14. јул (14.7.) је 195. дан године по грегоријанском календару (196. у преступној години). До краја године има још 170 дана.

Догађаји

765 — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си'ана пошто су се Ан Лушанове снаге приближиле граду током Ан Луашнове побуне. 1789 — Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској. 1867 — Код енглеског града Редхила шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел, први пут демонстрирао свој изум. 1889 — Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника. 1900 — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка. 1901 — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“. 1902 — Основано је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Сарајеву. 1933 — Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке. 1933 — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја. 1958 — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република. 1959 — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора. 1965 — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса. 1969 — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас. 1976 — Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију. У Канади је укинута смртна казна. 1992 — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије. 1997 — Хашки трибунал осудио Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу Муслимана на подручју Приједора, у северозападној Босни. 1999 — После 17 година од краја рата између Аргентине и Уједињеног Краљевства за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику. 2000 — 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације. Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља. 2001 — Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни. 2016 — Најмање 84 људи изгубило је живот, а 100 је повређено на шеталишту у Ници пошто је камион улетео међу шетаче током прославе Дана пада Бастиље. Возач камиона убијен, у возило пронађене ручне гранате и наоружање.

Рођења 1743 — Гаврила Державин, руски песник и политичар. (прем. 1816) 1816 — Жозеф Артур Гобино, француски аристократа, дипломата, мислилац и теоретичар расизма. (прем. 1882) 1862 — Густав Климт, аустријски сликар, представник симболизма и један од оснивача Бечке сецесије. (прем. 1918) 1868 — Гертруда Бел, енглеска списатељица, путница, администраторка, археолошкиња и шпијунка. (прем. 1926) 1896 — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста. (прем. 1936) 1910 — Вилијам Хана, амерички аниматор, редитељ и продуцент, суоснивач студија -{Hanna-Barbera}-. (прем. 2001) 1913 — Џералд Форд, амерички политичар, 38. председник САД и 40. потпредседник САД. (прем. 2006) 1918 — Ингмар Бергман, шведски редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 2007) 1923 — Иван Губијан, југословенски атлетичар (бацач кладива), први југословенски освајач олимпијске медаље. (прем. 2009) 1923 — Дејл Робертсон, амерички глумац. (прем. 2013) 1926 — Хари Дин Стaнтон, амерички глумац. (прем. 2017) 1928 — Ненси Олсон, америчка глумица. 1930 — Драгољуб Мићуновић, српски филозоф и политичар, председник Демократске странке (1990—1994). (прем. 2026) 1942 — Хавијер Солана, шпански политичар. 1952 — Џоел Силвер, амерички продуцент. 1960 — Џејн Линч, америчка глумица, списатељица, певачица и комичарка. 1966 — Метју Фокс, амерички глумац. 1971 — Хауард Веб, енглески фудбалски судија. 1973 — Али Багет, амерички модел. 1978 — Рожер Гримау, шпански кошаркаш и кошаркашки тренер. 1979 — Сергеј Игнашевич, руски фудбалер. 1981 — Халид ел Такер, фудбалер из Саудијске Арабије. 1983 — Игор Андрејев, руски тенисер. 1983 — Милош Мирковић, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш. 1984 — Самир Ханданович, словеначки фудбалски голман. 1985 — Фиби Волер Бриџ, енглеска глумица, продуценткиња и сценаристкиња. 1987 — Сара Канинг, канадска глумица. 1990 — Џејмс Нанели, амерички кошаркаш. 1991 — Шабаз Непијер, америчко-порторикански кошаркаш. 2004 — Виктор Радојевић, српски фудбалер.

Смрти 1223 — Филип II Август, француски краљ (1180—1223). (рођ. 1165). 1790 — Ернст Гидеон фон Лаудон, аустријски фелдмаршал. 1808 — Никодим Светогорац, светогорски монах, богослов и светитељ Православне Цркве 1817 — Ана Лујза Некер, француска књижевница позната као Мадам де Стал. (рођ. 1766). 1882 — Били Кид, амерички криминалац и одметник. (рођ. 1859). 1887 — Алфред Круп, немачки индустријалац и произвођач оружја. (рођ. 1812). 1904 — Пол Кругер, јужноафрички бурски политичар, председник Трансвалске републике (1883—1900). (рођ. 1825). 1910 — Маријус Петипа, француско-руски балетан, учитељ балета и кореограф. (рођ. 1818). 1954 — Хасинто Бенавенте, шпански драмски писац и добитник Нобелове награде за књижевност 1922. године. (рођ. 1866). 1971 — Мак Диздар, босанскохерцеговачки и југословенски песник, књижевник и новинар.(рођ. 1917) 1991 — Павел Морозенко, совјетски глумац. (рођ. 1939). 1998 — Ричард Макдоналд, суоснивач највећег ланца ресторана у свету, „Мекдоналдс“. (рођ. 1909)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Свете мученике Козму и Дамјана Преподобног Петра патриција Светог мученика Потита Међународни дан небинарних људи