Рис Видерспун

Лора Џин Рис Видерспун (; Њу Орлеанс, 22. март 1976) америчка је глумица и филмски продуцент.

Рођена је 22. марта 1976. године у Њу Орлеансу (САД). Године 1998. играла је у три високобуџетна филма: „Достава преко ноћи“, „Плезентвил“ и „Сумрак“. Следеће године је за улогу у филму „Избор“, који је побрао позитивне критике, била номинована за Златни глобус. Улога Ел Вудс у филму „Правна плавуша“ представљала је прекретницу у њеној глумачкој каријери, јер је овај филм био један од најгледанијих у биоскопима широм света током 2001. године.-{R| (2001-12-20 ). BOX Office Mojo.}-

Уследила је главна улога у филму „Алабама, слатки доме“, који је постигао велик финансијски успех. Годину дана касније била је извршни продуцент филма „Правна плавуша 2“ у којем је играла и главну улогу. Године 2005. побрала је критичарске похвале играјући лик Џун Картер Кеш у филму „Ход по ивици“, за који је освојила Оскар, Златни глобус, БАФТА награду и награду Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној улози.

Године 1999. удала се за глумца Рајана Филипија са којим је играла у филму „Окрутне намере“. Имају двоје деце: кћерку Ејву и сина Дикона. Растали су се 2006. а званично су се развели у октобру 2007. Видерспунова је власник продуцентске куће Type A Films. Активна је у организацијама које се боре за права и заштиту жена и деце. Председник је извршног одбора Фонда за заштиту деце, а такође је и глобални амбасадор компаније Авон. Године 2007. изабрана је за почасног председника Авон фондације.

Детињство, младост и образовање Рис Видерспун је рођена 22. марта 1976. године у Њу Орлеансу у америчкој савезној држави Луизијани.-{Martin, Aaron (2006-03-01). Tulane University magazine.}- Њен отац, Џон Видерспун, пореклом из Џорџије, завршио је медицину на Универзитету Тулејн и специјализовао је оториноларингологију. Неколико годинa је као поручник провео у америчкој војсци.-{ Yahoo! Movies.}- -{Slschy, Ingrid (2005-12-01). Interview.}- Мајка Бети (девојачко презиме Рис) је педијатар, а пореклом је из Тенесија. Предавала је на Универзитету Вондербилт.-{ NetGlimes.com.}- Сматрало се да Видерспунови води порекло од Џона Видерспуна, шкотског држављанина, шестог председника Универзитета Принстон и једног од потписника Декларације независности Сједињених Америчких Држава.-{Stuges, Fiona (2004-08-07). The Independent.}- -{ Agirlsworld.com.}- Ове тврдње, међутим, никада нису званично потврђене. Рис Видерспун је неколико година раног детињства провела у немачком граду Висбадену, где је њен отац служио као поручник у америчкој војсци.-{Flockhart, Hary (2007-10-19). The Scotsman.}- Након повратка у Сједињене Америчке Државе, Видерспунова је детињство провела у Нешвилу.-{Grant, Meg (2005-09-30). Reader's Digest.}-

Видерспунова је са само седам година изабрана за заштитно лице неколико цвећарница, а рекламе у којима се појављивала биле су веома популарне, па је убрзо одлучила да похађа часове глуме.-{ (2003-07-26). Guardian.}- У школи је била одликаш, волела је да чита, а себе је сматрала „великом бубалицом, која чита врло много књига“.-{ (2006-03-05). The Sunday Times.}- -{Wills, Dominic. Tiscali.}- Присећајући се своје љубави према књигама, једном је приликом изјавила: „Просто полудим када уђем у књижару. Срце почиње нагло да ми лупа и желим да купим све књиге“. Матурирала је у средњој школи за девојке „Харпет Хал“ у Нешвилу.-{Booth, William (2005-11-13). Washington Post.}- Уписала је студије енглеског језика и књижевности на Универзитету Станфорд, али је након положене прве године напустила факултет и потпуно се посветила глумачкој каријери.-{Gardner, Elysa (1998-09-13). The New York Times.}- -{ BBC News.}-

