Миодраг Костић (Крагујевац, 4. август 1895 — Београд, 1962) био је српски лекар. Костић је први хирург неготинске болнице, оснивач одсека за гинекологију и акушерство у Неготину.

Школовање

Миодраг Костић, рођен је 4. августа 1895. године у Крагујевцу у занатлијској породици, од оца Косте, државног пушкара, и мајке Марије, рођене Стојковић.

Основну школу похађао је у Чачку и Крагујевцу од 1902. до 1906. године. По завршетку основне школе 1906. године уписао је гимназију у Чачку, где је завршио шест разреда, а седми и осми разред завршио је у Првој крагујевачкој гимназији. Виши течајни испит положио је 1914. са одличним успехом. мини|лево|Др Миодраг Костић као млад лекар

Први светски рат омео га је у даљем школовању. Јавља се као добровољац па од јула 1914. до 1. јануара 1915. ради као писар у санитетском одељењу Штаба шумадијске дивизијске области у Крагујевцу, а касније је служио у Првој ђачкој чети. Након завршетка војне обуке коју је служио у Скопљу, добио је чин поднаредник−ђак и био распоређен у Другу чету Првог батаљона 16. пешадијског пука Моравске дивизије првог позива, која се налазила на положајима у околини Младеновца. Са њом је прешао Албанију и 1916. стигао на Крф.

Војних дужности разрешен је 1. фебруара 1918. и упућен у Француску на студије. У Марсељу је завршио припремну годину из области природних наука на Научном факултету, а затим је у Монпељеу завршио две године Медицинског факултета, а у Лиону трећу и четврту.

У доктора медицине промовисан је 22. јула 1922. године. По обављеним студијама и стеченом звању доктора медицине, исте године 1. августа вратио се у земљу. Министар народног здравља 1923. године дозволио му је да обавља приватну лекарску праксу у Краљевини СХС. мини|десно|Др Миодраг Костић са колегама тридесетих година 20. века Као државни лекар у војној болници, ради потреба војске упућен је 1. новембра 1924. године на специјализацију хирургије, коју је обављао на клиникама париског Универзитета, и у земљу се вратио 1. новембра 1925. године.

Лекарска каријера

Као државни питомац, распоређен је да ради као војни лекар у војним болницама у Крагујевцу, Штипу и Зајечару, и то у периоду од 25. августа 1922. до 17. априла 1931. године. После десет година у војној служби преведен је у резерву, Указом краља Александра Карађорђевића од 17. фебруара 1931. године. мини|лево|Болница у Неготину саграђена је 1932. године Од 26. фебруара 1931. године до 21. јуна 1932. године доктор Костић је обављао посао цивилног хирурга у болници у Горњем Милановцу.

Јула 1932. долази у Неготин за примарног лекара VI групе у новоизграђеној неготинској болници, опремљеној за лечење становника неготинског, кључког, брзопаланачког и поречког среза. мини|десно|У логору је др Костић је био све до 1943.

За вршиоца дужности управника бановинске болнице у Неготину постављен је 31. августа 1938. и ту функцију обавља до 6. априла 1941. године, када је као резервни санитетски потпуковним мобилисан од стране Југословенске војске. Заробљен је у Кавадару и као официр пребачен у пролазне заробљеничке логоре у Бугарској и Румунији (Горња Џумаја и Ђурђево), а потом у логор Сталаг у Штиталу на Драви у Корушкој области где је остао до 1. децембра 1942. и у логору ради у заробљеничкој болници као искусни лекар-хирург.

По оцени тадашњих немачких власти, отпуштен је из овог логора и упућен 20. јануара 1943. године у логор Кајзерштајбрух код Беча, где је остао до 1. фебруара 1943. године. мини|лево|Са колективом неготинске болнице, др Костић седи у првом реду са бабицама

По доласку у Неготин постављен је за управника болнице и шефа хируршког одељења, и на тој дужности остао до ослобођења, а бавио се и приватном лекарском праксом. Године 1945. и нове власти су му указале поверење па је именован за управника болнице са задатком да је уреди по свим захтевима здравствене службе и обезбеди што нормалније функционисање.

У пензију је отишао 1955. али је наставио да се бави приватном лекарском праксом.

Умро је после краће болести, у Београду. Сахрањен је 22. априла 1962. године у Неготину.

Његова супруга Милица Костић 1968. године даривала је његову библиотеку тада Матичној библитеци „Радмила Новаковић“ у Неготину, данас Народној библиотеци „Доситеј Новаковић“. Историјски архив у Неготину чува архивску грађу о животу и раду првог неготинског хирурга, кроз лични фонд др Миодрага Костића, које су овој установи даривале Олга и Милица Кончар из Неготина.

Признања

Добитник је краљевског ордена Светога Саве петог реда за рад у војним и државним службама у Првом светском рату 1928.

На предлог Команде неготинског војног округа, као учесник у Првом светском рату у Другој чети првог батаљона 16. пешадијског пука Моравске дивизије првог позива, септембра 1935. добио је Ратну споменицу за ослобођење и уједињење 1914-1918. године.

Галерија <div style="text-align:center;font-size:85%;">

Референце

Категорија:Рођени 1895. Категорија:Умрли 1962. Категорија:Српски лекари Категорија:Лекари из Крагујевца Категорија:Istorija medicine Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Историја српске медицине Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Неготинци