Форум за нови плес (2002—2016) био је пројекат остварен и подржан од стране и под окриљем Српског народног позоришта у Новом Саду, који је плесачима омогућавао простор истраживања и рада на савременом плесном и позоришном стваралаштву.мини|Балерине, Форум за нови плес, Српско народно позориште, Нови Сад, сезона 2014/15, редитељ Милена Богавац. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.|алт=|450x450п

О Форуму Иницијатори и оснивачи овог пројекта су били: Оливера Ковачевић Црњански, Ендру Питер Гринвуд (Andrew Peter Greenwood), Јасна Ковачевић, Ивана Инђин и Бранко Поповић.

Пројекат се састојао од: едукативних радионица, а у директној вези са њима Вечери савременог плеса и Представа — које су, између осталог, често биле и учеснице светских фестивала новог плеса.

Учесници Форума су већински били играчи СНП-а, али у појединим пројектима су све више, како је време одмицало, екипу чинили и перформери, плесачи са независне плесне сцене и професорке савремене игре из новосадске балетске школе.КОВАЧЕВИЋ ЦРЊАНСКИ, Оливера (2018). О Форуму: Поглед на повест — из субјективног угла. У: Александар Милосављевић изд. 2018. Форум за нови плес, монографија. Нови Сад: Удружење балетских уметника Војводине. стр. 11-26

Залет Током прве две сезоне, примат је дат едукацији кроз организовање плесних радионица, а паралелно са њима су организоване и Вечери савременог плеса, које су чиниле представе и кореографске минијатуре настале у продукцији и копродукцији СНП-а и Форума за нови плес: Tango Apocalypso — Иване Инђин (2002); The Bent of Nature — Нандан Кирко (Nhandan Chirco) (2002); минијатура Коју игру играш — Оливере Ковачевић Црњански (2002) и минијатура Реквијем — кореографа Џејмса Амара (James Amar) (2003).

Извођачи су били чланови ансамбла СНП-а, затим, перформери и плесачи алтернативне новосадске сцене. Гостујући аутори, чије су представе игране у оквиру ових вечери, били су са београдске независне плесне сцене (Исидора Станишић, Чарни Ђерић, Далија и Андреј Аћин), из Европе и региона. Ангажовање уметника са независне сцене доприносило је да плесачи стекну увиде у другачије начине рада, мишљења и извођења.

Главни иницијатор и један од оснивача Форума за нови плес, Оливера Ковачевић Црњански, о оваквом приступу развоја игре и самим тим и плесача говори следеће:

Милосављевић (прим. Александар Саша Милосављевић — тадашњи управник СНП-а) и ја смо били свесни да најзначајније промене и помаци у уметности долазе са независне сцене и жестоко смо се борили за развијање тих сарадњи и партнерстава кроз различите програме, пројекте, продукције копродукције и фестивале. Форум и СНП постали су јединствена појава у региону, јер ни у једној другој националној позоришној кући нису постојале, а ни данас не постоје, одговарајући програми — континуирани, едукативни, као и продукције савременог плеса. Форум је изградио групу плесача који су, и у СНП-у и ван њега, спремни не само да раде на новим представама него и да покрећу иницијативе и обогаћују домаћу плесну сцену.

Представе Игра на дубљим когнитивним нивоима, игра као говор освешћеног тела које репродукује изворну бит самог играча кроз нове плесне облике, форме, правце; игра која омогућује да се осећања изразе на много шири и слободнији начин; игра као плод напорног вежбања, рада и упознавања себе кроз нове приступе, изнедрила је нове представе и продубила и приближила различите видове сарадње, па су тако настале и следеће представе: Фрагменти — кореографија и режија: Оливера Ковачевић Црњански и Саша Асентић / Србија, Немачка (2005); Спољашњи и унутрашњи кругови — кореографија: Јенс ван Дал (Jens van Daele) / Белгија, (2005); Језик зидова — концепт и кореографија: Гај Вајзман и Рони Хавер / Израел, Холандија, (2006); Осмех ума (Чини ми се да недостаје једно дрво…) — кореографкиња и редитељка: Галина Борисова / Бугарска, (2007); Шампањац и јагоде (Lifetime warranty gratis) — кореографија: Росана Хрибар и Грегор Луштек / Словенија, (2010) Communitas на испиту — аутори: Ана Вујановић и Саша Асентић / Србија, Немачка (2012); Pop it up — концепт и кореографија: Драгана Булут / Мостар, Београд, Берлин, (2013); Балерине — редитељка и драматуршкиња: Милена Богавац; кореографкиња и асистенткиња режије: Оливера Ковачевић Црњански / Србија, (2014) и Револуција — ОТКАЗАНА! — режија и концепт: Саша Асентић; драматургија и концепт: Ана Вујановић; кореографија: Александар Ашур и Оливера Ковачевић Црњански, (2015).МИЛОСАВЉЕВИЋ, Александар. Форум за нови плес, монографија, Нови Сад: Удружење балетских уметника Војводине, 2018.