Поносна је на то што је васпитавана на „строги, јужњачки начин“, што јој је омогућило да развије „потпун осећај за породицу и традицију“, да поштује осећања других људи, да буде љубазна, одговорна, али увек у потпуности свесна свега што јој се догађа у животу. Била је успешна на свим пољима, тако да су јој родитељи у шали дали надимак -{Little Miss Type A}- (). -{ (2005-01-07). The Independent.}- -{Meyer, Norma (2005-11-13). The San Diego Union-Tribune.}- Осврћући се на успехе на почетку глумачке каријере, једном приликом је у часопису „Интервју“: изјавила: „Ја не сматрам да су моји успеси посебни и веома важни. Разлог можда лежи у мом настојању да сваки успех сагледам из више углова и да увек останем прибрана. Расла сам у окружењу у којем су жене постизале изузетне успехе. Уколико им није било дозвољено да то постигну, оштро су се супротстављале друштву које их је у томе спречавало“.

Глумачка каријера 1991—1998: Глумачки почеци

Године 1991. учествовала на аудицији за филм „Човек на Месецу“, надајући се да ће добити једну од споредних улога. На њено велико изненађење, добила је улогу главне јунакиње, Дени Трант, четрнаестогодишње девојке са села која се по први пут у свом животу заљубљује и то у свог седамнаестогодишњег суседа. Часопис Варајети оценио је њен наступ „веома упечатљивим“,-{Levy, Emanuel (1996-05-08). Variety magazine.}- а филмски критичар Роџер Иберт истакао је да „њен први пољубац у филму представља једну од најбољих кратких сцена које је он икада видео“. За улогу у овом филму номинована је за награду „Најбољи млади уметник“, коју додељује Удружење филмских глумаца Сједињених Америчких Држава.-{ youngartistawards.org.}- Крајем 1990. године глумила је и у филму „Дивљи цвет“ у режији Дајане Китон у коме је једну од главних улога играла Патриша Аркет. Две године касније, појавила се у филму -{Desperate Choices: To Save My Child}-, у коме је играла лик оболеле девојке. Године 1993. први пут наступа на телевизији и то у серији „Повратак усамљене голубице“, а затим је добила главну улогу у Дизнијевом филму -{A Farr Off Place}-, у коме је играла лик Нони Паркер, девојке из Јужноафричке републике која мора да препешачи 1.250 миља (2.000 километара) кроз пустињу Калахари. Исте године имала је споредну улогу у филму Медвед Џек.-{ youngartistawards.org.}- Године 1994. наступила је у главној улози у филму -{S.F.W.}-, који је режирао Џефри Ливи.

Године 1998. добила је понуде за снимање два високобуџетна филма. Најпре је са Марком Волбергом и Алисом Милано играла у филму „Страх“ у којем је тумачила улогу Никол Вокер, тинејџерке која је у љубавној вези са згодним момком за којег ће се касније испоставити да је насилни психопата. Потом је играла главну улогу улогу у филму „Ауто-пут“, а партнери су јој били Кифер Садерланд и Брук Шилдс. Њен лик, Ванеса Луц, сиромашна је девојка која, путујући до своје баке у Стоктон, наилази на серијског убицу. Филм је побрао бројне позитивне критике. Међу њима се посебно истицала критика Мика Ласала, новинара часописа „Сан Франциско кроникл“, у којој се наводи да је „Видерспунова, која је у филму говорила оштрим тексашким акцентом, била напросто задивљујућа и убедљива у захтевним сценама које су се низале једна за другом“.-{LaSalle, Mick. San Francisco Chronicle.}- За улогу у овом филму освојила је награду за најбољу глумицу на филмском фестивалу у француском граду Коњаку, а већина критичара је тврдила да је Видерспунова „звезда у успону“.-{ The Biography Channel.}-

