мини|десно|250п|Словенска повеља влашког војводе Радула III из 1465. године
Влашко-молдавске повеље на словенским језицима су словенске исправе, односно повеље из позног средњовековног и раног нововековног периода, које су настале на просторима Кнежевине Влашке и Кнежевине Молдавије, а делимично и Трансилваније. У поменутом периоду, главну литургијску и књижевну норму у румунским земљама представљала је влашко-молдавска редакција црквенословенског језика, која се развила под утицајем бугарске редакције црквенословенског језика. Највећи број словенских повеља које су настале на просторима Влашке, а делимично и Молдавије, написан је језиком који носи обележја поменутих редакција.буг. Влахо-български грамоти Насупрот томе, знатан број словенских повеља и других сличних исправа које су настале на просторима Молдавије носио је обележја локалних словенских народних говора, који су припадали источнословенском језичком корпусу.Сергей Г. Суляк. "О языке славяно-молдавских грамот XIV—XVII вв. (к историографии вопроса)". Вестник Томского государственного университета: Филология, 42 (2016): 73-97.
Из раног периода, до краја 15. века, сачувано је преко 300 словенских повеља и исправа из Влашке, а такође је сачуван и већи број повеља из каснијег периода, све до времена владавине кнеза Константина Бранкована (1688—1714).Иван Харалампиев; Лекции по история на българския книжовен език до Възраждането; стр. 67-68, като срещу 8 грамоти на български царе от XIII и XIV век имаме 312 влахобългарски грамоти до 1476 година, т.е. почти до края XV век. Авторът счита, че до края на XV век въобще не може да се говори за "румънска редакция". Језик и стил највећег броја словенских повеља из Влашке, а делимично и Молдавије, припада књижевној и правописној норми која је проистекла из активности Трновске књижевне школе.Иван Харалампиев; Лекции по история на българския книжовен език до Възраждането; стр. 84-87, като безюсов среднобългарски литературен език, защото по този начин се определя се определя и езиковата система, и езиковата норма. Системата е българска, а нормата - под чуждо влияние. Проучавањем словенских повеља из Влашке и Молдавије бавио се и Љубомир Милетић, нећак Светозар Милетића.Д-ръ Л. Милетичъ и Д. Д. Агура, Бѣлѣжки отъ едно научно пѫтуванье въ Ромъния, Дако-ромънитѣ и тѣхната славянска писменость, СбНУНК, кн. IX, Държавна печатница, София, 1893, Издава Министерството на народното просвещение, Д-ръ Л. Милетичъ и Д. Д. Агура, Бѣлѣжки отъ едно научно пѫтуванье въ Ромъния, Дако-ромънитѣ и тѣхната славянска писменость..., Л. Милетичъ, Дако-ромънитѣ и тѣхната славянска писменость. Часть II, стр.47, Грамота № 2 (арх. № 299) отъ Радула II (1375—1380): „Тѡго радї, царю Алеѯандре, варе ктȍ ти вамеш въ Рѹокеръ, да мѹ запрѣтиш да ѹзимат вамѫ, що закон. А инако да не смѣетъ ѹчинит. И кои либо щет битъ вамеш под Дѫбовнцѫ, и тои та(ко)ждере да имъ ѹзимат."
Писани споменици на словенским језицима знатно су утицали на старорумунски језик, који је током средњовековног и раног новоековног периода примио знатан број словенских речи.
Види још
Румунска редакција црквенословенског језика Бугарска редакција црквенословенског језика Словенски утицаји на румунски језик Словенски језици у Османском царству Рускословенски језик Брашовска повеља Брашовско писмо Прва румунска школа Румунска ћирилица
Референце
Категорија:Рукописне повеље Категорија:Историја Влашке Категорија:Молдавска кнежевина Категорија:Ћирилометодијевске студије Категорија:Бугарскословенски језик Категорија:Историја румунског језика