Секреторна ткива су врста сложених трајних биљних ткива са способношћу стварања секрета. Секрети су производи метаболизма који се могу сакупљати у биљном телу или излучивати ван њега.
Типови секреције и секреторних ткива
Разликују се два типа секреције: интрацелуларна секреција при којој секрет бива излучен из протопласта и накупља се или у уљној кесици (екстраплазматска кесица) или у вакуоли; екстрацелуларна секреција при којој се секрети излучују из ћелије у спољашњу средину.
Ако се секрети сакупљају и остају било у ћелији било у посебним просторима (интерцелуларима), цевима или каналима, као што су нпр. млечне цеви, код фамилије млечика (-{Euphorbiaceae}-) и смолни канали (код четинара), онда се ради о ендогеним секреторним ткивима.
Излучивање секрета кроз ћелијски зид ван биљног тела, одређује егзогена секреторна ткива и ћелије, остварује се помоћу жлезданих ћелија које граде посебне структуре: жлездане длаке нектарије, хидатоде и др.
Нектарије су жлезде које излучују сладак сок (нектар), који има важну улогу у опрашивању цветова. Вода се излучује из биљке помоћу хидатода. Излучивање воде у капима назива се гутација (биљна роса).
Литература
Визуелни речник ботанике, ННК Интернационал, Београд, 2001. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989. Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
Спољашње везе BioNet škola
Категорија:Биљна ткива