Вивијен Ли (; Дарџилинг, 5. новембар 1913 — Лондон, 8. јули 1967) је била енглеска позоришна и филмска глумица, која је радила средином прошлог века. Током тридесетогодишње каријере глумила је велики број Шекспирових јунакиња, попут Офелије, Јулије, Клеопатре и леди Магбет. Поред свог супруга, Лоренса Оливијеа, наступала је у позориштима широм света. Њени познати филмови су Пожар над Енглеском, Леди Хамилтон и Цезар и Клеопатра, док је за улоге у филмовима Прохујало са вихором и Трамвај звани жеља награђена Оскаром за најбољу главну глумицу.
Вивијен је мислила да њене глумачке способности нису довољно цењене, и да улоге добија због своје лепоте. Поред тога, веома рано је почела да пати од маничне депресије, због чега је стекла репутацију глумице тешке за сарадњу. Све то, као и буран љубавни живот, утицало је на честе прекиде и периоде неактивности у њеној каријери. Умрла је у педесетчетвртој години, глумећи у само деветнаест филмова.
Детињство Вивијан Мери Хартли је рођена у Дарџилингу (Западни Бенгал), у Британској Индији, у породици Ернеста Хартлија, британског официра у индијској коњици и Гертруде Робинсон. Њих двоје су се венчали у Лондону 1912. године, а пет година касније Ернест Харти је премештен у Бангалор, док су Гертруде и Вивијан остали у Утакаманду. Вивијан Харти се први пут појавила у позоришту са три године, рецитујући песму у мајчиној глумачкој аматерској групи. Гертруде Хартли је покушавала да својој кћери усади љубав према књижевности па јој је веома рано читала дела Ханса Кристијана Андерсена, Луиса Керола и Радјарда Киплинга, као и приче из грчке митологије. Као једино дете, Вивијан Хартли је послата 1920. године у манастир у Рохамптон у Енглеској, где се спријатељила са младом Морин О’Саливан, која је ускоро постала глумица.
Образовање је завршила у Европи, вративши се родитељима 1931. године. Открила је родитељима да као и Морин, и она жели да постане велика глумица. Обоје су је подржали у тој намери, а отац јој је помогао да се упише на Краљевску академију драмских уметности у Лондону. Крајем 1931. године, заљубила се у Херберта Лија Холмана, тринаест година старијег адвоката, а венчали су се 20. децембра 1932. године, када је Вивијан напустила студије. У октобру следеће године родила је кћерку Сузан. Вивијан се упркос новој улози мајке осећала скучено и незадовољно код куће, јер је заборавила свој давнашњи сан. Схвативши то, пријатељи су је предложили за мању улогу у филму -{Things Are Looking Up}-. То је био њен филмски деби, након чега је ангажовала менаџера, Џона Глидона. Он је мислио да име Вивијан Холмс није прикладно за глумицу, а након што је одбио њен предлог, (Ејприл Морн), променио га је у Вивијен Ли.
Каријера Прве улоге Глидон ју је препоручио Александру Корди као потенцијалну филмску глумицу, али Корда је одбио сматрајући како нема глумачког потенцијала. Након улоге у представи -{The Mask of Virtue}- 1935. године, Лијева је добила сјајне критике, била је често интервјуисана и изашло је неколико новинских чланака о њој. Међу њима је је био и један из Дејли експреса, у којем је новинар нагласио како јој се „израз лица променио муњевитом брзином“, што је било прво јавно спомињање њених карактеристичних промена расположења. Корда, који је присуствовао премијери представе, признао је своју грешку и потписао са њом филмски уговор, написавши јој име Вивијен Ли. Наставила је са представом, али када је Корда преселио у веће позориште, Вивијен није могла адекватно репродуковати свој глас, ни задржати пажњу толике публике, па је представа убрзо скинута са репертоара. На премијери представе -{The Mask of Virtue}- био је још и Лоренс Оливије, чија је позоришна каријера тада добила полет. Две године касније, добили су улоге у филму Пожар над Енглеском, и привлачност коју су осећали једно према другом за време снимања, убрзо се развила у љубав. Упркос томе што су обоје већ били венчани (Оливије глумицом Џил Езмонд), нису крили да су заљубљени једно у друго. Супружници су им након дугог одбијања дали развод, те су се венчали 1941. године.
