Милош Миловановић (Краљево, 9. децембра 1987) српски је фудбалер који тренутно наступа за краљевачку Слогу.
Миловановићеви први сениорски наступи везују се за крушевачки Трајал, после ког је наступао за Копаоник из Бруса. На кратко се вратио у матичну Прву Петолетку из Трстеника, а затим је лета 2011. имао успешну пробу у Слоги из Краљева. У том клубу је стандардно наступао пуне три сезоне у Првој лиги Србије и био стрелац три поготка. Касније је исто такмичење освојио са Радником из Сурдулице за сезону 2014/15. током које је изводио слободне ударце и пенале и на тај начин био стрелац неколико погодака. Такође, после одласка Љуба Баранина из клуба, Миловановић је од њега преузео улогу бацача дугих лопти из аута. У Раднику је провео пет година и одиграо троцифрени број утакмица, а повремено је носио и капитенску траку. Иако је током каријере углавном наступао као леви бек, на појединим утакмицама играо је и у средишњем делу одбране, што је касније наставио да игра и у крушевачком Напретку. Као капитен је допринео историјском пласману новосадске Младости у Суперлигу Србије 2022. године.
Каријера Почеци Миловановић је рођен у Краљеву, а одрастао у Трстенику, где је прошао млађе селекције Прве Петолетке. Носио је и дрес чачанског Борца, а као сениор је најпре наступао за екипу крушевачког Трајала, која је освојила прво место на табели Поморавске зоне за такмичарску 2005/06. и пласирала се у Српску лигу Исток. Током сезоне 2007/08. одиграо је 22 утакмице уз 2 поготка и по том параметру био међу најстандарднијим фудбалерима у тиму. Клуб је након те сезоне испао из лиге, а Миловановић је касније прешао у састав Копаоника из Бруса. У том тиму је у наредном периоду постао један од утицајнијих играча, а у првом делу такмичарске 2009/10. постигао је 4 гола на 8 одиграних сусрета. Током зимске паузе у сезони 2010/11, Миловановић је, заједно са саиграчем Владимиром Симовићем, напустио клуб и вратио се у матични Трстеник. По истеку сезоне отишао је на пробу у краљевачку Слогу.
Слога Краљево После пробе коју је прошао током летњих припрема заједно са осталим првотимцима, Миловановић је приступио краљевачкој Слоги пред почетак такмичарске 2011/12. у Првој лиги Србије. Слога је на тај начин обезбедила позицију левог бека на којој је претходно наступао Александар Гојковић, а која је остала упражњена након његовог одласка у ужичку Слободу. За клуб је званично дебитовао на отварању сезоне, 13. августа, када је Слога поражена на гостовању Синђелићу у Нишу. Током сезоне се усталио у постави своје екипе и до краја првог дела уз голмана Александра Божовића провео сваки минут на терену. Постигао је и један погодак, на гостовању Инђији у 12. колу Прве лиге. У наставку првенства пропустио је два сусрета. Најпре је изостао против зрењанинског Баната, а затим и против Радничког у Сомбору, што је била последица 4. жутог картона који му је претходно показан против Чукаричког. У својој првој сезони у клубу забележио је укупно 32 прволигашка наступа, колико су имали још само капитен Бобан Дмитровић и Немања Милетић, његови саиграчи из одбрамбеног дела терена.
Како Миловановић није имао алтернативу на левом боку, Слога је током лета 2012. довела Душана Младеновића из нишког Синђелића. На отварању нове сезоне, Слога је одиграла без голова са Колубаром у Лазаревцу. Миловановић је тада на полувремену замењен због лакше повреде ноге. Наредну утакмицу, против чачанског Борца, започео је на клупи за резервне фудбалере. Међутим, услед повреде Душана Младеновића у 20. минуту, Миловановић је одиграо остатак те утакмице на месту левог бека. Још неколико пута је улазио у игру као резервиста, док је у другом делу сезоне био стандардан. Три пута је изостао из протокола због парних жутих картона. Поред 28 лигашких утакмица, наступио је и на сусрету шеснаестине финала Купа Србије са ОФК Београдом на Омладинском стадиону.
Доласком Вељка Доведана на место шефа стручног штаба Слоге, екипа је током јесењег дела такмичарске 2013/14. бележила запажене резултате и зимску паузу дочекала на 2. месту табеле Прве лиге. Миловановић је од почетка сезоне и утакмице са екипом Јединства Путева у Ужицу био део стартне поставе. Поред максималне минутаже у лиги, Миловановић је у првом делу сезоне одиграо и сусрет шеснаестине финала Купа Србије са новосадском Војводином. Свој први погодак постигао је у 10. колу против Смедерева, док је у наставку сезоне погодио против Бежаније. Сезону је завршио са одиграних 26 лигашких и 1 куп сусретом. Услед изостанка финансијске подршке, Слога је лета 2014. распустила највећи део дотадашњег играчког кадра, те је и Миловановић исте године променио средину.
