мини|десно|200п|Грб СР Црне Горе, прописан у 7. члану Устава СР Црне Горе из 1963. године Устав Социјалистичке Републике Црне Горе био је највиши правни акт Социјалистичке Републике Црне Горе. Усвојен је 10. априла 1963. године, на заједничкој сједници оба вијећа Народне скупштине Црне Горе, која је одржана у Титограду. Чин проглашења обавио је Филип Бајковић, предсједник Народне скупштине Црне Горе. Устав је имао 12 поглавља, са укупно 226 чланова.Службени лист Социјалистичке Републике Црне Горе, год. 19, бр. 14, од 11. априла 1963. године.
Ступањем на снагу овог устава престао је да важи дотадашњи Устав НР Црне Горе из 1946. године,Службени лист Народне Републике Црне Горе, год. 3, бр. 2, од 15. јануара 1947. године. као и Уставни закон Народне Републике Црне Горе из 1953. године.
Доношењем новог устава из 1963. године, дотадашњи државни назив Народна Република Црна Гора промјењен је у Социјалистичка Република Црна Гора, чиме је извршено усклађивање уставне норме са претходно донетим Уставом Југославије, којим је дотадашњи државни назив Федеративна Народна Република Југославија измјењен је у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, те су сходно томе извршене и одговарајуће промјене у називима свих федералних јединица. Дотадашњи назив Народна скупштина Црне Горе, промјењен је у Скупштина Црне Горе (130. члан).
Државни симболи и службени језик мини|десно|200п|Застава СР Црне Горе, прописана у 8. члану Устава СР Црне Горе из 1963. године
Устав је садржао посебне одредбе о државним симболима Црне Горе, засноване на дотадашњим рјешењима, која су остала непромјењена. У члану 7. прописан је изглед државног грба, док је у члану 8. прописан изглед државне заставе, која је описана ријечима: "Застава Социјалистичке Републике Црне Горе састоји се из три боје: црвене, плаве и бијеле, с петокраком црвеном звијездом у средини". Одредба о службеном језику је гласила (217. члан): "Државни органи и организације које врше послове од јавног интереса воде поступак на српскохрватском језику", што је представљало значајну промјену у односу на дотадашњу норму из претходног устава који је прописивао српски језик као службени (113. члан устава из 1946. године).
Положај Албанаца Посебни уставним сегментом (чланови 64-68) уређен је положај етничких Албанаца у Црној Гори, који су у цјелокупном тексту устава називани Шиптарима, без икаквих негативних конотација. Устав је дефинисао Шиптаре као националну мањину, којој се у Црној Гори гарантују разна права у области очувања и развоја њиховог националног, односно етничког идентитета.
Види још
Социјалистичка Република Црна Гора Савез комуниста Црне Горе Историја Црне Горе Грб Црне Горе Застава Црне Горе Држављанство Црне Горе
Референце
Литература
Категорија:Устави Црне Горе у Југославији Категорија:Политика у 1963. Категорија:Црна Гора у 1963.