Једна од карактеристика ових представа је и жива интеракција са публиком, што је доприносило репризама које су сваки пут биле другачије и нове.

Осим интеракције са публиком, нове форме су се кретале између позоришта, хепенинга, уметности и перформанса, сликарства, предметне и просторне уметности, а уједно и сталног одражавања кроз теоријске текстове, поетске списе и манифесте.

Обрађивао се телесни, афективни и просторни однос актера и гледалаца, те се истраживала могућност суделовања и интеракције, наглашавала се презентност (чињење у реалном) насупрот репрезентацији (мимези фикционалног), чин насупрот исходу.ПЈЕШИВАЦ, Жељка. Уради колико можеш, или нећеш ништа урадити (Студија о представи Фрагменти Форума за нови плес Балета СНП-а), „Позориште”, СНП, фебруар 2006, стр. 42-46

Фестивали и награде Ове представе су биле веома запажене и далеко су стизале, тако да су њихова извођења била честа у смислу разних гостовања и учествовања на разним фестивалима.

Фрагменти и Спољашњи и унутрашњи кругови (премијере: 17. мај 2005, извођени 2004/05. и 2005/06)

У оквиру Schowcase-a, off програма БИТЕФ-а, 2006, изведена је представа Фрагменти за стране посетиоце овог фестивала, као репрезентативни пример смелог истраживачког позоришта које тренутно настаје у Србији. Обе представе су изведене на фестивалима: Млад отворен театар (МОТ), Скопље 2005 и ИНФАНТ, Нови Сад (Повеља за најоригиналније истраживање неког од сегмената позоришног језика) и Ex teatar fest, Панчево; Похвала Српског народног позоришта Форуму за нови плес 2005.

Реч аутора Фрагменти представљају истраживање односа са властитим телом и покушај препознавања онога што би се могло назвати „наше тело” наспрам „туђег тела” (остваривање идентитета, комуникације); и „наше-туђе тело” као производ материјализације друштвених правила које савремено друштво уписује у нас и намеће нам улоге, изглед, одлуке, ставове и тд. Осећај да нам је наше тело „туђе” (страно, далеко) појачало је суштинску /личну/ професионалну потребу да се буде на сцени — Плеше; и жељу да се у складу са скидањем слојева („наших туђих тела”) приближимо властитом телу. Ова потреба нас је водила у раду са оним што смо успели препознати као поруку на билборду, музичкој нумери, лекарском налазу, репертоару матичне позоришне куће и другим материјалима.

Изабрали смо фрагментарни начин представљања (себи и другима) онога до чега смо дошли у раду, без (традиционалне) наративне структуре и логичног редоследа јер се тако (верујемо) отвара могућност за незатворен процес понуде значења и сталног мењања / развијања плеса у односу на оно што својом различитошћу (искуства, разлога, тела) улаже сваки од учесника.

Фрагменти су ставови у покрету — ставови / покрети: патос (не патхос!); диско; килограми; реч; варијација; Дада Џихад; изабрани дани; агонија; вага; број ; почетак и други.

Оливера Ковачевић Црњански

Спољашњи и унутрашњи кругови Након што сам стекао класично балетско образовање и започео каријеру као класични играч, дошао сам у контакт са кореографијом Жинет Лорен (Ginette Laurin) која ми је увела у свет савременог плеса и усмерила ка новим плесним облицима /формама/, правцима, који омогућавају да се осећања изразе на много шири и слободнији начин. Чини ми се да сам доласком у Нови Сад заокружио своју играчку каријеру, јер стварам савремено плесно дело са играчима класичног балетског образовања, и тиме их сада уводим у свет савременог плеса.