Снимајући овај филм, Видерспунова је стекла знатно глумачко искуство. Осврћући се на ову тему, једном је приликом изјавила: „Када сам прескочила све препреке које је носио овај филм, који ме је у више наврата преплашио на смрт, осећала сам да могу да се окушам у било чему“. Након филма „Ауто-пут“, одлучила је да се на годину дана повуче из филмске индустрије. У то време је започела и љубавну везу са глумцем Рајаном Филипијем. Године 1998. уследиле су улоге у три високобуџетна филма: „Достава преко ноћи“, „Плезентвил“ и „Сумрак“. У филму „Плезентвил“, у коме је играла заједно са Тобијем Магвајером, играла је младу и амбициозну Џенифер чији су основни циљеви у животу популарност и љубавне везе. За улогу у овом филму добила је веома позитивне критике, као и награду за најбољи дебитантски наступ коју јој је доделило Удружења филмских глумаца Сједињених Америчких Држава.-{ uk.movies.yahoo.com.}- Редитељ Гари Рос је тада изјавио да ће „у будућности Видерспун бити права глумачка звезда“.

1999—2000: Први успеси и похвале критике

Године 1999. играла је у филму -{Best Laid Plans}- заједно са Алесандром Ниволом. Глумила је Лису, девојку која започиње љубавну везу са Ником како би избегла одлазак у мали, забачени град. Исте године је са Саром Мишел Гелар и Рајаном Филипијем играла у филму „Окрутне намере“, адаптацији истоименог француског романа из осамнаестог века. Часопис „Сан Франциско кроникл“ је њено тумачење Лика Анет Харгрув оценио као изузетно: „Видерспун се веома добро снашла у тој мањој улози, а када је било потребно да ђаволским гримасама учини сцену необичном, она је и то успевала да уради“.-{Graham, Bob (1999-03-05). San Francisco Chronicle.}- Случајно или не, нашла се и у музичком споту објављеном на компилацији са музиком из филма.

Са Метјуом Бродериком је 1999. снимила филм „Избор“, који је режирао Том Перота. Тумачила је улогу Трејси Клик, веома амбициозне ученице која се кандидује за председницу ученичког савета. За улогу у овом филму добила је награду за најбољу глумицу коју додељује Национални савет филмских критичара и Удружење филмских критичара на интернету, а такође је номинована и за Златни глобус.-{ Yahoo! Movies.}- -{ Hollywood Foreign Press Association.}- Часопис „Премијер“ је њену улогу у овом филму уврстио у листу 100 најбољих филмских остварења свих времена.-{ Filmsite.org.}- Оскаром награђивани редитељ Александер Пејн похвалио је Рис Видерспун речима: „Она поседује квалитет који привлачи мушкарце, док жене желе да буду њени пријатељи. Али, то је само почетак. Нико није толико забаван и нико не поседује такав шарм као она. Она може да уради једноставно све.“

Упркос свим овим успесима у једном је интервјуу навела да „након учествовања у филму „Избор“ никако није успевала да пронађе нови ангажман“.-{Booth, William (2005-11-13). The Washington Post.}- А једном је приликом прокоментарисала: „Милим да је један од разлога што нисам добијала улоге у филмовима и тај што сам у последњем филму играла горопадну особу, са веома чудним карактером, а гледаоци су тај лик поистоветили са мојом личношћу. Ја сам се стално појављивала на аудицијама, али сам увек била други избор редитеља“.

Године 2000. играла је споредне улоге у филму „Амерички психо“-{Booth, Philip (2003-02-06). St. Petersburg Times.}- и у шестој сезони америчке телевизијске серије „Пријатељи“, играјући лик Џин Грин.-{Deggans, Eric (2004-05-04). St. Petersburg Times.}- Следеће године позајмила је глас лику Серене у анимираном филму „Сванова труба“.

2001—2004: Светска слава