Specijalne mere tajnog prikupljanja podataka u Republici Srbiji označavaju sve one načine prikupljanja podataka koji omogućavaju da se bez znanja osoba, grupa i/ili organizacija koji su predmet istrage prikupljaju podaci o njima. Specijalne mere tajnog prikupljanja podataka u stvari predstavljaju specijalna ovlašćenja bezbednosnih organa i organa krivičnog gonjenja kojima se izuzetno, na određeno vreme i bez znanja građana, a na osnovu odluke suda i pod uslovima propisanim zakonom, odstupa od pojedinih ustavom zajemčenih individualnih prava.Bogoljub Milosavljević. Pravni okvir i praksa primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka u Republici Srbiji. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2015. str. 16.

U pravnom sistemu Srbije koriste se različiti izrazi za specijalne mere, poput na primer – posebne dokazne radnje, mere ciljane potrage, posebne mere i postupci kojima se odstupa od nepovredivosti tajnosti pisama, a u stručnoj literaturi zastupljeni su i izrazi: posebne istražne metode, tehnike i sredstva, mere tajnog nadzora.

Postoje dve glavne svrhe radi kojih državni organi tajno prikupljaju podatke. Prva je zaštita nacionalne bezbednosti, odnosno predupređivanje rizika i pretnji po bezbednost građana, društva i državnih institucija, kao i najvažnijih ekonomskih i drugih vitalnih interesa društva i države. Druga svrha je procesuiranje raznovrsnih krivičnih dela (uglavnom težih) pred sudovima.

Vrste specijalnih mera

Primenom specijalnih mera tajnog prikupljanja se odstupa od pojedinih Ustavom zajemčenih ljudskih prava. Postoje mere koje predstavljaju manji stepen zadiranja u ljudska prava, ali i one kojima se značajnije ograničavaju ljudska prava.

Mere čijim se korišćenjem manje ili neznatno zadire u ljudska prava i slobode

Ovu grupu mera čine tradicionalne operativne mere, kao što su razgovori sa licima, infiltracija u grupe i organizacije, pribavljanje dokumentacije, uvid u javne evidencije i druge zbirke podataka javnih vlasti. Sa širenjem svih vidova komunikacija, došlo je i do porasta značaja javnih izvora prikupljanja podataka, pa bezbednosno-obaveštajne službe i policija prikupljaju i analiziraju podatke i iz medija, sa televizije i preko interneta. U ove mere spadaju i tajni pregled prostora, stvari i predmeta, tajna saradnja i tajno nadziranje i osmatranje.P. Petrović, S. Đorđević, K. Đokić, J. Pejić. Posebne mere tajnog prikupljanja podataka:vodič za nadzor. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2015. Str. 11

Mere čijom se upotrebom značajno ograničavaju ljudska prava

Ovim merama se zadire u neka osnovna građanska prava, a to su nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, kao i podaci o ličnosti.Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, čl. 41-42 Ove mere su pobrojane u Zakoniku o krivičnom postupku kao posebne dokazne radnje, u koje spadaju: tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje, zaključivanje simulovanih poslova, računarsko pretraživanje podataka, korišćenje kontrolisane isporuke i prikrivenog islednika. Pojedine mere predviđene su i u matičnim zakonima službi bezbednosti.

Tajni nadzor komunikacije obuhvata nadzor komunikacije koja se obavlja telefonom ili drugim tehničkim sredstvima, nadzor elektronske i obične pošte i zaplenu pisama i drugih pošiljki, kao i pribavljanje listinga telefonskih razgovora.Zakonik o krivičnom postupku, čl. 166-170 Osim presretanja komunikacije, odnosno prisluškivanja, nadzor se u nekim slučajevima svodi na pristup zadržanim podacima o elektronskoj komunikaciji – između koga se komunikacija vodila, kada i koliko dugo, sa koje lokacije i kog uređaja, ali bez uvida u njen sadržaj.