Радник Сурдулица Пред почетак такмичарске 2014/15, Миловановић је прешао у Радник, заједно са бившим саиграчем Јованом Јовановићем, те Бојаном Шејићем, претходно такође голманом Слоге који је сурдуличком клубу приступио незнатно раније истог лета. Миловановић је за Радник дебитовао на отварању сезоне, када је сусрет са Пролетером на Стадиону Слана Бара завршен без погодака. Већ у наредном колу био је стрелац једног од погодака та свој тим у победи од 4 : 0 над Колубаром на домаћем терену. Такође, погодио је и у трећем колу из слободног ударца, када је сусрет у Ужицу између домаће екипе Јединство Путеви и Радника завршен резултатом 0 : 2. Свој трећи погодак у сезони постигао је у 10. колу, савладавши бившег чувара мреже Радника, Душана Пулетића, за победу од 2 : 1 над саставом БСК Борче. Према оцени извештача Врањских, Миловановић је изабран за најбољег појединца сусрета. На почетку другог дела сезоне, Миловановић је био стрелац за минималну победу над Пролетером. Он је тада из једанаестерца погодио мрежу гостујућег тима, после прекршаја противничког голмана Немање Бузаџије над нападачем Јовановићем. Из пенала је погодио и на гостовању ужичкој Слободи, док је 15 минута пре краја утакмице искључен услед другог жутог картона. Два кола пре краја такмичења, Радник је обезбедио пласман у Суперлигу Србије. Миловановић је после тога у претпоследњој утакмици у сезони био стрелац још и у ремију 1 : 1 са Слогом у Петровцу на Млави. На затварању сезоне, Радник је победио Металац из Горњег Милановца резултатом 4 : 0, после чега је екипи уручен пехар намењен првопласираном тиму Прве лиге Србије. После Бојана Шејића и Милоша Крстића, Миловановић је током сезоне био трећи најчешће коришћени фудбалер Радника на терену. На 27 одиграних утакмица постигао је укупно 6 погодака. У шеснаестини финала Купа Србије није био у саставу сусрета са суботичким Спартаком када је Радник елиминисан из даљег такмичења те сезоне.
У највишем степену фудбалског такмичења у Србији Миловановић је дебитовао такође против суботичког Спартака, 18. јула 2015. године. Утакмица је завршена без погодака, а у извештају је наведено да је Миловановић у завршници пропустио прилику за победу свог тима. У наредна два кола уписао је по асистенцију. Најпре је против Војводине учествовао у акцији код првог поготка Радника у Суперлиги, када је стрелац био Славиша Стојановић, а затим и код поготка Милана Ћулума, јединог у поразу од Рада резултатом 4 : 1. Миловановићев ударац из једанаестерца у 9. колу против Чукаричког одбранио је чувар мреже домаћег састава Немања Стевановић. У 19. колу, против Борца у Чачку, Миловановић није наступио услед суспензије због парних жутих картона. Још једну асистенцију забележио је против ОФК Београда у 20. колу када је из аута упутио лопту коју је Ћулум спровео у мрежу. У извештају Спорта Миловановић је оцењен као играч утакмице 25. кола када се Радник састао са Металцем. Са 2634 минута на 30 одиграних утакмица, Миловановић је после Марка Путинчанина провео највише времена на терену.
Током такмичарске 2016/17. Миловановић је играо на свим позицијама у одбрани. Услед изостанка Александра Гојковића из састава Радника, Миловановић је утакмицу 12. кола Суперлиге, против Новог Пазара, започео на месту штопера. На том сусрету је постигао и свој први погодак те сезоне. Како нити један од двојице десних бекова у екипи, Синише Младеновића и Предрага Ђорђевића, није наступио против Партизана у 14. колу, Миловановић је одиграо на тој позицији. Том приликом је асистирао Игору Златановићу за једини погодак Радника на утакмици која је завршена резултатом 1 : 3. У 21. колу, против Црвене звезде, Миловановић је наступио као капитен своје екипе и поново одиграо на месту штопера. У 25. минуту утакмице је скривио једанаестерац, након прекршаја над гостујућим играчем Срђаном Плавшићем, који је реализовао Душан Анђелковић. Прекршај за пенал за начинио је и над Бојаном Остојићем, против Партизана у 29. колу, а успешан реализатор био је Урош Ђурђевић за коначних 2 : 1. До краја сезоне, Миловановић је постигао голове на две узастопне утакмице, у 32. колу против Спартака и 33. против Рада. После уводна три кола у сезони 2017/18. у којима је био стартер, Миловановић је против Црвене звезде заменио повређеног Александра Гојковића у 71. минуту. На истој утакмици је и сам доживео повреду задње ложе због које је одсуствовао са терена у наредном периоду. Једини погодак у сезони постигао је у 29. колу за минималну победу над ивањичким Јавором. Лета 2018. Миловановић је продужио уговор на период од годину дана. Током сезоне 2018/19. постигао је 3 поготка. Био је стрелац против нишког Радничког, док је мрежу погодио још и против крушевачког Напретка. У завршници сезоне, после које је клуб напустио као слободан играч након 5 сезона, Миловановићу је уручено признање за допринос клубу као и урамљен дрес са бројем 3.
Напредак Крушевац Дана 21. јуна 2019. године, Миловановић је потписао једногодишњи уговор са Напретком из Крушевца. Иако је током каријере првенствено наступао на месту левог бека, а у централном делу одбране играо по потреби, у свом новом клубу се у поставци тренера Предрага Рогана усталио на позицији штопера. Миловановић је тако, по оцени присталица клуба, био међу најзаслужнијим играчима за победу Напретка над Чукаричким у 16. колу Суперлиге Србије. Током првог дела сезоне најчешће је наступао у пару са Томиславом Пајовићем, који му је претходно био саиграч и у сурдуличком Раднику и истог лета потписао за Напредак. У одбрани је повремено наступао и Мирослав Бјелош, а после Пајовићеве повреде прилику је добио Милан Обрадовић. Миловановић је почетком децембра учестовао у победи свог тима на гостовању Партизану, на Стадиону у Хумској улици, након резултатског преокрета. На отварању пролећног дела сезоне, утакмицу са Јавором је пропустио због парних жутих картона. У саставу није био ни на гостовању Црвеној звезди на Стадиону Рајко Митић, док је сусрет са Вождовцем на крову Тржног центра пропустио због повреде.