Младен Лесковац (Стари Сивац, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.
Биографија Гимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности. Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41). У сомборској Гимназији је предавао француски, немачки и српски језик, као и филозофију, а имао је и задужење школског библиотекара.
Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске. За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године. За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.
Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.
Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд. Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом. Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.
Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.
Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”). Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду.
Младен Лесковац преминуо је у 25. децембра 1990. године у Новом Саду, неколико дана пред свој 87. рођендан.
Награда „Младен Лесковац” Постоји и Награда „Младен Лесковац”, која се додељује за целокупно дело из области историје књижевности. Награда се додељује сваке три године, од стране Матице српске. Награда је установљена 1992. године.
Награде и признања Награда владе НР Србије (1949) Награда Савеза књижевника Југославије (1954) Октобарска награда Новог Сада (1961) Седмојулска награда Србије (1976) Награда Вукове задужбине (1990) Ордена рада са црвеном заставом (1965)
Референце
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1904. Категорија:Умрли 1990. Категорија:Куљани Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски историчари књижевности Категорија:Српски преводиоци Категорија:Академици САНУ Категорија:Чланови Матице српске Категорија:Библиотека Матице српске Категорија:Председници Матице српске Категорија:Добитници Октобарске награде Новог Сада Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Носиоци Ордена рада