Tajno praćenje i snimanje primenjuje se radi otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu; i utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari. Tajno praćenje i snimanje uključuju korišćenje tehničkih sredstava za fotodokumentovanje i snimanje razgovora, odnosno komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen, kao i postavljanje tehničkih sredstava za snimanje u prevoznim sredstvima i prostorijama.Zakonik o krivičnom postupku, čl. 171-173 Ova mera se razlikuje od tajnog nadziranja i osmatranja, koja se takođe sprovodi na javnim mestima, ali se time ne zadire u pravo na privatnost bilo kog lica.Zakon o policiji, čl. 50 i čl. 52

Simulovani poslovi odnose se na simulovanu kupovinu, prodaju ili pružanje poslovnih usluga, kao i na simulovano davanje i primanje mita.Zakonik o krivičnom postupku, čl. 174-177 Simulovanom radnjom ovlašćeno lice nadležnog organa koji sprovodi ovu meru, ostvaruje formalna obeležja krivičnog dela (npr. kupuje drogu), ali pošto nije reč o stvarnom, nego o simulovanom učestvovanju, isključuje se protivpravnost ovog dela.Goran Ilić, Marina Matić Bošković. Posebne mere tajnog prikupljanja podataka u krivičnom postupku: pogled iz pravosuđa. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2015. Str. 12

Računarsko pretraživanje podataka obuhvata kompjutersko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka sadržanih u evidencijama koje vode različiti organi i ustanove, te njihovo upoređivanje s podacima koji se već nalaze u bazama podataka nadležnog organa, a odnose se na vrstu krivičnog dela, karakteristike njegovog izvršenja ili na određena osumnjičena lica. To mogu biti podaci o prelasku granice, osiguranju života i imovine, prihodima, plaćenom porezu, kretanju novca na bankovnim računima, dozvolama za držanje oružja, obavljanju službe u posebnim vojnim i policijskim jedinicama, dobijenim dozvolama za upravljanje prevoznim sredstvima i slični podaci.Dušan Ignjatović. Mere presretanja komunikacije i zadržavanja podataka iz perspektive Strazbura i propisa i prakse u Republici Srbiji. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2015.

Kontrolisana isporuka je mera kojom se dozvoljava da, uz znanje i pod nadzorom nadležnih organa, nezakonite ili sumnjive pošiljke budu isporučene u okviru teritorije Republike Srbije, kao i da uđu, pređu ili izađu sa teritorije Republike Srbije.Zakonik o krivičnom postupku, čl. 181 Ova specijalna mera je nezamenljiva kad je reč o otkrivanju ilegalnog transporta opojnih droga, ali je veoma pogodna i za otkrivanje krijumčarenja svih drugih roba. Pravi se razlika između nezakonite i sumnjive pošiljke. Nezakonita pošiljka sadrži stvari čiji je promet zabranjen (npr. drogu) ili se nalaze pod posebnim režimom (npr. oružje). Sumnjiva pošiljka je ona za koju postoje osnovi sumnje da se nezakonita isporuka skriva i prikazuje kao zakonita.

Angažovanje prikrivenog islednika je mera koja se primenjuje za otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela organizovanog kriminala tako što se posebno obučeni službenik nadležnog organa, sa lažnim identitetom i ispravama, ubacuje u kriminalnu organizaciju radi otkrivanja njenih vođa, članova i kriminalne delatnosti kojom se organizacija bavi.Zakonik o krivičnom postupku, čl. 183-187 Licu koje je u ulozi prikrivenog islednika mogu se izdati lične isprave sa izmenjenim podacima i mogu se izmeniti podaci o njemu u bazama podataka radi zaštite njegovog identiteta. On ne sme da podstrekava druga lica na izvršenje krivičnih dela (tj. naći se u ulozi tzv. agenta-provokatora).Goran Ilić, Marina Matić Bošković. Posebne mere tajnog prikupljanja podataka u krivičnom postupku: pogled iz pravosuđa. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2015.

Akteri koji primenjuju specijalne mere

Nadležni organi koji primenjuju specijalne mere tajnog prikupljanja podataka jesu Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) i policija. Pojedine specijalne mere primenjuju i Vojnoobaveštajna agencija (VOA) i Uprava za sprečavanje pranja novca, koja deluje u sastavu Ministarstva finansija.