Јенс ван Дал

Језик зидова (премијера: 29. април 2006, извођена 2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12)

Истинска атракција представе Језик зидова јесте узбудљив плес у кореографији Гаја Вајзмана, покрет набијен снажним енергетским набојем, жестока игра, али и паметно промишљена, наглашена духовитост појединих сценских решења, ипак лишена помодне исфорсиране ироније.МИЛОСАВЉЕВИЋ, Александар. Дивљи плес са креденцом (Портрет Гаја Вајзмана), „Позориште”, СНП, Нови Сад, април 2006, стр. 19-20 Награде: Награда публике, 40. БИТЕФ, 2006; Награда УБУС-а „Димитрије Парлић” за најбољу плесну представу у Србији, 2006; Похвала Српског народног позоришта Форуму за нови плес 2006; Повеља за најоригиналније истраживање неког од сегмената позоришног језика, ИНФАНТ, Нови Сад, 2006; Награда ансамблу представе за разноликост испољене енергије и суптилну прецизност колективног плесног израза и Похвала за клаустрофобичну потентност ормара, Театарфест, Сарајево, 2007. Фестивали и гостовања: Београдско драмско позориште, Београд; Млад отворен театар (МОТ), Скопље, Македонија; ИНФАНТ, Нови Сад; Зволенске позоришне игре у Замку, Зволен, Словачка; Међународни плесни фестивал, Лублин, Пољска; Фестивал невербалног театра и плеса, Светвинченат, Хрватска; Ex teatar fest, Панчево; Театарфест, Сарајево, БИХ; Културни центар Рума; 40. БИТЕФ, Београд; Народно позориште Сомбор; Културна престоница Европе, Сибиу, Румунија; 13. Југословенски позоришни фестивал, Ужице; Гардоњи Геза Синхаз, Егер, Мађарска; Позориште на Теразијама, Београд; Национални театар, Печуј, Мађарска; Хрватско национално казалиште, Осијек, Хрватска; Национални театар, Крајова, Румунија; Драмско казалиште „Гавела”, Загреб, Хрватска.

Реч аутора Језик зидова је представа за 7 играчица и музичара. Представа се бави питањима сестринства и личног ослобађања. Између избледелих тапета, барских столица и столова, играчице нас, уз електро-акустични музику Елада Коена (Elad Cohen), воде на моћно путовање истражујући женски израз у плесу. Крећући се између хаоса очаја и савршеног реда, кроз покушаје да улове и на неки начин фиксирају заразну животну енергију, извођачи далеко премашују властите границе, прелазе границе стеченог стида и могућих друштвених осуда. У представи смо се бавили испитивањем женске динамичности, женом која је слободна, а ипак ограничена, но увек пуна енергије, и кроз одговарајућа стања, приказана плесом, покушали смо да истакнемо запањујуће заразно осећање живота. Желели смо да направимо представу која одузима дах, која је драматична, ентузијастична — и узнемирујућа.

Рони Хавер и Гај Вајзман

Реч асистента кореографа о односу представе према публици и обрнуто Публика која није „плесна” не гледа и не очекује да види оно што зна. То јој даје отвореност за оно што бисмо ми да пренесемо. Много тога зависи и од избора кореографа, Неки би стварно да направе цркву, па да само „елита” може да се просветли. Ми волимо да људи буду оно што јесу и да понесу оно што им се свиђа.

Ева Пушендорф (Eva Puschendorf)БУРИЋ, Игор. Ева Пушендорф (С тела у очи, из очију у душу), „Позориште”, СНП, Нови Сад, мај 2006, стр. 14-15.

Осмех ума (Чини ми се да недостаје једно дрво…) (премијера: 28. септембар 2007, извођена 2007/08)

Реч аутора Осмех ума

Она има дугу косу и блистав тен.

Усне нежне боје, грацилан врат,

дуге ноге, пуну чаробну фигуру.

Стварност је занима

само ако може да изазове

промену њеног исхода.

Ради се о креирању идеја реалистичким

методама.

Желела сам да се концентришем око баналности

видљивог.

Галина Борисова

Шампањац и јагоде (Lifetime warranty gratis) (премијера 25. јун 2010, извођена 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14)Фестивали и гостовања: Народно позориште Кикинда; Позоришни маратон, Сомбор; Битеф театар, Београд; 28. Фестивал Град Театар, Будва, Црна Гора.

Реч аутора