем да подстиче и негује коришћење ћирилице, да на српском говорном подручју обогаћује културни идентитет и унапређује садржаје у области српског језика и културе.
У оквиру програма, у суботу 21. маја, званично је отворен и „Парк ћирилице” у центру Бајине Баште, први такав који је изграђен у Србији и земљама српског говорног подручја и који својим садржајима посетиоцима доноси причу о ћирилици и о чувеној Рачанској књижевној и преписивачкој школи.
Програм манифестације Овогодишњи програм обиловао је квалитетним садржајима почев од предавања универзитетских професора др Мила Ломпара и др Виктора Савића, преко занимљиве изложбе калиграфије уметника Милорада Новаковића, конкурса „Чувари ћирилице”, дебате „Ћирилица/latinica”, такмичења беба у пузању „За бебу више, за слово ближе“, квалитетног музичког програма и представе „Бедеми ћирилице“ до Каравана културе говора са глумцима Миланом Босиљчићем и Марком Миловановићем и стручне трибине Арно Гујона, Слободана Роксандића и проф. др Радована Кнежевића.
По завршетку предавања професору Ломпару је председница општине Бајина Башта Весна Ђурић уручила захвалницу „Ћириличне баштине” за посебно истицањe у заштити и неговању ћирилице и промоцији српског језика и писма.
Добитник овогодишње Ћириличне даровнице је Арно Гујон, хуманиста и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, за велики допринос у очувању српског националног писма, отварања школа на српском језику у иностранству, помоћи школама на Kоссову и Метохији и учешћу у „Kаравану културе говора“.
Ћирилична баштина 2023. Пета по реду Ћирилична баштина одржана је у периоду од 24. до 27. маја 2023. године у организацији Установе „Култура”, уз подршку Туристичке организације „Тара-Дрина” и Канцеларије за младе Бајина Башта, а под покровитељством Општине Бајина Башта.
Из године у годину подижући квалитет програма „Ћирилична баштина“ постигла је то да је овај пут у Бајину Башти довела нека од најзначајнијих имена из области српског језика и књижевности као и врсне књижевне, позоришне и научне посленике. Значајан део програма припремљен је у сарадњи са Матицом српском, а најстарија српска књижевна, културна и научна институција је и добитник „Ћириличне даровнице“, најпрестижније награде коју у Бајиној Башти додељују само једном годишње за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма.
Програм манифестације Манифестација је почела на дан Светих Ћирила и Методија, Светом литургијом у Манастиру Драча, древном центру преписивачке и књижевне школе и чувару српске писмености и ћирилице. После цереномије свечаног отварања, следило је додељивање награда награђеним учесницима на фото-конкурсу „Ћирилица надахњује” и учесницима на изложби ђачких ликовних радова „Ћирилица Баштом шета”. Пажњу присутних у галерији Установе „Култура” привукла је изложба експерименталне калиграфије „Ко још мари за Ћ” посвећена ћирилици, ауторке Софије Рабреновић (Софи Раб) из Чајетине.
У програму манифестације следило је предавање проф. др Часлава Копривице, „жива библиотека”, промоција књиге „Вук Караџић револуционар српског књижевног језика”, аутора Момчила Вуковића Бирчанина, представа „Мој отац Вук Караџић”, сентиментална исповест Вукове кћерке Мине, коју је по свом препознатљивом стилу интерпретирала глумица Љиљана Јакшић.
Велики научни округли сто о ћирилици, уз изузетну помоћ у организацији Матице српске, био је централни догађај читаве манифестације. Овај научни сто је и највећи искорак у односу на претходне манифестације, као један од значајнијих научних скупова везаних за ћирилицу. Учешће су узелели Проф. др Виктор Савић, Проф. др Марина Курешевић, Проф. др Исидора Бјелаковић, Проф. др Вања Станишић, Проф. др Владимир Поломац, Проф. др Лазар Димитријевић, Проф. др Александар Милановић, Градимир Аничић. У оквиру песничког кутка после великог округлог стола представљена је збирка песама „Азбучник” и „Вуковање” српске песникиње из Црне Горе Милице Бакрач.
Последњег дана манифестације, у преподневним сатима, у спортској хали је одржано такмичење беба у пузању „За бебу више, за слово ближе”. У градској галерији у вечерњим часовима одржано је књижевно вече Ивана Негришорца. По завршетку књижевне вечери, Матици српској је уручено најзначајније признање манифестације „Ћирилична баштина”. За изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице, неговању српског језика и писма председнику Матице српске проф. др Драгану Станићу „Ћириличну даровницу” уручила је Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта.
Ћирилична баштина 2024. Шеста Ћирилична баштина, сада већ традиционална манифестација у области културе и туризма посвећена је српском језику и очувању ћирилице, одржана је под слоганом „Бајне разгледнице из престонице ћирилице” трајала је од 22. до 26. маја. У реализацији ове културне, образовне и туристичке манифестације под покровитељством Општине Бајина Башта поред Установе „Култура” и Туристичке организације „Тара-Дрина” Бајина Башта учествовали су и Матица српска, Канцеларија за младе Бајина Башта, Народна библиотека „Милош Требињац” и Национални парк „Тара”.