Primena specijalnih mera predviđena je u Zakoniku o krivičnom postupku, kao i matičnim zakonima nadležnih organa. U svrhu procesuiranja težih krivičnih dela specijalne mere primenjuju policija, BIA i VBA, s tim da je nadležnost VBA ograničena na pripadnike Vojske Srbije i zaposlene u Ministarstvu odbrane. Policija ih, takođe, primenjuje i kao mere ciljane potrage za licima koja su osumnjičena za teža krivična dela radi njihovog hapšenja i sprovođenja nadležnim organima, ali prikupljene podatke ne sme koristiti kao dokaze u krivičnom postupku.Zakon o policiji, čl. 60 Nekoliko organizacionih celina srpske policije mogu tajno da istražuju: Uprava kriminalističke policije, Sektor unutrašnje kontrole policije i Odeljenje za poslove bezbednosti u Kabinetu ministra unutrašnjih poslova. U svrhu zaštite nacionalne bezbednosti specijalne mere primenjuju samo službe bezbednosti BIA i VBA.

Postupak primene specijalnih mera

U krivičnom postupku primenu posebnih dokaznih radnji predlaže javni tužilac, a odobrava sudija za prethodni postupak. Njihova primena traje najviše 3 meseca, ali može jednom da se produži, s tim da za najteža krivična dela može ukupno da traje do 12 meseci.

Primenu mera ciljane potrage, kojima policija namerava da uhapsi osumnjičeno lice, predlaže direktor policije, a odobrava predsednik Vrhovnog kasacionog suda. U ovom slučaju, primena mere traje maksimalno 6 meseci, ali može jedanput da se produži na isti period.

Kada je reč o specijalnim merama koje službe bezbednosti primenjuju radi zaštite nacionalne bezbednosti, mere kojima se neznatno ograničavaju ljudska prava odobravaju direktori VBA i VOA, dok mere kojima se bitno zadire u privatnost odobravaju nadležni sudovi na predlog direktora službi.

Po odobrenju direktora BIA, ova služba primenjuje posebne mere poput tajnog pregleda prostora, stvari i predmeta, tajne saradnje i tajnog nadziranja i osmatranja. Sa druge strane, kada se radi o merama poput tajnog nadzora i snimanja komunikacije, računarskog pretraživanja podataka, kao i tajnog nadzora i snimanja mesta, prostorija i predmeta, neophodno je odobrenje Predsednika Višeg suda u Beogradu. Predlog za odobrenje podnosi direktor BIA.Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, čl. 15 BIA primenjuje ove mere najduže 3 meseca, ali se primena može produžiti još tri puta na isti period, ukupno 12 meseci.

Slično važi i za VBA, gde o pojedinim postupcima i merama odlučuje isključivo direktor VBA, kao što su operativni prodor u organizacije, grupe i institucije, tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta, tajni uvid u evidencije podataka. Pristup zadržanim podacima o elektronskoj komunikaciji odobrava Viši sud u sedištu Apelacionog suda na čijoj teritoriji će mera biti primenjena, dok je za tajno snimanje razgovora, tajni nadzor sadržine pisama i tajni nadzor i snimanje unutrašnjosti objekata nadležan Vrhovni kasacioni sud. Predloge za odobrenje primene specijalnih mera podnosi direktor VBAZakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, čl. 12-14, a primena traje najviše 6 meseci, uz mogućnost obnavljanja ovog perioda jedanput.

Ostali akteri koji tajno prikupljaju podatke

Vojnoobaveštajna agencija (VOA) ima pravo da primenjuje posebne mere poput tajne saradnje sa fizičkim i pravnim licima radi prikupljanja podataka, tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta, operativni prodor u organizacije, institucije i grupe, preduzimanje mera na prikrivanju identiteta i svojine i slično. Sve te radnje obavlja po nalogu direktora VOA u cilju zaštite Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije.Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, čl. 27