мини|Радич Поступовић на ктиторској композицији у манастиру Враћевшница Радич Поступовић је био српски властелин из прве половине -{XV}- века. Прво је носио титулу челника за владавине деспота Стефана Лазаревића (кнез 1389 — 1402, деспот 1402-1427) који му је 1405. године издао две повеље на Расини и са којим је учествовао у победи над султаном Мусом 1413. године. Потом је током владавине деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456) носио титулу велики челник.
Живот Био је непознатог порекла, жена му се наводно звала Ана, а син Мисаило. Његова баштина везује се за руднике у Новом Брду и Руднику и са градом Козником.
Прву своју задужбину, Цркву Светог Ђорђа у манастиру Враћевшница код Горњег Милановца, Радич Поступовић подигао је 1428/29.године. Црква је ана 1431.
Пре 1429/1430. подигао је цркву посвећену Благовештењу Пресвете Богородице на реци Грабовничици за коју није поуздано утврђено где се налазила. У стручној литератури као могуће локације наводе се рудничка област или околина Александровца. Радич Поступовић највероватније је био ктитор манастира Јешевац, који је од манастира Враћевшница удаљен непуних 8 километара.
По предању, Приписује му се и црква посвећена Светом Арханђелу Гаврилу у Борчу код Кнића, мада најстарији сачувани натпис датира из 1553. године.
Између 1435. и 1436. Радич је отишао у манастир Кастамонит на Светој гори, чији је био други ктитор, и тамо се замонашио, добивши име Роман. Био је жив 1441. године када је „молио кадију човек који је 1413. заповедао војском деспота Стефана и сатро неукротивог султана МусуМомчило Спремић, „Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба”, друго издање, Београд, Бања Лука, 1999..
Вероватно је крај живота провео у својој светогорској задужбини, било у самом манастиру, било на неком од његових имања, где је и сахрањен. Томе би у прилог ишла чињеница да је напуштајући Србију, у своју задужбину на Атосу донео своје баштинске и даровне повеље које су пронађене у Кастамониту.Вера С. Тошић, Велики челник Радич, Зборник Матице српске за историју 13, Нови Сад 1976, Elizabeth A. Zachariadou, The Worrisome Wealth of the Čelnik Radić, in: Studies in Ottoman History in Honor of Professor V. L. Melange, Istanbul 2011, Највероватније је умро пре 1456. године, када су деспот Ђурађ и његов син Лазар (1456-1458) Радичеву задужбину, цркву Светог Ђорђа у Враћевшници поклонили митрополиту Венедикту.
Предање Према народној традицији, његов отац је био војвода Милутин, који је погинуо у Косовском боју, а презивао се Поступовић. Према Стојану Новаковићу, Радич је познат у народним песмама и као Раде Облачић или Облак Радосав, па чак и као Рајко од Расине.
Види још Град Рајка од Расине Манастир Враћевшница
Референце
Литература
Вера С. Тошић, Велики челник Радич, Зборник Матице српске за историју 13, Нови Сад 1976. Стојан Новаковић, „Велики Челник Радић или Облачић Раде 1413-1435“, „Историја и традиција“, приредио Сима Ћирковић, Београд 1982. Момчило Спремић, „Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба“, друго издање, Београд, Бања Лука, 1999. Elizabeth A. Zachariadou, The Worrisome Wealth of the Čelnik Radić, in: Studies in Ottoman History in Honor of Professor V. L. Melange, Istanbul 2011, 383-397.
Спољашње везе „Црква у Борчу“ (-{www.knic.rs}-) Манастир Враћевшница — „Дом безимених монахиња“
Категорија:Личности Српске деспотовине Категорија:Српско средњовековно племство Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Историјске личности српских епских песама Категорија:Историја Срба у средњем веку