Љубавни живот У то време, Лијева је читала роман Прохујало са вихором, који је написала Маргарет Мичел, и наложила агенту да је предложи Дејвиду Селзнику за главну улогу. Рекла је новинару: „Сама сам се ангажовала за улогу Скарлет О’Харе“, а филмски критичар К. А. Леџун присетио се разговора из истог периода у којем је рекла: „Лоренс Оливије неће глумити Рета Батлера, али ћу ја глумити Скарлет О’Хару. Чекајте и видећете.“ Вивијен се 1938. појавила у филму Јенки у Оксфорду поред Роберта Тејлора и Морин О’Саливан. То је био њен први филм који је примећен и у Сједињеним Државама. Током продукције је стекла репутацију тешке и неразумне особе, а продуценти су рекли њеном агенту да њен уговор неће бити продужен ако се и даље буде тако понашала. Исте године Оливије путује у САД, на снимање филма Оркански висови, а Вивијен са њим због расписаног конкурс за улогу Скарлет О’Харе. Вивијен је тражила од свог агента да њено име стави међу кандидаткиње. Тог месеца, Селзник ју је гледао у Ватри изнад Енглеске и тада је постала једна од најозбиљнијих кандидата за улогу. Погледао је још и остале њене енглеске филмове и па почиње преговор са продуцентом Александером Кордом, са којим је Вивијен Ли била под уговором до краја те године. Лијева после тога путује у Лос Анђелес, наводно да би била са Оливијеом. Кад је Мајрон Селзник, који је представљао и Оливијеа, срео Лијеву, помислио је да она поседује квалитете које тражи његов брат. Одвео је Ли и Оливијеа на сет где је снимана сцена пожара складишта у Атланти, и упознао је са екипом. Следећег дана, Вивијен је прочитала сцену за Селзника, који је организовао пробу и написао својој жени: „Она је неочекивани победник и изгледа проклето добро. Само за твоје уши: све је спало на Полет Годард, Џин Артур, Џоун Бенет и Вивијен Ли.“. Редитељ Џорџ Кјукор се сложио и похвалио њену „невероватну вољу“, те је она одмах добила улогу.
Снимање се показало тешким искуством за њу; Кјукор је отпуштен, а доведен је Виктор Флеминг, са којим се она често препирала. Она и Оливија де Хавиленд потајно су се састајале са Кјукором по ноћи и викендима, у потрази за његовим саветом како би требало да одиграју своје улоге. Спријатељила се са Кларком Гејблом и његовом супругом Карол Ломбард, али се сукобила са Леслијем Хауардом, са којим је требало да сними неколико сцена. Због њеног поремећаја, понекад је морала радити седам дана недељно, често касно у ноћ, а недостајао јој је Оливије који је радио у Њујорку. Написала је Лију Холману, „Презирем Холивуд... никад се нећу навикнути на ово - како мрзим филмску глуму.“ Оливија де Хавиленд је 2006. одговорила на тврдње о њеном бесном понашању током снимања филма Прохујало са вихором, што је објављено у биографији Лоренса Оливијеа. Бранила је Виијен Ли, рекавши: „Вивијен је била беспрекорно професионална и беспрекорно дисциплинована на снимању филма. Бринуле су је две ствари: да ли ће дати све од себе у изразито тешкој улози, и како ће поднети велику удаљеност од Ларија, који је Њујорку.“
Прохујало са вихором донео је Вивијен тренутну пажњу и славу, али она је рекла, „Ја нисам филмска звезда - ја сам глумица. Бити филмска звезда, само филмска звезда, је тако лажан живот, који се поводи лажним вредностима и публицитетом. Глумице дуго трају и увек се нађе дивних улога.“ Између десет Оскара које је освојио Прохујало са вихором, била је и награда за најбољу глумицу коју је освојила Вивијен Ли.
