мини|300px|алт=Добробит животиња|Четворонедељно штене, пронађено поред пута након поплава у Западној Вирџинији, САД, храни се у склоништу Службе за хитно спасавање животиња у Државном парку Твин Фолс.
Добробит животиња је квалитет живота и свеукупно благостање животиња. Формални стандарди добробити животиња разликују се зависно од контекста, али о њима углавном расправљају организације за добробит животиња, законодавци и академици. Наука о добробити животиња користи показатеље као што су дуговечност, болест, имуносупресија, понашање, физиологија и репродукција, иако постоји дебата који од њих најбоље осликава добробит животиња.
Поштовање добробити животиња често почива на уверењу да су нељудске животиње осећајне и да треба узети у обзир њихово благостање или патњу, посебно када су под људском бригом. Те бриге обухватају начин на који се животиње кољу ради хране, како се користе у научним истраживањима, како се држе (као љубимци, у зоолошким вртовима, на фармама, у циркусима итд.) и како људске активности утичу на добробит и опстанак дивљих врста.
Постоје два облика критике концепта добробити животиња, који долазе са дијаметрално супротних позиција. Једно становиште, које су кроз историју заступали поједини мислиоци, сматра да људи немају никакве дужности према животињама. Друго полази од права животиња и тврди да животиње не треба посматрати као објекте те да је свака употреба животиња од стране људи неприхватљива. Сходно томе, неки заговорници права животиња истичу да се перцепција боље добробити користи као изговор за наставак експлоатације животиња. Неки ауторитети стога третирају добробит животиња и права животиња као две супротстављене позиције. Други пак виде побољшања у добробити животиња као инкременталне кораке ка правима животиња.
Преовлађујуће мишљење савремених неуронаучника, упркос филозофским проблемима са дефинисањем свести чак и код људи, јесте да свест постоји и код нељудских животиња; међутим, неки и даље тврде да је свест филозофско питање које се можда никада неће научно разрешити. Нова студија осмислила је јединствен начин да раздвоји свесну од несвесне перцепције код животиња. Истраживачи су осмислили експерименте који предвиђају супротне исходе у понашању на свесно и несвесно перципиране стимулусе. Понашање мајмуна показало је управо те супротне обрасце, баш као и свесни и несвесни људи тестирани у студији.
Историја, принципи и пракса Закони о заштити животиња доношени су још у 1. миленијуму пре нове ере у Индији. Неколико индијских краљева изградило је болнице за животиње, а цар Ашока (304–232. п. н. е.) издао је наредбе против лова и клања животиња, у складу са , доктрином ненасиља. . Институционализација ране бриге о добробити животиња на Индијском потконтиненту била је дубоко обликована џаинизмом, који је ненасиље уздигао до врховног етичког принципа. Вођене веровањем да сва жива бића поседују душу и способност да пате, древне џаинистичке заједнице успоставиле су прву широку мрежу склоништа за животиње и добротворних болница на свету, познатих као . Финансиране првенствено од стране богатих џаинистичких трговачких еснафа, ове институције биле су посвећене збрињавању, храњењу и лечењу болесних, старих и спасених животиња, посебно говеда и птица, уместо да их еутаназирају. Овај високо организовани џаинистички добротворни оквир дубоко је утицао на шири културни и законодавни приступ етици животиња током ране индијске историје.
У 13. веку н.е., Џингис-кан штитио је дивље животиње у Монголији током сезоне парења (од марта до октобра).
Рано законодавство у западном свету у корист животиња укључује „Акт против орања за реп и чупања вуне са живих оваца” Ирског парламента (Томас Вентворт) из 1635. и „О грубим створењима” слободе 92 и 93 Колоније Масачусетс (Натанијел Вард) у „Масачусетском телу слобода” из 1641. године. У Едо периоду Јапана, Токугава Цунајоши (1646 - 1709) увео је неколико закона који се односе на добробит животиња, посебно према псима, због чега је добио надимак „пасји шогун”.
Године 1776, енглески свештеник Хамфри Примат написао је A Dissertation on the Duty of Mercy and Sin of Cruelty to Brute Animals („Дисертација о дужности милосрђа и греху окрутности према животињама”), једну од првих књига објављених у прилог добробити животиња.. Transatlantic Arts. . Марк Бекоф је рекао да је „Примат у великој мери заслужан за скретање пажње шире јавности на добробит животиња.”
Од 1822. године, када је ирски посланик Ричард Мартин прогурао „Закон о окрутном поступању према стоци 1822.” кроз Парламент пружајући заштиту од окрутности за говеда, коње и овце, покрет за добробит животиња активан је у Енглеској. Мартин је био међу оснивачима прве организације за добробит животиња на свету, Друштва за спречавање окрутности према животињама (SPCA), 1824. године. Године 1840, краљица Викторија дала је друштву свој благослов, и оно је постало RSPCA. Друштво је користило донације чланова да запосли растућу мрежу инспектора, чији је посао био да идентификују злостављаче, прикупе доказе и пријаве их властима.
Године 1837, немачки свештеник Алберт Кнап основао је прво немачко друштво за добробит животиња.
Један од првих националних закона за заштиту животиња био је британски Закон о окрутности према животињама 1835. који је пратио Закон о заштити животиња 1911. У САД је прошло много година док није донет национални закон за заштиту животиња — Закон о добробити животиња из 1966. — иако је постојао одређени број држава које су донеле законе против окрутности између 1828. и 1898. У Индији су животиње заштићене „Законом о спречавању окрутности према животињама из 1960.”.
