Никита Иљич Толстој (; Вршац, 15. април 1923 - Москва, 27. јун 1996) био је совјетски и руски лингвиста и слависта, фолклориста, универзитетски професор и академик. Доктор филолошких наука (1972), професор (1976), академик Академије наука СССР (од 1987; дописни члан од 1984). Аутор је више стотина радова из историје словенских књижевних језика, словенске дијалектологије, старословенског и црквенословенског језика, етнолингвистике и лексикологије. Оснивач совјетске етнолингвистике и водећа личност московске етнолингвистичке школе. Праунук писца Лава Толстоја.

Биографија Рођен је у Вршцу, у тадашњој Краљевини СХС, 15. априла 1923. године, у породици руских емиграната. Његов отац, Илија Иљич Толстој (1897–1970), био је морнарички официр, а после повратка у Русију ванредни професор Московског државног универзитета и аутор првог у Совјетском Савезу српско-хрватско-руског речника. Деда по оцу био му је гроф Илија Толстој, други син Лава Толстоја.

Основну школу завршио је у Вршцу, Прву руско-српску гимназију завршио је у Београду, о чему је оставио мемоарске записе.Толстой И. В., Светана-Толстая С. В. Пути и судьбы. Из семейной хроники. — М.: Икар; Факултет новинарства МГУ, 2000. Током Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, учествовао је у партизанском покрету у Србији, где су га звали „Никита Рус”. Године 1944. добровољно је ступио у Црвену армију и борио се у Мађарској и Аустрији. У образложењу молбе за добровољно ступање написао је: „Желим да се борим као што се мој прадеда борио код Севастопоља”.

После рата породица се вратила у Совјетски Савез. Толстој је 1945. уписао Филолошки факултет Московског државног универзитета, одсек „бугарски језик и књижевност”. Дипломски рад писао је код академика Виктора Виноградова. Током постдипломских студија предавао је у МГИМО-у (1952–1956). Кандидатску дисертацију „Кратки и дуги облици придева у старословенском језику” одбранио је 1954. године, а докторску „Оглед семантичке анализе словенске географске терминологије” 1972. године.

Радио је у Институту за славистику и балканистику АН СССР, где је од 1977. руководио сектором за етнолингвистику и фолклор; од 1968. предавао је на Московском државном универзитету, а 1976. стекао је звање професора. Био је заменик главног уредника часописа „Совјетска славистика” (1965–1987), главни уредник „Питања лингвистике” (1994–1996) и обновљеног часописа „Жива старина” (1994–1996). Председавао је Совјетским, а потом Руским комитетом слависта (1986–1996). Биран је за иностраног члана бројних словенских академија, укључујући Српску академију наука и уметности.

Преминуо је 27. јуна 1996. у Москви. Сахрањен је на породичном гробљу Толстојих у селу Кочаки, поред Јасне Пољане. Споменик му је откривен у родном Вршцу априла 2023. године, поводом стогодишњице рођења.

Научна делатност Толстојев научни рад обухвата историју словенских књижевних језика, словенску дијалектологију, етнолингвистику, фолклор и традиционалну културу. Проучавао је српски, руски, македонски, словеначки, лужичкосрпски, белоруски, бугарски и друге словенске језике.

Развио је концепт „словенске језичке ситуације” и хијерархијску „пирамиду жанрова”, која повезује избор језика са врстом текста – од црквенословенског на врху до народног говора у основи. Предложио је термин древнословенски језик као заједнички назив за старословенски и црквенословенски књижевни језик свих Словена.

Толстој је утемељивач совјетске етнолингвистике. Залагао се да се језик не може проучавати одвојено од духовне културе народа; показивао је структурну сличност између језика и традиционалне културе, сматрајући обреде, веровања, фолклор и предмете свакодневног живота својеврсним „текстовима” који се могу читати лингвистичким методама. Уочио је да се границе распростирања појединих речи (изоглосе) често подударају с распростирањем етнографских појава (нпр. типова свадбених обреда).

Током педесетих година 20. века истраживао је бугарске говоре у Бесарабији, Приазовљу и Бугарској. Од 1962. до 1986. руководио је дијалектолошким и етнолингвистичким експедицијама у Полесју, које су постале темељ његових каснијих радова о словенској народној култури и језику. Развио је систем прикупљања дијалекатске грађе, веровања, обреда и магијских пракси унутар једног локалитета, што је омогућило бележење архаичних слојева културе пре него што су нестали.

Покренуо је и уређивао енциклопедијски речник „Словенске старине” („Славянские древности”), објављен у пет томова од 1995. до 2012. године, који се сматра једним од кључних приручника о традиционалној словенској култури.

Породица Супруга Светлана Михајловна Толстаја (рођ. Шур; рођ. 1938) — академик РАН, етнограф и филолог-слависта. Ћерке: Марфа (рођ. 1965) — лингвиста, сарадник Института за славистику РАН; Ана (рођ. 1971) — телевизијска и радијска водитељка, позната као Фјокла Толстаја.

Награде и признања Демидовска награда (1994) Орден Отаџбинског рата II степена Медаља „За победу над Немачком у Великом отаџбинском рату 1941–1945.” Медаља „За заузеће Беча” Медаља „За заузеће Будимпеште” Јубиларне медаље поводом 20, 30, 40 и 50 година победе Медаља А. С. Пушкина (1994, Међународна асоцијација наставника руског језика и књижевности)

Одабрани радови Славянская географическая терминология: Семасиологические этюды (1969; 2. изд. 2006) — „Словенска географска терминологија: семазиолошке студије” История и структура славянских литературных языков (1988) — „Историја и структура словенских књижевних језика” Язык и народная культура: Очерки по славянской мифологии и этнолингвистике (1995) — „Језик и народна култура: огледи из словенске митологије и етнолингвистике” Избранные труды. Т. 1–3 (1998–1999) — „Изабрана дела”

Референце

Литература

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Мање знани Толстој из Србије („Политика”, 26. мај 2020) Свечана академија „Стогодишњица рођења академика Никите I. Толстоја” (САНУ, 11. април 2023) Ко је Никита Толстој којем се данас открива споменик у Вршцу („Вечерње новости”, 14. април 2023) Никита Толстој је Србију сматрао својом домовином („Политика”, 13. април 2023) Списак радова о Н. И. Толстоју

Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Истраживачи словенског паганизма Категорија:Совјетски партизани Категорија:Југословенски партизани Категорија:Руски етнографи Категорија:Руски лингвисти Категорија:Вршчани Категорија:Руси у Србији Категорија:Инострани чланови САНУ Категорија:Слависти