Брак и заједнички пројекти десно|мини|Из филм Мост Ватерло (1940) Фебруара 1940. године, Џил Езмонд пристала је дати развод Лоренсу Оливијеу, а и Холман се пристао развести од Вивијен Ли. После тога Оливије и Ли су се венчали у Санта Барбари (Калифорнија), а на свечаности су били присутни само њихови кумови, Катрин Хепберн и Гарсон Канин.
Вивијен се надала да ће наступити са Оливијеом па је отишла на пробу за филм Ребека, филм који је требало да режира Алфред Хичкок са Оливијеом у главној улози. Ипак након што је видио пробу, Селзник је рекао да она није прави избор, са чиме се сложио и Хичкок, а и њен ментор, Џорџ Кјукор. Селзник је приметио да није показивала никакав ентузијазам за улогу све док главна улога није припала Оливијеу, а касније је ангажовао Џоан Фонтејн. Није јој допустио ни да се придружи Оливијеу у филму Гордост и предрасуде (1940), а Грир Гарсон је преузела улогу коју је Вивијен наменила себи. У филму Мост Ватерло требало је да наступе заједно, али Селзник је Оливијеа заменио са Робертом Тејлором, тада на врхунцу каријере. Упркос њеној не вољи да наступи без Оливијеа, филм не само да је био популаран међу публиком и критиком, него је постао и њен омиљени филм.
Она и Оливије су поставили позоришну продукцију Ромеа и Јулије на Бродвеју. Њујоршка штампа је писала о браколомству које је означило везу између Оливијеа и ње и питао се зашто се не враћају у Енглеску како би допринели ратним напорима, док су критичари били непријатељски расположени њиховим суделовањем у продукцији. Брукс Еткинсон из Њујорк тајмса је написао, „Иако су гђица. Ли и господин Оливије згодан млади пар, једва глуме заједно.“ Док је већина кривње сваљена на Оливијеову глуму и режију, и Вивијен Ли је била критикована. -{Bernard Grebanier}- је написао „танкој, продавачкој квалитети гласа гђице. Ли.“ Пар је у пројекат уложио готово целу уштеђевину, а неуспех је била финансијска катастрофа за њих.
Године 1941, заједно снимају филм Леди Хамилтон са Оливијеом у улози Хорејшија Нелсона и Ли као Ема Хамилтон. Са Уједињеним Краљевством која је била учесник Другог светског рата, био је то један од неколико холивудских филмова са пробританским сентиментом. Филм је био јако популаран у Америци, али је највећи успех доживео у Совјетском Савезу. Винстон Черчил је организовао приказивање филма на забави на којој је био Френклин Делано Рузвелт, а присутнима се обратио речима, „Господо, мислим да ће вас интересовати овај филм, будући да приказује велике догађаје сличне онима којих сте управо део.“ Оливијеови су били чести гости код Черчила до краја његовог живота. лево|мини|200п|Оливије и Ли силазе са авиона у Бризбејн, јун 1948.
Оливијеови су се вратили у Енглеску, а Вивијен је 1943. године путовала кроз северну Африку, наступајући пред трупама пре него што је оболела са константним кашљем и грозницом. Године 1944, јој је установљена туберкулоза на левом плућном крилу, али након што је провела неколико седмица у болници, изгледало је као да се опоравила. У пролеће је снимала филм Цезар и Клеопатра (1945) кад је открила да је трудна, али је побацила. Пала је у тешку депресију која је досегнула критичну тачку кад се окренула против Оливијеа, вербално га и физички нападајући све док није пала на под јецајући. Био је то први од многих нервних сломова повезаних са маничном депресијом, или биполарним поремећајем. Оливије је почео препознавати симптоме надолазеће епизоде - неколико дана хиперактивности које прати период депресије и експлозивни нервни слом, након којег се Вивијен Ли не би ничега сећала, али би се осјећала постиђено и покајнички.
Била је толико добро да настави глумити у успешној лондонској продукцији -{The Skin of Out Teeth}- Торнтона Вилдера, али њени филмови из овог раздобља, Цезар и Клеопатра (1945) и Ана Карењина (1948), не доживљавају неки већи успех.
Оливије је 1947. године проглашен витезом, а она му се придружила у Бакингамској палати на инвеститури. Постала је Леди Оливије, титула коју је наставила носити и након њиховог развода, све до смрти.