Значајан напредак у добробити животиња остварен је тек у касном 20. веку. Године 1965, британска влада наручила је истрагу — коју је водио професор Роџер Брамбел — о добробити интензивно гајених животиња, делимично као одговор на забринутост изнету у књизи Рут Харисон Animal Machines („Животињске машине”) из 1964. На основу Брамбеловог извештаја, британска влада основала је Саветодавни комитет за добробит фармских животиња 1967, који је 1979. постао Савет за добробит фармских животиња. Прве смернице комитета препоручивале су да животиње морају имати слободу да „устану, легну, окрену се, очисте се и протегну удове”. Смернице су касније разрађене и постале познате као Пет слобода.
У Великој Британији, Закон о добробити животиња 2006. (c. 45) објединио је многе различите облике законодавства о добробити животиња.
Бројне организације за добробит животиња воде кампању за доношење Универзалне декларације о добробити животиња (UDAW) при Уједињеним нацијама. У принципу, Универзална декларација би позвала Уједињене нације да признају животиње као осећајна бића, способна да искусе бол и патњу, и да признају да је добробит животиња важно питање у оквиру друштвеног развоја нација широм света. Кампању за доношење UDAW координира Светска заштита животиња, са основном радном групом коју чине Саосећање у светском пољопривреди, RSPCA и Хумано друштво Интернешенел (међународни огранак HSUS-а). Саосећање у светском пољопривреди Светска заштита животиња
Глобални извештај УН о одрживом развоју из 2019. идентификовао је добробит животиња као једно од неколико кључних питања која недостају у Агенди за одрживи развој до 2030.
Наука о добробити животиња
Наука о добробити животиња је поље у настајању које настоји да одговори на питања која проистичу из држања и коришћења животиња, попут тога да ли су кокошке фрустриране када су затворене у кавезе, да ли се психолошко благостање животиња у лабораторијама може одржати и да ли су животиње у зоолошким вртовима под стресом због транспорта потребног за међународну конзервацију.
Питања добробити животиња Тестирање на животињама Напуштени љубимци Бамби ефекат Обогаћивање понашања Крвни спорт Окрутност према животињама Дивља мачка Лов Пренасељеност кућних љубимаца Преглед дискреционих инвазивних процедура на животињама Криволов Фарме штенаца Лов на китове Хипертип
Фармске животиње
Главна брига за добробит фармских животиња је фабрички узгој где се велики број животиња узгаја у затвореном при високој густини насељености. Проблеми укључују ограничене могућности за природно понашање, на пример у батеријским кавезима, телећим и гестацијским боксовима, што уместо тога доводи до абнормалних понашања попут грицкања репова, канибализма и чупања перја, као и рутинских инвазивних захвата као што су краћење кљунова, кастрација и зарезивање ушију. Екстензивнији начини узгоја, нпр. слободни узгој, такође могу изазвати забринутост за добробит, као што су мулесинг оваца и напади грабљивица на стоку. Биосигурност је такође ризик код слободног узгоја, јер омогућава већи контакт између стоке и популација дивљих животиња, које могу преносити зоонозе.
Фармске животиње се вештачки селекционишу ради производних параметара што понекад нарушава њихову добробит. На пример, бројлерски пилићи се узгајају да буду веома крупни како би дали највећу количину меса по јединки. Бројлери селекционисани за брз раст имају високу учесталост деформитета ногу јер велики грудни мишићи изазивају изобличења ногу и карлице у развоју, а птице не могу да издрже сопствену повећану тежину. Као последица тога, често постају хроме или пате од прелома ногу. Повећана телесна тежина такође оптерећује њихова срца и плућа, па се често развија асцитес. Само у Великој Британији, до 20 милиона бројлера сваке године угине од стреса при хватању и транспорту пре него што стигну у кланицу. Овај стрес се може мерити повишеним бројем откуцаја срца и нивоом кортизола, али се такође манифестује у понашању или физичким променама. У ситуацијама када су угрожени, сами или онемогућени у интеракцији са другима, овакви резултати су уобичајени. Кршење добробити животиња чешће је уочено код интензивно гајених врста – редом пилића, свиња и говеда – и у том погледу су спроведене студије и донети закони. Међутим, добробит животиња код полуинтензивних врста као што су овце и козе данас се све више преиспитује и добија на значају.
Друга брига за добробит фармских животиња јесте начин клања, посебно ритуално клање. Иако само убијање животиње не мора нужно укључивати патњу, у очима јавности оно смањује њену добробит. То доводи до даље забринутости због прераног клања, као што је уништавање пилића у индустрији кокошака носиља, где се мужјаци кољу одмах након излегања јер су сувишни; ова пракса постоји и у другим гранама, попут производње козјег и крављег млека, изазивајући исте дилеме.
Извештај Института за добробит животиња из 2023. открио је да тврдње о добробити животиња које износе компаније за продају меса и живинских производа нису адекватно поткрепљене у око 85% анализираних случајева.
Китови
Заробљени китови држе се ради приказивања, истраживања и поморских операција. Да би се побољшала њихова добробит, људи их хране рибом која је мртва али без болести, штите их од грабљивица и повреда, прате њихово здравље и обезбеђују активности за обогаћивање понашања. Неки се држе у лагунама са природним дном и вегетацијом на обалама. Већина борави у бетонским базенима који се лако чисте, али одбијају њихове природне звукове назад ка њима. Не могу да формирају сопствене друштвене групе, а сродни китови се обично раздвајају ради приказивања и размножавања. Војни делфини ангажовани у поморским операцијама слободно пливају током задатака и обуке, а иначе се враћају у ограђене просторе. Заробљени китови су обучени да сами приђу ради вађења крви, здравствених прегледа и неинвазивног узимања узорака даха изнад отвора за дисање. Особље касније може да прати да ли су се код животиња појавили знаци инфекције након захвата.