Хомо деус: кратка историја сутрашњице (хебрејски: ההיהוריה של המחר) је књига коју је написао израелски аутор Јувал Ноа Харари, професор на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Књига је први пут објављена 2015. године на хебрејском језику, док је верзија на енглеском језику објављена у септембру 2016. у Великој Британији и у фебруару 2017. у Сједињеним Америчким Државама. На срспки језик преведена је у септембру 2018. године.

Као и у претходнику, Сапијенс: кратка историја човечанства, Харари и у овом делу подсећа на ток историје, док у исто време описује догађаје и индивидуално људско искуство, као и етичка питања везана за сопствена историјска истраживања. Међутим, Хомо деус се више бави способностима које су људи (хомосапијенси) стекли током свог постојања и развијања у доминантну врсту. Књига описује тренутне способности и достигнућа човечанства и покушава да ослика могуће стање у будућности. Потежу се многа филозофска питања, као што су људско искуство, индивидуализам, људске емоције и свест.

Сажетак Књига се бави истраживањем могућих путева којима ће се хомосапијенс у будућности кретати. Премиса је да ће током 21. века човечанство вероватно тежити ка остваривању бесмртности, блаженства и божанских моћи. У читавој књизи, на основу прошлости и садашњости, Харари отворено спекулише о различитим начинима на које би се ова амбиција могла остварити у будућности.

Хомосапијенс осваја свет Први дeо књиге истражује однос између људи и других животиња, посвећујући посебну пажњу факторима који су довели до доминације сапијенса.

Хомосапијенс даје смисао свету Од говорне/језичке револуције пре неких 70.000 година, људи живе унутар „интерсубјективне стварности”, као што су државе, границе, религија, новац и компаније, све створене да омогуће велику, флексибилну сарадњу између различитих појединачних људских бића. Човечанство од животиња издваја способност да верује у ове интерсубјективне конструкције које постоје само у људском уму и којима се даје снага кроз колективно веровање. Огромна способност човечанства да да смисао својим акцијама и мислима је оно што је омогућило многа достигнућа. Харари тврди да је хуманизам форма религије која обожава човечанство уместо бога. Она ставља човека и његове жеље као главни приоритет у свету, у којем су људи сами обликовани као доминантна бића. Хуманисти верују да су етика и вредности изведене унутар сваког појединца, а не из спољашњег извора. Током 21. века, Харари сматра да хуманизам може подстаћи људе да траже бесмртност, срећу и моћ.

хомосапијенс губи контролу Технолошки развој угрозио је непрекидну способност људи да дају смисао својим животима; Харари сугерише могућност замене човечанства са супер-човеком или „хомодеусом”, односно људским божанством са обдареним способностима као што је вечни живот. English via Google Translate Последње поглавље представља могућност да су људи заправо алгоритми, те као такви, хомосапијенси можда неће бити доминантна врста у универзуму где велики подаци постају парадигма. Књига се затвара следећим питањем које се упућује читаоцу: „Шта ће се десити с друштвом, политиком и свакодневним животом када нас несвесни, али високоинтелигентни алгоритми буду познавали боље него што сами познајемо себе?”

Награде и признања Часопис Тајм уврстио је Хомо деуса у његових десет најбољих књига нефикцијe 2017. године. Хомо деус је био у ширем избору за Велкамову књижну награду 2017. године.

Пријем Хомо деус је рецензиран у Њујорк тајмсу, Гардијану, Економисту, Њујоркеру, НПР-у, Фајненшал Тајмсу и Тајмс хајер еџукејшону који су објавили рецензије и чланке о књизи. Статистика на веб-сајту Бук маркс каже да је 43 % критичара оценило књигу „веома позитивно (с великим ентузијазмом)”, док је остатак критичара изразио или само „позитивне” (29 %) или „мешане” (29 %) утиске, на основу узорка од седам рецензија.

Пишући у Гардијану, Дејвид Ранцимен похвалио је оригиналност и стил писања аутора, али је и нагласио да делу недостаје емпатије према хомосапијенсу. У рецензији даље говори да Харари брине о судбини животиња у људском свету, док с друге стране о будућности хомосапијенса у свету вођеном подацима пише са крајњом равнодушношћу. Ипак, Ранцименова рецензија генерално је позитивна.

Пишући у Часопису еволуције и технологије, Алан Макеј је оспорио Хараријеве тврдње о људској алгоритмичкој агенцији.

Преводи Књига је преведена на следеће језике:

Референце

Категорија:Књиге 2015. Категорија:Историографска дела Категорија:Футурологија